Omaž Đorđu Vajfertu iz pera Brata S.Ć.Otila M.K.U.
Željeno ostvareno na etičan način. Sa materijalnih visina do ljudskih vrlina!
Materijalne vrednosti ne znače mnogo. Zjapeće rupe i praznine u ljudskoj duši ne mogu se sakriti, niti „zakrpiti“, novcem. Treba davati da bi se opet steklo. Đorđe Vajfert je najbolji primer za to.
Od lične imovine iza njega su ostali igla za kravatu i sat. Time je Đorđe Vajfert pokazao da je zajednički napredak čovečanstva iznad pojedinačnog.
(…) Preminuo je Đorđe Vajfert, čovek za sva vremena i kao takav treba da bude uzor za sve buduće generacije. („Politika“, 12. januar 1937.)
Nad rukopisom ovog priloga (Instrukcije) Đorđe Vajfert: Otac srpskog Slobodnog zidarstva – Tekovine koje traju, javljaju se neminovno dileme kada je reč o konceptu samog priloga.
Ispoštovati propozicije organizatora ovog slobodnozidarskog događaja: VNLS RADIONICA br.4 „Omaž Đorđu Vajfertu“ koji se organizuje u Pančevu pod pokroviteljstvom Velike nacionalne lože Srbije, biti kratak i ne ponavljati se s Instrukcijama ostale Braće, ili, ne reći ni jednu reč o Đorđu Vajfertu čije ime s ponosom nosi Poštovana Loža (PL), u kojoj klešem/zidam – Gradim, s Braćom, s druge strane, nije nimalo lako. Dodatno, moja dilema, pisati ili odustati, se usložnjava pri pomisli da sam u traženju Svetlosti, dugo putovao profanom stazom zaokupljen mislima: da li ću se ikad/(i)kad(a) pridružiti Slobodnim zidarima, među kojima počasno mesto pripada(lo) Đorđu Vajfertu. I kako to obično biva, želja mi se ostvarila kada sam se najmanje nadao. S osloncem na Evanđelje po Mateju: Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete, kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se, Veliki Arhitekta Univerzuma dozvolio je da Gradnja uspe – vrata Hrama čovečnosti su mi se otvorila baš u PL koja nosi ime “Đorđe Vajfert“.
Od tada pa do danas ja s Braćom klešem neobrađeni kamen – gradim Hram čovečnosti po ugledu na vrednosti koje je Vajfert negovao i ostavio nam u nasleđe. Eto, draga Braćo, zašto ja pišem ovu Instrukciju, pored ostalog.
S druge strane, iz skrivenih niša moje duše, kao da čujem glas, Braće koji me opominju: Brate S….ne, očekujemo od tebe da i u ova dva oktobarska dana: 4 – 5. oktobra 6024.G:.I:.S. ispred Spomen obeležja na groblju u Pančevu[1] kažeš koju reč o našem Bratu Đorđu Vajfertu – ocu spske masonerije… I mi ćemo, reći koju reč, shodno protokolu kojim nas je predvideo MU VM VNLS. Bez obzira što ćemo prekoračiti vreme predviđeno za „Omaž Đorđu Vajfertu“, mi osećamo potrebu da i tebi damo reč, pored ostalog, što ti onako nenametljivo, (u šali), bratski, još od inicijacije, s vremena na vreme, podsetiš nas na Brata Vajferta rečima: Da si po drugi put „iniciran“ na grobu Đorđa Vajferta u Pančevu, pokazujući nam, par fotografija ispred spomenika Đorđa Vajferta, Kapele…stare Vajfertove pivare, gde se danas nalazimo. Ispruženom rukom, usmeravaš svoje misli ka Istoku u pravcu Crkve „Svete Ane“ koju je podigao u znak sećanja na svoju majku naš brat Đorđe (Đura) kako su ga od milošti nazivala njegova Braća.
Ove reči Časnog starešine PL“ĐV“ i drage Braće podstakoše me i ohrabriše da se latim pera i napišem ovaj prilog u nadi da će se, poput isklesanog kamenčića, uklopiti u mozaik „Omaž Đorđu Vajfertu“.
Putovanje Đorđa Vajferta
Koji to motiv izvodi masonskog Kandidat iz profanog sveta, i vodi ga uz zavojite stepenice ka svetlosti? Zaista,samo on to može znati, jer se u njegovom srcu krije motiv njegovih dela. Da li on traži svetlost Istoka? Da li traži mudrost Večnog? Da li donosi svoj život i nudi ga na oltaru Najvišeg? (Menli Palmer Hol, Tajna Hirama Abifa, ili izgubljeni ključevi Slobodnog zidarstva, prevod s engleskog: Momir Mirić, PL“Bratstvo“ Šabac).
