Author: Sirijus

Svi znamo šta je katehizam, kao sastavni deo obuke svakog masona. To je niz pitanja na koja se daju kratki i jasni odgovori. Ti odgovori nekada moraju biti doslovni, a nekada mogu biti i obojeni našim ličnim tumačenjem. Ako postavimo sebi pitanje, zašto se toliko potencira takav vid obuke, u vidu davanja odgovora na postavljena pitanja, možemo doći do zanimljivih zaključaka. Izneću ovde jednu ličnu spoznaju, koja se može povezati upravo sa smislom katehizma, zatim formule V.I.T.R.I.O.L., i sugerisanih vrlina budnosti i istrajnosti.

Evo konkretnog primera iz ličnog iskustva. Dugo, baš dugo patim od problema “nezavršavanja započetog”. Često sam se pitao: Zašto? Gomila započetih knjiga, odličnih ideja na …

Ljudima potrebni principi koji uvode red, u protivnom nas priziva haos. Potrebna su nam pravila, standardi, vrednosti – pojedinačno i zajedno. Potrebne su nam rutina i tradicija. Postoje mišljenja da red može biti preteran i to nije dobro ali i haos može da nas preplavi i udavi i to takođe nije dobro.

Savremeni čovek je umoran, jako umoran. Život je jedan, poput reke koja teče kroz ljude. Povezani smo sa svim što živi, što je živelo i što će živeti.

Ako svako od nas živi i radi kako treba, kolektivno ćemo procvetati. Naši karakteri se različito razvijaju u zavisnosti od životnih iskustava i razvoja. Naše načelo je: Sloboda – Jednakost …

Današnja civilizacija i kultura pokidala je gotovo sve važne niti sa epohama koje su iznikle na viteškoj tradiciji, ona je izgubila potrebu da sebe gradi na vrednosnom sklopu hrišćanskog viteštva i kulture, zamenjujući hrabrost racionalnošću, zajedništvo mehaničkom solidarnošću, samožrvovanje žrtvovanjem drugih, plemenitost sebičnošću, duhovnost ideologijom, kulturu estradom, veru fetišizmom i idolatrijom, skromnost bogatstvom, potrebe potrošnjom, umerenost pohlepom i sl. pa je kao logična konsekvenca svega toga nastalo stanje sveopšte devastacije hrišćanskih vrednosti ili njihovog potiskivanja. Stoga, danas na globalnom planu imamo državu bez suvereniteta, naciju bez države, ekonomiju bez blagostanja, slobodne medije bez slobode, liberalizam bez demokratije, obrazovanje bez znanja, reformu bez promena, elitu bez plemenitosti, veru bez duhovnosti i …

Još je uvek živa reč našeg Brata, Velikog Majstora i Grandkomandera Đorđa Đure Vajferta. Njegov epitaf glasi „Non omnis moriar”, odnosno „Neće sve što sam ja umreti”. I zasita nije, i zaista neće dokle god je budna naša slobodnozidarska radionica i Velika Loža Srbije.

Zaglavljeni negde između božanskog i profanog valja se podsetiti kako je Brat Đura u svojim poslanicama Braći govorio kako treba da se ophode jedni prema drugima, nezanemarujući ni božansku, niti onu profanu – socijalnu komponentu.

U pozdravnom govoru Velikog Majstora na Godišnjoj Skupštini u Osjeku, 25. marta 1920. godine Vajfert kaže: ”U obilnoj slobodnozidarskoj literaturi kurzira tvrđenje, da je načelo o miru i ljubavi, što je …

Ovaj naslov sam preuzeo od našeg Brata  Žan-Kloda (Jean-Claude Hertz ) iz Velike Lože Francuske (VLF), kako je on naslovio svoj tekst o našem Bratu Svetozaru Sveti, ili Sveto, Vuliću, uz napomenu da njegov životni put svakako nije bio ni „tih“ ni lak, što će se i videti iz daljeg teksta. Što se tiče dužine, to svakako stoji, jer je poživeo 97 godina.  Pored njegovog radnog rukopisa, na kome sam mu veoma zahvalan, za pisanje ovog teksta, koristio sam i intervju sa Bratom Vulićem,  objavljen 31. maja 2009. godine u našem dnevnom listu „Vesti“,  koji je izlazio u Frankfurtu i predstavljao najčitaniju novinu u našoj evropskoj dijaspori. Dalje, koristio sam …