Put od pomoćnika ka majstoru, vreme trajanja tog puta i radovi koji se obavljaju na njemu, kao deo vizije, ostavljaju dubok trag u procesu duhovne gradnje. Kao i svaki put, tako i ovaj kojim ide pomoćnik, je put, koji ima svoje zamke, iskušenja i izazove. U trenucima slabosti može se postaviti pitanje: „ odkud ja na tom putu, šta će to meni, imam li ja te vrednosti, vredi li to mog angažovanja“… Odgovor je u pitanju: „Gde je tu malo volje“… Sve dileme se reše uz malo više strpljenja i poverenja. To je jedan od najbitnijih rezultata napornog rada pomoćnika.
Pomoćnik još uvek stvara
uslove za svoj rad. On uči u hramu od braće kako stvoriti uslove u profanom
svetu za svoj nesmetan rad. Najpre u porodici. Porodica je okruženje koje mora
da da podršku opredeljenju, a slobodni zidar odanošću i ljubavlju upotpunjava
neophodan sklad. Ko od braće uspe da postigne porodični sklad, koji će biti
obogaćen brakom, a ako uspe potomstvom, sigurno može računati da će punog srca
i duše, lakše moći da se oseća u vanporodičnom profanom svetu.Profani svet i
shvatanje uloge u njemu, zahteva primenu svih raspoloživih alata u gradnji
sopstvenih vrednosti, kojima možemo najbolje da služimo u ostvarenju svoje
misije, koju nam je VELIKI NEIMAR SVEMIRA opredelio. On nam je pružio priliku,
da stalnim napornim radom postignemo sopstveno zadovoljsvo rezultatima.
Za ovo nam je VELIKI NEIMAR SVEMIRA stvorio trajne uslove, davši nam nedovršeni hram, bogatu istoriju i Braću, a porodicu i prijatelje u profanom svetu. Putujući kroz ove izazove pomoćnik traži svoje mesto. Svojom večnom gradnjom, neophodno je da stalno razvijamo um i dobrotu, za slavu VELIKog NEIMARA SVEMIRA, našoj porodici, našem narodu i svemu čovečanstvu na korist.
Put učenika i pomoćnika kao svoj cilj ima nastavak za koji je neophodna nova vrednost. Ovu vrednost može poneti samo MAJSTOR KRALJEVSKE UMETNOSTI. Rad učenika i pomoćnika je još uvek put u nepoznato. Nov način rada, učenje simbolike, koršćenje alata, strpljivost i upornost, samo su neki od dotle nedoživljenih izazova. Poseban osećaj kada se sazna da postoji nešto što se ne može i nešto što se mora. Ipak, glavno je osećanje dužnosti i izvršenje službe. Zakletve ne daju samo težinu i strah, one bude usresredjenje na dalji rad i klesanje nedovoljno obrađenog kamena, kao dela mozaika, neophodnog za gradnju nedovršenog materijalnog i duhovnog hrama.
Kod obrade kamena, treba upoznati isti, treba znati kojim sposobnostima raspolažemo, kojim alatima a što je najbitnije, kako uspešno usaglasiti to. Dok putujemo svojim putem, koji ne može da se pređe preskakanjem deonica, svaki Brat nailazi na deonice različite težine i one nisu za svakog podjednako izazovne. Kad se zastane ne tom putu, u toku gradnje, tu su saputnici tu su iskusniji, kao i ogromno bogatstvo u filozofiji, kou nam kroz vekove ostavlja VELIKI NEIMAR SVEMIRA. Pre svakog novog radnog dana treba se pripremiti. Lakši je put za sve koji koriste znanje i iskustva predhodnika da bi što brže savladali veštine.
Čovek je kao i kamen sastavljen od elemenata koji prave takve kombinacije, da koliko god bili slični, mi nismo isti, kako materijalno, tako i duhovno. Fizički izgled čoveku je samim nastajanjem, unapred uglavnom odredjen. Ipak, svi se trudmo da i na ovu vrednost utičemo. Ovo je za oko najvidljivije. Na fizički izgled, pored raznih „ukrasa“, veliki uticaj ima i unutrašnja, duhovna stvarnost. I opet, čovek za oko može izgledati različito ali to nije najbitnije. Za „večnost“ je najbitnija „unutrešnja duhovna stvarnost“. Vezu izmedju onoga sto se okom vidi i duhovne vrednosti, ostvaruje um, jer umom vidimo i ono što okom ne vidimo.
Pomočnik je samo jedan od Braće koji prolaze putem na kome stalno rade i grade odnos izmedju uma i dobrote. Stalna je borba da um ne postane nešto loše i da dobrota ne pređe u glupost.
Biti samo dobar nije dovoljno. Mnogo je onih koji su svojom dobrotom prešli u glupost. Na svakoj stepenici masonskog puta, ova opsnost je sve skrivenija i opasnija. Previše dobrote može lako da pređe u glupost, kaže poslovica.
Gradnjom svog uma, borimo se da on ne postane zao. Sve ovo se lako može opisati položajem ovce medju vukovima. Da ne bi bili ovca koja se usled svoje slabosti odmah predaje vuku, treba biti mudar kao zmija. Ovca ne treba da se pretvori u vuka, pa da oštri zube i papke pretvara u kandže. Dobrota i bezazlenost goluba će ovcu sačuvati od ove opasnosti. Gradnjom svoje duhovnosti treba postići sklad mudrosti zmije i bezazlenosti goluba.
Dakle, zadatak nam je da razvijamo svoje umne sposobnosti sve više i više, beskonačno, ali pod uslovom da paralelno sa tim, razvijamo u sebi i dobrotu koja će davati ravnotežu.
VELIKI NEIMAR SVEMIRA nas uči da svojom verom, životom po toj veri i njegovoj filozofiji privolimo vukove da postanu ovce Božije. Učenje VELIKOG NEIMARA SVEMIRA je put kojim mora proći i pomočnik u nadi da će spoznati istinsku svetlost!
D.Z. Nemanja, Niš