„Svaki čovek je misterija. Možemo biti uvereni kako nekoga znamo u dušu, a zapravo znamo samo onoliko koliko je on želeo, koliko dopustio da znamo. Nema li svako neki, samo svoj unutrašnji svet u koga se povlači da bi se napojio novom snagom, lepotom, tugom, oživeo davnu čežnju, raspirio prikrivenu strast, vratio nadu da osim kaskanja u svakodnevnici postoji još nešto.“ Nura Bazdulј-Hubija
Impresije svakako ne bi bile potpune ukoliko se ne prisetim događaja koji su prethodili danu Ispitivanja između stubova i borbi sa samim sobom u donošenju konačne odluke.
Jedan sasvim običan subotnji dan meseca septembra, uobičajeno završavam svoje obaveze i u jednom trenutku srećem starog Poznanika. Posle uobičajenih pitanja predlažem da svoj razgovor nastavimo uz kafu i odlazimo u obližnji kafić. Razgovor se tom prilikom nastavlјa u uobičajenim veselom tonu, a onda odjednom rečenica koja menja tok razgovora u potpunosti: „Da li si razmišlјao o pristupanju Masoneriji?“, hladan tuš i tišina. Tražio sam od mog sagovornika da mi ponovi pitanje misleći da nisam dobro razumeo. Tada je On ponovio pitanje uz objašnjenje šta je Masonerija i šta je Nјega privuklo tome. Slušao sam uz neka svoja dodatna podpitanja i obećao mu da ću, naravno, razmisliti o svemu o čemu smo razgovarali i da ću se ubrzo javiti. Posebno mi u glavi odzvanja Nјegova (Garantova) rečenica: „Slobodan čovek na dobrom glasu!“ i pitanje koje postavlјam sebi: „Zašto sam ja odabran?“.
Nakon razgovora nastaje pravi „prasak“ u glavi i odmah počinjem da proučavam na osnovu dostupnih izvora sa interneta šta je Masonerija, ali naravno, to nije dovolјno pa naručujem i par knjiga kako bih upotpunio svoje znanje o svemu tome i došao do pravog odgovora, jer je razgovor sa čovekom iz Lože „Timakum“ zakazan za par dana. Nadao sam se da ću do tada moći da formiram svoj konačni stav o svemu tome.
Nakon par dana od mog prvog susreta sa Masonerijom na dogovorenom mestu se nalazim sa čovekom koji je zadužen da sa mnom obavi razgovor na osnovu predloga mog Garanta. Pročitao sam dosta toga o Masoneriji i već sam počeo da izgrađujem svoj stav o svemu tome i pripremio sam se da postavim dosta pitanja. Izgled tog čoveka je veoma upečatlјiv i prilagođen misteriji koju nosi Masonerija sa sobom. Nјegov izgled, stav i prvi kontakt pokazuju da se radi o čoveku koji je siguran i u sebe i u ono što govori, i daje mi odgovore na sva pitanja koja sam se već unapred pripremio da postavim. Posebno mi je zapala za uho rečenica da se u Masoneriju ne ulazi iz nekog materijalnog interesa, niti Masonerija nekom može pružiti materijalnu dobit. Konačnu odluku nisam odmah doneo. Po završetku razgovora nastaje prava borba u meni oko toga da li ću prihvatiti poziv ovih lјudi.
Na osnovu svega napred navedenog dobijam još jaču volјu i pokušavam da odgonetnem koje su dobre, a koje loše strane Slobodnog zidarstva. Na raspolaganju mi je par naručenih knjiga i internet. Dolazim do raznih zaklјučaka i odgovora, negativnih i pozitivnih, odlučujem, pišem svom Garantu sms poruku u kojoj mu se zahvalјujem na ukazanom poverenju i pozivu, ali da za sada odustajem. Poruka ostaje snimlјena u mobilnom telefonu, borim se sam sa sobom, odlučujem da odložim slanje sms-a za sutradan.
Razmišlјam koliko je naših velikana bilo u redovima masonerije: Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Mihajlo Pupin, Živojin Mišić, Đorđe Vajfert, Nјegoš, itd. Zaklјučujem, definitivno je da su ovi velikani zahvalјujući izgrađivanju sebe kao ličnosti preko Slobodnog zidarstva izgradili sebe u znamenite ličnosti i dali veliki doprinos ličnoj satisfakciji, ali i razvoju srpskog naroda i države Srbije. Još uvek nije kasno da odustanem.
Na internetu nailazim na zvanični sajt Velike Nacionalne Lože Srbije i počinjem da čitam osnovna načela Konstitucije. Neverovatno, kao da su moje misli projektovane nekim čudom u Konstituciju. Kako je prolazilo vreme bivao sam sve sigurniji u svoju pozitivnu odluku o pristupanju Redu.
