Kada sam 2002. godine boravio u Parizu, posetio sam i dva masonska muzeja u tome gradu. U ulici Pito (Puteaux) br. 8 je muzej Velike Lože Francuske, starog i prihvaćenog škotskog obreda, a adresa muzeja Velikog Orijenta Francuske je Kade (Cadet) 16. U njima se može videti veliki broj umetničkih slika, portreta, gravira, nakita, masonskih regalija, medalјa, manuskripta, gravira nastalih od 1.veka do danas.
Tada sam, između ostalog, kupio časopis “Inicijacijski pogledi” (Points de vue initiatique), koji publikuje Velika Loža Francuske.
Posebnu pažnju mi je privukao
obiman studijski rad Brata Mišela Singera (Michel Singer) “Radovi Poštovane Lože ‘Tri labuda’ na Orijentu Drezdena
u Istočnoj Prusiji” (Points de vue initiatique, br. 127, Pariz 2002, str. 42- 58), napisan na osnovu arhivskog istraži- vanja i uz korišćenje originalnih
arhi- tektonskih tabli.
Iz ovog zanimlјivog članka Br. Mišela Singera, prikazaću najzanim- lјivije delove koji osvetlјuju rad jedne masonske lože i život u njoj u prvoj polovini osamnaestog veka.
Poštovana Loža “Tri labuda” na Orijentu Drezdena, nastala je 15. febru- ara 1741. u ovom gradu. U to doba, u Pruskom kralјevstvu postojale su lože “Tri Bela Orla”, “Tri mača” i “Tri Zlatne Sablјe”. Iste godine, osnovane su i lože “Kod Tri Šestara” u Lajpcigu” i “Kod Sunca” u Bajrojtu. Pomenute lože su bile osnova Velike Lože Gornje Saksonije, osnovane 2. jula 1741. u Drezdenu, čiji je prvi veliki majstor bio grof Rutovski sin pruskog kralјa Fridriha Avgusta.
Rad lože je počinjao tako što je časni starešina ustajao sa trorogom kapom na glavi, i posle udarca rekao “ustanite braćo, u stav”. Izvadio bi mač, koji je držao levom rukom naslonjen na oltar sa šilјkom na gore, a braća su takođe u stavu držala mačeve desnom rukom sa šilјkom na dole. Koristio se francuski jezik, koji su u to vreme govorili plemići, vojnici visokog ranga i velika buržoazija.
Za ulazak u ložu plaćalo se pet zlatnika što je u ono vreme bila značajna suma. Za unapređenje u drugi stepen cena je bila četiri
zlatnika a u treći jedan. U svim ložama toga vremena inicirani je trebao da uzme naziv viteza koji je imao simboličko značenje.
Muzej Velike lože Francuske, Pariz
To je omogućavalo braći sa različitim plemićkim titulama i vojnim činovima da u Loži budu na istom nivou, što je olakšavalo diskusije i stavlјalo van snage uobičajeni protokol.
Da bi bolјe razumeli probleme masonskih loža polovine osamnaestog veka treba da se upoznamo sa istorijskim milјeom Evrope toga doba. Ona je bila u neprekidnom ratu. Pruskom od 1740. do 1786. vlada Fridrih Drugi Veliki, prosvećeni despot i mason. Godine 1740, kada je stupio na presto, započinje
rat za austrijsko
nasleđe, invazijom Šlezije. Francuska,
Španija, Saksonija i Bavar- ska stavlјaju se na prusku stranu a Engleska i Holandija
podržavaju Mariju Tereziju.
Ali Pruska napušta saveznike i ugovorima iz Breslaua 1742. i Drezdena 1745. dobija Šleziju.
Napomenimo da je u to vreme, 24. aprila 1738, papa Klement XII objavio bulu kojom ekskomunicira slobodne zidare. Svaki član religiozne zajednice imao je u ime vere zabranu da postane slobodni zidar, pod pretnjom ekskomunikacije. Sledeće godine (1739), kardinal Ferao, skretar Papske države izdaje još oštriju naredbu kojom traži “smrt i konfiskaciju dobara slobodnih zidara bez ikakve nade na milost ili oproštaj.”
To je bila istorijska i religiozna situacija u kojoj su se razvijale
Lože u Evropi.
Svakako, papski uticaj i anti- masonsko raspoloženje znatno su se razlikovali od zemlјe do zemlјe i u Francuskoj, Engleskoj i Prusiji opasnosti
su za masone bile manje nego u Rimu ili Madridu.
Dakle, mogu se razumeti zakletve za čuvanje tajne i prisustvo pravih mačeva u Ložama. U rukopisima koje je brat Singer pregledao u arhivama bilo je pomenuto da su u nekim Ložama pod klupama bili sakriveni pištolјi za slučaj iznenadnog upada ratobornih posetilaca.
Prema zapisima, časni starešina je Ložu “Tri labuda” otvarao rečima: “U ime Boga i Svetog Jovana Škotskog, proglašavam ovu Ložu učenika slobodnih zidara pokrivenom i otvorenom. Zabra- njeno je govoriti, napuštati svoje mesto ili prelaziti od stuba do stuba bez dozvole nadzornika. K meni braćo.” Svi čine znak plјeskanja i tri puta viču “Uze”. Nakon toga Loža je otvorena i radovi mogu da počnu.
