- Da li je u SFRJ kadrovsku politiku vodila partija, Tito ili masoni?
- Da li je Tiito bio mason?
- Da li je Tito hapsio masone tokom svoje strahovlade?
- Da li su u SFRJ postojale masonske lože?
- Da li su imale uticaja na zvaničnu državnu politiku?
- Da li su komunistički rukovodioci bili masoni?
Ova i mnogobrojna slična pitanja ostala su do današnjih dana poprilično nerasvetljena ili pod velom tajne, kako za profane, tako i za mnoge masone u zemljama bivše SFRJ. Zvanično, masonerija je u Jugoslaviji uspavana 1941. godine, a svetlo je ponovo uneto 1990. S druge strane, takodje prilično zvanično, poznato je da je Tito bio član lože „Libertas“ u Zagrebu, dvadesetih godina XX veka. Da li je moguće da je mason zabranjivao masoneriju?!
Jedno pismo, napisano 27. juna 1975. godine, unosi potpuno drugačije vidjenje Brozovog odnosa sa slobodnim zidarima onog vremena. Pismo je napisao veoma uticajni, ali tada već penzionisani, general Ivan Gošnjak. Uputio ga je predsedniku Josipu Brozu, ali ga ovaj nikada nije dobio. Na tom pismu dopisano je Kardeljevom rukom „ne treba ga dati Titu jer je bolestan i u godinama. O tome treba da razgovara posebna komisija sa Gošnjakom“. Kako je zabeležio Vjenceslav Cenčić u knjizi “Poslednja Titova ispovjest”, pismo je imalo 60 stranica, i u njemu je Gošnjak tražio odgovore na dvadesetak pitanja.
„Druže Tito, pišem ti ovo pismo, prvi put ovakvog sadržaja i sa ovakvim naslovom”, počinje Gošnjak. “Od mog prisilnog odlaska u mirovinu, osjećam potrebu da bih želio razgovarati s Tobom u četiri oka. Jer, nakon sastanka Vojnog savjeta, na kojem sam dobio podršku od Džemila Šarca, Radojice Nenezića i Đoke Jovanovića, a mislio sam da ću je dobiti i od Tebe, a nisam, osjećam se ljudski povrijeđen, jer je uz Tvoju “dobronaklonost” pobijedila Kardeljeva linija, a ja sam umirovljen, pa se sve okrenulo, zahvaljujući Tebi, u korist konzervativaca, onih koji su i do sada oponiranjem vladali zemljom, i onih koji me godinama ogovaraju.“
Nadalje, u pismu Gošnjak predlaže Titu da pozove Koču Popovića, Kostu Nađa, Josipa Kopiniča i njega, i da ga oni informišu „šta se zaista događa u zemlji“. Takođe, Gošnjak traži odgovor zašto je pao Marko (Aleksandar Ranković).
„Tito, ja znam da ćeš mi zameriti što Ti s mojim smenjivanjem povezuješ i Marka, koji je prije devet godina prošao još gore od mene. Samo nas nekoliko, Ti, Lazar Koliševski, Josip Kopinič, Koča Popović, Jovanka Broz i ja znali smo zašto si naprosto oterao Marka. I sam znaš da je prisluškivanje laž… Razlog smenjivanja Marka, Ti to druže Tito dobro znaš, jeste njegov izveštaj o masonima u Jugoslaviji, odnosno konstatacija i tvrdnja autora izveštaja da masoni vladaju Jugoslavijom. Druže Tito, znaš i to da sam imao prilike pročitati taj izveštaj, ali poslije Plenuma, a pisali su ga naši najbolji obaveštajci i imao je dva dijela. U prvom dijelu izveštaja piše se o masonima koji su djelovali u Jugoslaviji do 1941. godine, a u drugom, „strogo poverljive naravi“ – masoni i njihova aktivnost u SFRJ.
Taj izveštaj Markove policije kaznio je njega samog, posebno deo izveštaja gde se spominje i Tvoje ime. Naime, Tebe se spominje sa 1961. godinom, kada si bio na putu mira po afričkim zemljama, a kada je došlo do sukoba između Jovanke i Koliševskog, koji je sprečio da ideš na skupštinu masona koju je organizirao marokanski suveren – kralj šef „Velike masonske lože“.