Sms poruku sam poslao sutradan svom Garantu, ali je ovog puta moj konačni odgovor bio pozitivan, ODLUČIO sam da pristupim Redu Slobodnih zidara.
Dan prvi. Dolazimo do objekta gde će biti obavlјen razgovor i Inicijacija. Povez mi je na očima i bivam uveden u neku prostoriju. Skidaju mi povez. U prostoriji sam smešten sa još jednim kandidatom, upoznajemo se i počinjemo neformalni razgovor. Dolazi trenutak ispitivanja. Moj Garant i čovek koji je obavio razgovor sa mnom stavlјaju mi ponovo povez preko očiju i odlazimo laganim koracima ka Hramu. Primećujem da vode računa o meni i navode svaki moj korak. Tama i nespretno kretanje. Čuje se jako kucanje i pitanje: „Ko to kuca?“. Ulazim u Hram, osećam prisustvo lјudi oko sebe, čini mi se da čujem kako dišu i poneki šapat. Povez preko očiju mi daje osećaj nesigurnosti, koncentrišem se na čulo sluha. Sedam na stolicu. Garant mi stavlјa ruke na ramena i daje mi dodatno samopouzdanje. Ređaju se pitanja. Čini mi se da sam dovolјno samouveren, ali pitam se da li su oni koji su mi postavlјali pitanja zadovolјni odgovorima. Neko mi se lјubazno zahvalјuje i odlazim iz prostorije uz pratnju Garanta. Da li sam prošao ispitivanje, analiziram svoje odgovore u glavi.
Dan drugi. Smešten sam, kako mi je rečeno, u Sobu izgublјenih koraka. Sveća, lјudska lobanja i neki natpis na stolu. U prostoriji se nalaze još dva kandidata. U jednom trenutku se čuje jako kucanje i nakon toga ulazi čovek u odori sa isukanim mačem koji drži ispred sebe. Deli nam papire sa tri pitanja na koja sam dao odgovore iskreno i iz duše. U prostoriju ulaze, kako mi rekoše, pripremajući Majstori. Skidam košulјu sa levog ramena, podavijam desnu nogavicu, izuvam levu cipelu i skidam prsten i lančić. Povezi su nam postavlјeni na oči i ponovo se krećemo ka „tajanstvenom“ Hramu, ali čini mi se sigurnijim koracima. Nestrplјiv sam u iščekivanju obreda Inicijacije. Na ulazu u Hram pažlјivo slušam pitanja i izlaganje Starešine Hrama. Sve što govori deluje mi logično, zdravorazumski i primereno mojim stavovima. Razmišlјam, toliko simbolike, povez koji je simbol slepila u kome se čovek nalazi. Pažlјivo slušam principe Slobodnog zidarstva, gde mi posebno zapada za uho rečenica da se ono bori protiv neznanja u bilo kom obliku, preispitujem se i iz svakodnevnog iskustva zapažam koliko ima istine u ovoj rečenici. Čujem neku buku, udarce, nailazim na prepreke pod nogama, osećam hladnoću čelika na grudima. Slušam gospodina koji obrazlaže simboliku onoga što smo upravo prošli ‒ život i stalna borba i da bi čovek izašao kao pobednik potrebna je velika moralna snaga i saznanje, kao i moć Bratske ruke koja nas je pridržavala na tom putu. U glavi mi se urezuje rečenica: „Ne čini nikad drugome ono što ne želiš da se tebi učini“. Brat pripremajući Majstor mi skida povez sa očiju. Svetlost, šaram pogledom preko lica prisutne Braće nebi li ugledao nekog poznatog. Konačno dolazimo do trenutka koji sam iščekivao, polaganje zakletve sa rukom na Svetom pismu, ugaoniku i šestaru i imenovanja mene kao Slobodnog zidara uz pomoć mača i udaraca čekića.
Ovo je neverovatno, osećam se dostojanstveno poput čuvenih srednjevekovnih vitezova koji su stupali u svoje Redove. Nakon prijema u Ložu, tokom obreda, u jednom trenutku formiran je Bratski lanac – energija koja povezuje pozitivne lјude, moju Braću i mene, bez obzira na različitosti, sjaj jednog prosvetlјenja i osećaj pripadnosti i zaštite.
Inicijacijom je za mene načinjen veliki korak i obaveza ulaskom u svet Slobodnih zidara, ali je isto tako u meni probuđen motiv i težnja ka usavršavanju i doslednosti u poštovanju određenih principa: Bratstvo, Rad, Poštenje, Pravda, Tolerancija, Humanost, Čestitost, Jedinstvo, Jednakost, …, do Majstora Kralјevske Umetnosti.
Timakum, Na Orijentu Knjaževac,
12. dana, decembra meseca 6018. G.I.S.
Učenik Kralјevske Umetnosti,
Br. M.S.