Kada čovek, uzme pero u ruke, da napiše nešto o Đorđu Vajfertu, počinje razmišljati šta bi mogao napisati o industrijalcu, rudarsko-energetskom preduzetniku, bankaru – osnivaču Narodne banke (NB) Kraljevine Srbije /Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, viceguverneru, guverneru koji je 26 godina stolovao Narodnom bankom (NB)…., s jedne strane, ocu srpskog Slobodnog zidarstva: dobrotvoru/humanisti i zadužbinaru, „ratniku“…, s druge strane, imajući u vidu tolike profane i slobodnozidarske pisce[2] koji obrađuju životopis – Putovanje Đorđa Vajferta (15. jun 1850 – 12. januar 1937), jednoj od najznačajnijih ličnosti u Srbiji s kraja 19. i početka 20.veka. Čoveku koji je preko šest decenija živeo i Gradio u Srbiji/Gradio Srbiju/Kraljevinu SHS/Kraljevinu Jugoslaviju.
Nemac poreklom, Srbin po opredeljenju. Ličnost koja se od nemačkog sina i bogatog naslednika uzdigla do jednog od najlojalnijih i najuspešnijih srpskih stranaca.
Otac srpskog Slobodnog zidarstva
Đorđe Vajfert, nije slučajno, nazvan „ocem srpskog Slobodnog zidarstva“. Ovaj epitet Vajfert je zaslužio imajući u vidu njegovo pregalaštvo, posvećenost i odanost osnivanju i „razvoju“ Slobodnog zidarstva na brdovitom Balkanu/KSHS/Kraljevini Jugoslaviji čije tekovine baštinimo i danas. Vajfertova masonska karijera duga skoro pola veka predstavlja i početak srpske i jugoslovenske masonerije – Putovanje ka Svetlosti, stazom koju nam je trasirao Veliki arhitekta Univerzuma. Zajedno s još trojicom Srba, 5.oktobra 1890. godine iniciran je u slobodnozidarsku ložu „Demokratija“ u Pešti. Vajfert je osnivač i starešina PL“Pobratim“, jedne od prvih loža u Kraljevini Srbiji, osnovane 2.februara 1891, u Beogradu. Suvereni veliki zapovednik Vrhovnog saveta Reda škotskog, starog i priznatog za Kraljevinu Srbiju izabran je 10.maja 1912. godine u Beogradu. Bila je to prva nacionalna, nezavisna, suverena masonska vlast u Srbiji. Shodno državnoj transformaciji, transformiše se i masonska vlast. Nakon ujedinjenja SHS, Vrhovni savet za Kraljevinu Srbiju transformisan je u Vrhovni savet Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (9.juna 1919) u Zagrebu. Da bi (29. decembra 1929), u Beogradu), bio preimenovan u Vrhovni savet Starog i prihvaćenog Škotskog reda Jugoslavije, i, Velika loža Kraljevine Srbije transformisana u Veliku ložu Jugoslavija za čijeg je Velikog majstora izabran Đorđe Vajfert koji je istovremeno obavljao i dužnost Suverenog velikog zapovednika Vrhovnog saveta. Zbog poodmaklih godina i lošeg zdravlja 1933. godine Vajfert odbija da se kandiduje za Velikog majstora Velike lože Jugoslavija. U znak zahvalnosti braća ga biraju za počasnog doživotnog Velikog majstora. Na istoj izbornoj skupštini za novog Velikog majstora Velike lože Jugoslavija izabran je/nasledio ga je Dušan Miličević.
Častan čovek: Postoji li uzvišeniji zadatak od radosnog služenja narodu/čovečanstvu
“Osnivanjem Vrhovnog saveta Srbije, ove velike i najviše Slobodnozidarske vlasti u Masonstvu, naši snovi su oživotvoreni. Pred nama je jedan uistinu veliki i epohalni svršeni čin kojim je autoritet Slobodnog zidarstva uzdignut…Tim činom je Srpsko Slobodno zidarstvo širom sveta priznato i izjednačeno sa svim masonskim ustanovama. Nema toga Srbina Masona koji se ovom činu ne raduje; jer od dosadašnjih Radionica naših, mi imamo sada potpuno nezavisnu i samostalnu Veliku Upravu svoju.“ (Đorđe Vajfert u „Prvoj Poslanici najmoćnijeg Suverena Vrhovnog Saveta Srbije“, 7. septembar 1913.)
