Izučavanje dostupne literature, razgovori sa braćom, razgovori u profanom svetu, promišljanje svega ukazuju mi na dva potpuno protivrečna stava, prvi da su Slobodno zidarstvo i religija, ona koju danas prepoznajemo neraskidivo povezani i da se prepliću, i drugi, da su potpuno protivrečni. A ako je i samo Slobodno zidarstvo religija za sebe i suprostavljeno je ostalim religijama? Ako se tome doda protivrečnost odnosa pojedinih verskih zajednica spram masonerije kroz javna istupanja, ali i učešća pojedinih verskih velikodostojnika u Slobodno zidarskim ložama, onda se nadam, da braćo moja, shvatate u kakvoj sam se zamci, istina samoj sebi postavljenoj našao kada sam rešio da napišem nešto na ovu temu.
U traženju odgovora i pokušaja razrešenja odnosa Slobodnog zidarstva i religije, smatram da treba poći od definisanja zadatih pojmova. Tek tu nastaje problem s obzirom na to da su definicije religije brojne, često oprečne, jasne, zamagljene… Ređaju se Laktanacije, Marks, Kolakovski, Pavićević, Zuljević… Kako se od nečega mora početi usvojio sam nekoliko razjašnjenja koja po meni na najbolji način objašnjavaju pojam religije. Prvi, da se religija shvata kao pogled na svet, bolje rečeno, pogled na sveto i verovanje u natprirodno, odnosno kao shvatanje porekla sveta i njenog tvorca, shvatanje o spasenju i večnosti, shvatanje o sudnjem danu i carstvu Božjem, te shvatanje o trpljenju na ovom svetu i utehi koju pruža božanstvo. Takođe, religija je izraz čovekove psihološke potrebe za sigurnošću. Istovre-meno, religija se shvata kao suštinska vrednosna i moralna komponenta i izvorište dobrog, istinskog i lepog, a vrlo često i kao kultura. Postoji i definicija da je religija „skup zamisli, verovanja i učenja, u prvom redu, osećanja, simbola, i kulturnih radnji koje su vezane za ‚‚natprirodno“ biće i za doživljaj svetosti“.
Sa definisanjem Slobodnog zidarstva bilo je nešto lakše, pa je možda najbliža ona koja kaže da je to pokret koga čine slobodni zidari, a oni ustvari predstavljaju najstariju i najveću postojeću bratsku organizaciju povezanih ljudi svih nacija, veroispovesti, političkih ubeđenja, iz svih društvenih slojeva koju čine slobodni ljudi na dobrom glasu sa osnovnim ciljem da od dobrog čoveka napravi još boljeg čoveka koji nema dužnost da služi sebi, već svojoj porodici, svojim bližnjima, svojoj zajednici i svojoj zemlji.
Ovde je vrlo značajno napomenuti da je Slobodno zidarstvo otvoreno prema dobrim ljudima svih veroispovesti, osim prema ateistima ili neverujućim. Shvatanje da se služi bližnjima negde se poklapa i sa predstavljanjem religijskih zahteva pred običnog čoveka, odnosno biti dobar prema sebi, prema drugima. Uz to služiti i nečemu nedokučivom, tj. poštuj vrhovno božanstvo, nebitno da li je oličeno u Bogu, odnosno Svetom trojstvu, Mojsiju, Muhamedu, Budi… Nešto slično kao u Slobodnom zidarstvu, odnosno verom u Velikog Arhitektu Svih Svetova, kao savršeno moralno biće i verom u sve vrednosti koje iz toga proističu. Veliki Arhitekta Svih Svetova je naš Veliki Majstor. Sva naša učenja i način rada zasnivaju se na veri u Vrhovnog Tvorca, u njegovu savrše-nost i sve naše težnje usmerene su ka približavanju i pojedinaca i društva u celini ovom idealu. Kandidat prilikom pristupa «bratstvu» mora dokazati da veruje u monoteističko Vrhovno Biće, no, način na koji veruje njegova je osobna stvar.
