Ovaj rad je posvećen svoj onoj Braći koja skreću sa masonskog puta i onoj braći koja su ušla u ovu našu poštovanu obedijenciju ne shvatajući, na žalost, u potpunosti sa čim imaju posla.
Zaboravljaš, dragi moj Brate, da nisi došao ovde da se boriš protiv mene, već protiv sebe. Ne gledaj koliko smo
različiti, već koliko smo isti. Možda nismo iste boje kože, iste nacije, vere, obrazovanja, političkog ili nekog drugog ubeđenja,
ali to ne treba da bude prepreka
našem bratskom odnosu. Lepota je u različitosti. Suprotno mišljenje nije problem,
već lepota čovečanstva, lepota stvaranja,
lepota koju nam je dodelio
Veliki Arhitekta Univerzuma. Zato ne huli. Ne trudi se da mi nametneš
svoje mišljenje i govoriš kako pogrešno razmišljam. Ne postoji pogrešno razmišljanje. Postoji moje i tvoje. Okreni pogled ka svetlosti. Prestani da gledaš u mene. Ja sam tu da ti pomognem koliko mogu. Bolje dobro razmisli o svojim manama. Popričajmo
o njima i o načinu kako da svoje mane, svoje loše osobine ublažiš, a svoje vrline istakneš, pojačaš. Poštuj i živi u skladu sa masonskim
dekalogom i konstitucijom. Neguj i širi bratsku ljubav, a ne mržnju. Ne zaboravi,
dragi moj Brate, da si se onog trenutka
kada si navukao rukavice i opasao kecelju obavezao da svoj rad u savezu i ceo svoj život usmeriš ka ljubavi,
istini, pravičnosti i čovečnosti. Ne pričaj kako imam skrivene
namere, jer ti izgledam ćutljivo, kao da nešto loše smeram prema tebi, prema našoj Braći. Zar se ne sećaš da u dekalogu
piše da slušaš mnogo, a pričaš malo. Vidim, nosiš masonski
prsten i masonsku
ogrlicu, a bio si do sada na jednom radu u ovoj
poštovanoj loži od svoje
inicijacije. Video sam skoro i jedno dete ogrnuto doktorskim mantilom, sa okačenim stetoskopom oko vrata kako se igra.
Gledam njega, vidim tebe. Ne zna dete s čim se igra i šta predstavlja to što ima na sebi i koliku odgovornost ima oprema koja je na njemu i kakvu svetinju predstavlja. Ne znaš ni ti, šta činiš, dragi moj Brate. Kako ne shvataš da mi nije bitno da li sam prvi, treći ili trideset treći stepen jer ovde nisam zbog toga. Ovde sam da radim na sebi, kako bi mojoj Braći i meni bilo bolje, pa i celom našem profanom okruženju. Ne shvataš. Ne zaboravi, dragi moj Brate, da ako svako okreči svoju kuću u belo, grad će biti beo, da ako svako sredi svoje dvorište, svoju ulicu, grad će biti čist. Ako se svako izbori sa sobom, znaš šta sledi… Dragi moj Brate, STAVI OGLEDALO ISPRED NIŠANA! Zapamti da čovek ima pravo gledati drugog čoveka odozgo, samo onda kada mu pomaže da ustane. Ne kažem da ideš odavde. Neću te tako lako pustiti jer mi trebaš. Trebaš mi da se udružimo kako bi svi zajedno napredovali. Možda ti deluje smešno da pridajem toliki značaj ovoj našoj maloj loži, našim sastancima, ali ako zajedno uspemo, onda ćemo moći naš Bratski lanac da prenesemo na ceo svet. Ako smo mi uspeli, uspeće i ostali. Zar to nije poenta?
Pričam ti jednostavnim jezikom da bi me shvatio. Pričam ti iskreno, od srca, na opštu radost svih nas. Ništa ti loše ne želim. Brat si mi. Zasuči rukave i prioni na rad. Mnogo posla nas čeka. Tek smo počeli, a sat otkucava. Vrati se na stazu kojom bi trebao da koračaš. I hodaj, HODAJ BRATE MOJ. Malim ali sigurnim koracima. Koračaj ka svetlosti i zapamti veliku zapovest slobodnog zidarstva: “Ko kaže da je na svetlu, a mrzi svog brata, ostao je i dalje u tami.”
Brat D.L.
Poštovana Loža “Bratstvo”, Šabac