Interesovanje za Slobodno zidarstvo Đorđe Vajfert razvio je kako je sam govorio, u porodičnom domu. Njegov otac išao je po svetu radi školovanja u druge zemlje. Tokom školovanja u Minhenu upoznao je ljude iz drugih zemalja: Engleze, Šveđane, Norvežane kod kojih je posijak masonske „klice“ izrastao u značajne plodove. Družio se s njima, ali zbog maloletnosti nije mogao biti iniciran. Međutim, svako ko ga je pozanavao reći će da je on bio mason do svoga groba.[3] Pored očevog uticaja i, kasnije, ličnih kontakata s masonima evropskih loža, s jedne strane, i stalni rad u korist državnih interesa, s druge strane, Vajfert zaokupljen ovim pitanjima traga za ljudima/braćom njemu sličnim. Vođen tom idejom, put ga je odveo do: Svetomira Nikolajevića, profesora Velike škole i bivšeg gradonačelnika Beograda, slikara Đoke Milovanovića i juvelira Makse Antonijevića. Stari masoni nošeni željom da se srpsko slobodno zidarstvo dovede u što tešnju vezu , sa slobodnim zidarstvom na zapadu, a u to uverenju, da će uspostavljena tešnja saradnja i intimniji odnosi uroditi obilnijim plodom po naš narod i našu milu otadžbinu, odlučili da potraže čestite/časne ljude sa kojima će osnovati novu ložu preko koje će te ciljeve i ostvariti. Izbor je pao na Đorđa Vajferta, jednog, od čestitih i moralnih ljudi koji se dokazao/pokazao kao slobodan čovek na dobrom glasu. Leta Gospodnjeg 1890. godine u prostorijama Društva „Sveti Sava“ u Beogradu na kome su pored slobodnih zidara Nikolajevića, Milovanovića, Antonijevića, profesora Srete J. Stojkovića i trgovca Dimitrija Bibe prisustvovali i Andra Đorđević, profesor Velike škole, advokat Tihomir Marković, kompozitor Stevan Mokranjac i industrijalac i tek postavljeni guverner Narodne banke Đorđe Vajfert, pokrenuli su inicijativu za osnivanje lože koja bi radila pod zaštitom velikih loža koje su geografski bliže Kraljevini Srbiji. Obratili su se Simboličkoj velikoj loži Ugarske koja je pozitivno odgovorila na molbu masona iz Beograda i organizovala ritualne radove u peštanskoj loži „Demokratija“ (5.oktobra 1890), gde su primljeni na stepen učenika, unapređeni u stepen pomoćnika i uzdignuti na stepen majstora Andra Đorđević, Tihomir Marković, Stevan Mokranjac i Đorđe Vajfert. Dvanaest dana kasnije, devetorica Slobodnih zidara, se sastaju ponovo u prostorijama Društva „Sveti Sava“ i odlučuju da ložu nazovu „Pobratim“, s devizom „Brat je mio ma koje vere bio“. Svečano otvaranje lože „Pobratim“ održano je 2. februara 1891. godine, u Beogradu, u koju je Svetlost unela Velika loža Ugarske. Na prvom narednom radu PL“Pobratim“ za Časnog starešinu je izabran Đorđe Vajfert, koga će braća birati na tu dužnost narednih devet godina. Na predlog Srete J. Stojkovića ustanovljena je „patriotska kasa“, za koju su sredstva prikupljana na kraju svakog Ritualnog Rada s podsećanjem na reči „Setimo Otadžbine“. Dok sam još na ovom terenu, dodao bih da je pod rukovodstvom Vajferta broj članova lože uvećan do kraja godine, na dvadeset i osam. Pored ostalih u loži „Pobratim“ su inicirani Nikola i Svetozar Hadži Toma, pripadnici najbogatije porodice od Minhena do Carigrada, koji su zahvaljujući rodbinskim vezama bili veoma uticajni kako na srpskom dvoru, tako i među članovima ondašnje vlade.[4]. Ovim je započeo Let ka Svetlosti – Putovanje Đorđa Vajferta ka oltaru Hrama čovečnosti – Gradnje Velikog Arhitekte Univerzuma, zbog kojeg je sve nastalo, i kroz koje će sve što postoji slaviti svog Tvorca[5].
Pravi čovek/mason stupa u bratstvo, opsednut pitanjem: Kako mogu kao jedinka da budem od koristi Velikom Arhitekti Univerzuma?