Takođe, uzdizanje jednog od osnovnih načela Slobodnog Zidarstva, “spoznaj samoga sebe” jer jačajući sebe, jačaš i svoje najdraže, porodicu, Braću, svoje korene nalazi u verovanju u besmrtnost duše. Jer, po hrišćanskom verovanju, Bog je čoveku otkrio njegovo uzvišeno poreklo i omogućio mu da spozna besmrtnost svoje duše da bi ga privukao k sebi, da bi ga pobudio na vrlinu i vodio lestvicom samousavršavanja. Čove-kovo usavršavanje – koje bi, u slučaju da nema žive duše (u čoveku), bilo i besmisleno i nemoguće – neophodno je, jer bi bez toga stvaranje čoveka bilo samo besciljna igra. O besmrtnosti duše svedoči i težnja duše k najvišem dobru. Pod najvišim dobrom podrazumeva se ono krajnje dobro, koje je suštinski i istinski više od svih ostalih dobara, i u kome čovek može pronaći svoj etički spokoj, apsolutni mir duše i duhovnu radost. To krajnje dobro jeste najsavršenije dobro, u kome svaka čežnja biva zadovoljena i svaka nada ispunjena.
Preplitanje i prožimanje Slobodnog zidarstva i religije ogleda se i tokom ritualnog rada Slobodnih zidara. Naime, mesto starešine poštovane lože u hramu je na Istoku, a sa Istoka nam dolaze i svi rodonačelnici vodećih religija. Prilikom otvaranja ritualnog rada na oltaru je knjiga Svetog zakona, koja je barem u obedijencijama koje su u zemljama sa preovlađujućom hrišćanskom religijom Biblija. Dostupna literatura ne daje mi odgovor na pitanje kako je u masonskim ložama u zemljama sa preovlađujućim islamom kao religijom ili judaizmom, budizmom, odnosno da li su na oltaru Kuran, Stari zavet, Vede ali je za pretpostaviti da se upravo svete knjige ovih veroispovesti nalaze na oltaru. Prilikom inicijacije u obdijencijama koje su u zemljama sa većinskom hrišćan-skom verom, primanja u društvo Slobodnih zidara, ili pak tokom uzdizanja na više stepen kandidat se zaklinje na svetu knjigu, Bibliju. Takođe, prilikom ovog rituala, kandidat priznaje da je u tami i da je u potrazi za svetlom. Sam Isus Hrist u jevanđelju po Jovanu kaže da je on sam «svetlost sveta», kao što i Slobodni zidari upravo kroz inicijaciju sa mnogo hrišćanskih simbola nalaze istinsko svetlo.
Nakon ovakvog promišljanja, javlja se jedno pitanje. Da li se Slobodno zidarstvo može nazvati religijom? Pojedini autori, pre svega iz korpusa protivnika masonerije, smatraju da je odgovor na ovo pitanje potvrdan. Zašto? Zato, jer kažu da Slobodni zidari poseduju sopstvene hramove sa oltarom, svoje religijske ceremonije, svoje inicijacije, sopstvene rituale, hijerarhijski poredak i strogu disciplinu.
Masoni shvataju važnost religije u mnogo čemu na sličan način. Masonstvo podstiče svakog masona da bude aktivan u onoj religiji i crkvi koju je sam odabrao. Masonstvo podučava da je bez religije čovek sam i izgubljen i da bez religije nikada neće ostvariti svoje pune mogućnosti. Ali Slobodno zidarstvo ne podučava ljude kojoj religiji treba da pripadaju, niti načinu na koji će je poštovati. Ovo je pitanje pojedinca i Boga. On to mora rešavati na mestu na kojem odaje poštovanje Bogu, ne u svom bratstvu. A masonstvo je bratstvo, nije religija.
Istorijski posmatrano, veza između Slobodnog zidarstva i religije je bliska jer se nastajanje Slobodnog zidarstva, onakvog kakvog ga danas poznajemo i «živimo», makar od 1717. godine, naslanja na rozenkrojce, vitezove templare i mnoge druge grupe koje su okupljene oko, pre svega, hrišćanske religije. Međutim, upravo uspostavljanje tzv. novih masona, odnosno formiranja prve zvanične masonske loze u Engleskoj, koja nije samo graditeljska, već izlazi iz graditeljstva ali ne predmetnog, već misaonog, ukazuje na raskid sa religijom, onakvom kakva je kroz celi srednji vek. Stvaranje nove klase, građanske, nasleđe humanizma i renesanse, razvoj nauke, nastanak prosvetiteljstva je potpuno suprotan dogmi koju nosi hrišćanstvo, pre svega Katolička crkva. Jer Slobodno zidarstvo naglašava i izdiže znanje i potpomaže slobodno istraživanje, usvaja prirodnu etiku i samim tim se suprostavlja hrišćanskoj veri. I ovo uspeva u protestantskoj Engleskoj, slično i u Holandiji. Ali jake katoličke zemlje, poput Francuske, daju oštar odgovor na širenje masonerije. Odgovor stiže sa obe strane, sa vrha državne i verske oligarhije. Godine 1737. Luj XV, kralj Francuske, izdaje naredbu kojom zabranjuje svim odanim podanicima uključivanje u pokret, a 1738. godine Papa Klement XII izdao je papsku bulu kojom zabranjuje svim katolicima članstvo u Slobodnom Zidarstvu, pod pretnjom isključenja iz crkve. Papska se ne poriče, a posebno ako u buli napiše da su oni ‘iskvareni i izopačeni’ i vrlo ‘sumnjivi jeretici’. Mada još u buli od 22. novembra 1307. godine, papa Kliment V opominje vernike o opasnosti koja dolazi od Slobodnih Zidara. Papa Leon XIII u jednoj enklitici 1884. godine kaže da „masonski savez ne valja suditi toliko prema onome što je učinio… koliko prema ukupnosti mišljenjâ što ih zastupa”. Uostalom, od tada sve do XX veka 17 papskih bula je prosleđeno do poslednjeg vernika Katoličke crkve, a u poslednjoj, Benedikta XV iz 1917. godine, zabranjuje članstvo pod pretnjom ekskomunikacije.