Taj, i drugi podaci „ubili su“ Marka, mislim, politički ga „ubili“. Mislim da to i druge „bisere“ tog izveštaja Ti dobro znaš. Nisam znao, druže Tito, dok nisam pročitao izveštaj (a dao mi ga je Marko), da su i Kardelj, Bakarić (pod imenom Kuperštajn, zbog tajnosti), braća Dizdarević, Krleža, Vidmar, dr Novak, dr Savić, Koča, Velebit, Augustinčić, Kunc, dr Kocbek, Ivan Ribar, Ivo Andrić, Belić, Ivan Krajačić-Stevo, Srđan Budisavljević, Crnjanski, Vasa Čubrilović, Oskar Davičo, Džemal Bijedić, Milovan Đilas, Gregorić, Hristić, Isaković, Mladen Iveković, Ribnikar, braća Levi, Moša Pijade, Macanović, Ivo Mihovilović, Sergej Krajger, Ivo Politeo, Srđan Prica, Smodlaka, Velimir Terzić, Aleš Bebler, Mika Tripalo, Milan Bartoš, Gustav Krklec, Krešimir Baranović, da ne nabrajam i druge, Masoni, pripadnici lože „Nova Jugoslavija“, kojom je do smrti rukovodio Ivan Ribar, a posle njega Krleža. Druže Tito, sada mi je jasno zašto je Marko morao otići, zašto sam ja morao da budem smenjen!“
Vjenceslav Cenčić, koji je zabeležio Gošnjakovo pismo Titu, konsultovao se sa Kopiničem, koji mu je potvrdio da je „sve što je Gošnjak napisao Titu bilo tačno“. Gošnjak u pismu Titu kaže i ovo: „Masoni su, a i sada će, prekrajati kartu Balkana.“ On se pita i „da li je u Jugoslaviji kadrovsku politiku vodila Partija, on (Tito) ili masoni?“
Prema Gošnjaku, iako komunista, Tito je iskoristo masoneriju za sebe. „Nije slučajno da je Moša Pijade, prvo kao slobodni zidar, a kasnije kao član Velike lože „Nova Jugoslavija“ primao pisma slobodnih zidara sa apelima jačanja masonerije u zemlji, što bi, po njima, zemlji donelo neposrednu korist u dobijanju kredita.
Nije slučajno da je masonerija u Jugoslaviji imala veliki uticaj i na spoljnu politiku zemlje. Beogradska deklaracija iz 1955. godine, Beogradska konferencija 1961. godine, pa odlazak Tita 1963. godine u SAD, odnosno, takvom spoljnom politikom stvorili su uslove da su američki i bogati evropski Masoni vodili drugačiju politiku prema svojoj „Braći u Jugoslaviji“, posebno kod odobravanja kredita.
U vreme kad je katolički verski vrh tražio nove puteve u reformi i kad je došlo do sukoba konzervativnih i realnih kardinala, koji su shvatali promenu delovanja Katoličke crkve, iz krugova protivnika reformi, optuživali su masone iz Jugoslavije za zaveru i podršku reformistima, i tu se spominju Josip Broz Tito, Edvard Kardelj, Moša Pijade, Aleš Bebler i drugi, koji kao masoni šuruju sa reformistima.
Cenčić beleži još nekoliko veoma interesantnih detalja: „Kada se govori o masonima u Jugoslaviji i njihovom uticaju, teško se neke stvari mogu oprostiti Titu“. Tako je Koča Popović, kao mason, došao u sukob sa Titom, jer, prema njemu, „Jugoslaviji nije bilo mesto u Africi ili Aziji, već u Evropi“. Takvu podršku Koča je dobio i marta 1956. godine, kad se od „Beogradske“ i „Jugoslovenske lože“ stvorila Velika loža „Nova Jugoslavija“. „Članovi te novostvorene lože posebno su bili“, beleži Cenčić, „oduševljeni Đilasovom knjigom „Nova klasa“, iako je ta knjiga bila na „crnoj listi“ Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.“
Cenčić beleži i to da masoni “i sada prekrajaju, ne samo kartu Balkana, već i kartu Evrope.” Cenčić je dosledno zabeležio ovu svojevrsnu formu Gošnjakovog “političkog testamenta”, na neki način dajući neke odgovore na Titovu ulogu u domaćoj, ali i svetskoj masoneriji.
Svi mi znamo da se veliki deo, kako domaće, tako i svetske istorije odigrava „u senci“, daleko od očiju onih koji nisu dovoljno upućeni u stvarna događanja. Tako, tek nekoliko decenija posle nekih događaja, postajemo svesni kako su se zaista odvijali, iako su bili tu, pored nas, neupućenih u načine nastanka svetske istorije. O Titu i masonima u SFRJ, verovatno ćemo u budućnosti saznati još mnoge šokantne detalje. A verovatno ćemo jednom zasigurno i saznati da li je Marko zaista pao zbog masona…
Br. B. R. 2° loža “Nemanja” na orjentu Niš