U Knjizi arhitekture je bilo nazna- čeno da maksimalan broj prisutne Braće ne sme da bude veći od 25. Svaki Brat birao je simbolično ime koje je pratilo jedinstveni naziv Viteza poštovane Lože. Imena koja se pominju su na primer Vitez od Orla, Vitez od Sen Šarla, od Odre, od Zamka… Knjiga arhitekture Lože dobro je čuvana pošto je na kraju imala potpunu listu članova sa simboličkim i pravim imenima. Ona je takođe sadržala tajne znakove, reči i pokrete.
Napomenimo da se u to doba sastanci nisu uvek održavali u masonskom hramu. Tokom 1742. Braća su predložila da se u Drezdenu iznajmi stan za tu svrhu. Odgovarajući su našli u ulici Veber, ali su se često skupovi održavali u raznim zamkovima, palatama ili velikim buržoaskim kućama, u vlasništvu članova Lože. Povremeno, sastanci ove i druge dve drezdenske Lože su se održavali u zamku grofa Rutkovskog, koji je bio časni starešina i organizovao sastanke dva puta mesečno.
Jedna prostorija u zamku, zaštićena od indiskretnih pogleda, imala je stolice uza zidove koji su bili prekriveni tamnim platnom, a u sredini su kao stubovi postavlјeni veliki svećnjaci sa po tri sveće. Na oltaru ispred časnog starešine, ritualno su palјene tri sveće, a u prostoriji je bio globus i naučni instrumenti a među njima astrolab.
Braća su nosila bele kecelјe bez ikakve razlike između učenika, pomo- ćnika i majstora do 1743, kada je Loža dobila Konstituciju i opšta pravila iz Londona, koji su precizno opisivali kako treba da izgledaju kecelјe. Časni starešina je oko vrata nosio ogrlicu sa nakitom u obliku ugaonika. Za vreme radova, majstori nose troroge kape, uobičajene u osamnaestom veku, dok su učenici i pomoćnici gologlavi.
Često su stepene učenika i pomoćnika dobijali sluge članova Lože da bi mogli da poslužuju svoje gazde. Za stepen majstora bilo je potrebno najmanje tro- mesečno neprekidno prisustvo u Loži koja se sastajala obično dva puta mesečno.
Da bi se ušlo u Ložu trebalo je reći svoje simbolično ime i lozinku a ako neki Brat nije bio uredno opremlјen plaćao je kaznu od 16 groša. Termin tri plava stepena bio je već u upotrebi u to doba i kod prijema se vršila balotaža. Ako je kandidat imao jedan negativni glas, časni starešina je imao slobodu da ga poništi da bi kandidat bio primlјen.
U četvrtak 6. juna 1741, Loža je dobila iz Engleske konstituciju sa zahtevom o striktnom pridržavanju pra- vila. Loža je otvarala radove u četiri sata a zatvarala u osam. Rad je počinjao inicijacijom kandidata ili uzdizanjem u stepene pomoćnika i majstora. Onda su pojedina Braća uzimala reč diskutujući o simboličkim i filozofskim temamam kao i o milosrdnim delima, dok su politički i religiozni razgovori bili zabranjeni. Brojna Braća posetioci krasili su stubove. U arhitektonskim tablama se pominju posetioci iz Berlina, Varšave, Beča, i svakako iz drugih pruskih gradova, što svedoči o aktivnostima i uticaju slobodnog zidarstva u toj oblasti. Već u to vreme Lože su razmenjivale podatke o kandidatima koji su bili odbijeni.
Brat Singer je pronašao i zanimlјivi opis masonske sahrane. U četvrtak 8. februara 1742, Brat prvi nadzornik prešao je na večni Istok. Za njegovu sahranu iznajmlјeno je dvanaest pogrebnih kočija a u svakoj su sedela po dva Brata, svi u crnom odelu sa belim rukavicama. Kovčeg je nosilo dvadeset i četiri grenadira. Posle mise napravlјen je bratski lanac. Na groblјu Braća, predvođena časnim starešinom, pratila su kovčeg dva po dva.
Loža 21. januara 1745. dobija pismo Lože “Tri šestara” iz Lajpciga, sa obaveštenjem o knjizi publikovanoj u Amsterdamu u kojoj su navedene
svi masonski tajni znaci i reči.
Braća su odmah odlučila da ih promene. Nova tajna reč je napisana na kraju knjige arhitekture i glasi “TEKTON” a Brat Singer navodi da nije uspeo da u potpunosti rastumači njeno značenje.
Tom prilikom Braća su odlučili da radi veće sigurnosti, za vreme sastanaka ispred vrata Lože bude jedan bubnjar, koji bi prisutne na vreme upozorio na opasnost. Naime jasna je potreba da se sačuva apsolutna tajna o slobodnom zidarstvu toga vremena. Uprkos kralјevoj zaštiti opasnosti su bile velike i Braća su se čuvala svakog dokumenta knjige ili spisa koji bi otkrio njihov identitet.
Tako je radila Loža “Tri Labuda” na Orijentu Drezdena od 1741. do 1745.
Br. M. S. D.
P.L. “Mihajlo Pupin”