Sličan stav prema Slobodnom Zidarstvu imaju i pravoslavne crkve. Arhijerejski sabor Grčke pravoslavne crkve, uz anatemu Srpske pravoslavne crkve, dana 12. oktobra 1933. godine proglašava prekid svih veza i rasčinjavanje sveštenika. Iako postoje protiv-rečni podaci o članstvu pojedinih pravosla-vnih velikodostojnika u Slobodnozidarskim ložama (Stratimirović…), sveti vladika Nikolaj Velimirović, svakako jedan od neprikosnovenih autoriteta Srpske pravo-slavne crkve, piše o masonima: «…Grčka i ruska crkva otvoreno su osudile to kao nehrišćansku organizaciju, koja potkopava Crkvu Hristovu. Čuvaj se, dakle, od toga, brate Savo, i moli se Bogu da se i drugi sačuvaju u našoj svetoj veri pravoslavnoj. Mnogo je glatkih putova koji vode u propast, a pravi je put spasenja potežak, ali je prav i siguran».
Iako brojna naša Braća po svojoj veroispovesti pripadaju islamu i oni su na udaru zvanične politike koju provode «sprovodioci volje Božje na Zemlji» pa je tako Sabor uleme pri Islamskoj Svetskoj Ligi u Meki izdao Fatvu u pogledu masonizma i njenih pripadnika, upozorivši na njihove zavere i lukave ciljeve, ubrojivši je u organizacije koje otvoreno planiraju rušenje islama i muslimana. U Fatvi se ističe da se pripadništvo masonima smatra neverstvom u Alaha.
Jedinstveni stav čelnika vodećih veroispovesti može se podvesti pod maksimu «Slobodno zidarstvo je očigledno majka modernog ekumenizma i, bez sumnje, najistančanija i najopasnija jeres našeg doba».
I gde smo sada? Slobodno Zidarstvo ne postavlja granicu među veroispovestima, za razliku od veroispovesti prema njemu. Granica je samo prema ateistima. Da li je možda buduće delovanje u pravcu ublažavanja stavova prema ateistima? Ne pravi se razlika među braćom, religijskim osećanjima, svi su dobrodošli ako žele dobro sebi i svojima, bilo da su u neposrednoj blizini ili stotinama kilometara udaljeni. Sloboda, Jednakost, Bratstvo, Bratski lanac…
I zato Braćo,
možda da skinem teret sa sebe, ostavljam svakom od Vas da potraži sam odgovor
na pitanje: Slobodno Zidarstvo i religija.
Na Orijentu Knjaževac, 4. dana, meseca aprila 6016. Godine Istinske Svetlosti,
Pomoćnik Kraljevske Umetnosti,
Br. D. Đ.
Korišćena literatura:
°Bunović, T. (2009): «Slobodno zidarstvo, svetski poznato a ipak tajanstveno», Ellecta, Beograd
°Čikara, D. (2010): «Prva masonska loža u Srbiji, od osnivanja 1796. do gašenja 1801. godine», VNLS, Beograd
°Kolakovski, L. (1987): «Religija», BIGZ, Beograd
°Mitrovic, M., Petrović, S. (2003): Sociologija”, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
°Nenezić, D. Z. (2010): «Masoni 1717-2010. Pregled istorije Slobodnog zidarstva u Srbiji, na Balkanu i u svetu» Zoran D. Nenezić, Beograd