Svako ko preuzima duhovnu obavezu zbog onoga što bi mogao od nje dobiti, nije dostojan da mu se dodeli ni zvanje vodonoše. Svetlost dolazi samo onima koji, ne tražeći ništa, daju sve od sebe. Nijedan pravi Bart ne traži ništa za sebe, već neobično radi za dobro svih! Brat mora postati student ljudske prirode i savladavati tajne masonske inicijacije –tajne koja je večita i mistična. Da bi mason spoznao masonske tajne on mora evoluirati – rasti i biti bogat iznutra. Materijalni prosperitet nije mera za rast duše pravog masona.
Dobijanje stepena ne čini čoveka masonom. Mason se ne ponosi svojim položajem. Pravi mason nikada ne smatra sebe dostojnim svog Znanja. Niti se postaje mason naimenovanjem; on se razvija i mora shvatiti da položaj koji ima u ezoterijskoj loži ne znači ništa u poređenju s njegovim položajem u duhovnoj loži života. Brat mora, zauvek zapamtiti, da je njegova dužnost da Gradi i razvija ta sveta učenja u svom sopstvenom biću: zato, samo njegovo sopstveno pročišćeno biće može otključati vrata zapečaćenih knjižnica ljudske svesti.
Mason se zakleo da će svakog dana izvući iz života pouku za sebe i ugraditi je u hram Velikog Arhitekte Univerzuma. On evoluira kroz vekove samopročišćenja i duhovnog preobražaja. Zato, inicijaciju masona putem „naimenovanja“ ili balotaže nije dovoljna garancija da će brat „postati“ pravi mason…Postoje hiljade masona koji su braća samo po imenu, jer su neuspešni da budu primer ideala njihovog Zanata, što ih čini neosetljivim za učenja i svrhu Slobodnog zidarstva… (Isti izvor, kao pod 5. Neke delove uredio S.Ć.O).
Đorđe Vajfert: Pomenik izvornim principima Slobodnog zidarstva – „Tajna Hirama Abifa“
Đorđe Vajfert je imao srca za nevoljnike, stizao uvek da ih pomogne materijalno i podrži moralno. Njegova ruka bila je izdašna ruka i niko se od njih bez pomoći nije vratio. Svojom pojavom je zračio dobrotom i blagošću, bez oholog i izveštačenog pozerstva…On je svojim životom pokazao put kojim čovečanstvo treba da ide. (Narodna banka Srbije, Đorđe Vajfert, vizionar i pregalac, Beograd, 2010).
Nakon napred izrečenih slobodnozidarskih principa („najstarijeg bratstva u svetu“), red je da s osloncem na Tajnu Abifa Hirama – Izgubljeni ključevi Slobodnog zidarstva, s jedne, oslikam Đorđa Vajferta u ozračju slobodnozidarske Gradnje, s druge strane. Kao što se može videti iz uvoda ove Instrukcije Đorđe Vajfert je svojevrsni primer Masona, kako ga opisuje drevna slobodnozidarska literatura. On je čovek/Mason za sva vremena. Pomenik/spomenik Slobodnom zidarstvu – Braći na brdovitom Balkanu, Srbiji i šire. Nadam se da ove reči neće zvučati slobodnozidarski neodmerene, ishitrene il, pak, pristrasne, zato što je meni uzor, a nadam se i ostaloj braći koja klešu/Grade „Hram čovečnosti“ u poštovanoj loži koja nosi ime Đorđe Vajfert. Ako bi smo hteli da, ukratko, ukažemo na motive koji su Vajferta doveli u Slobodnozidarski lanac (Bratstvo), dovoljno je reči: želja da gradi čovečnije i humanije društvo, usavršavajući svoje sopstvo i ugrađujući u Hram Velikog Arhitekta Univerzuma. Što je osnova poruka, knjige koju sam citirao na početku ovog podnaslova.
Vajfert nije pristupio Bratstvu, niti „nagovaranjem“/podstrekivanjem, ili, „imenovanjem“ od drugih, moćnih i silnih ljudi/Braće koja su po bilo kom drugom osnovu, (materijalnom, karijerističkom, usuđujem se reći pomodarskim, neretko i želje da pokriju/prikriju nešto što nisu…), pristupila „najstarijem bratstvu na svetu“, osim rukovođenja načelima: ljubavi, humanosti i dobročinstva, zajedništva da grade moralnije i čovečnije društvo – „Hram čovečnosti“ obajan Svetlošću . Dužan sam istini, reći, o kojoj Svetlosti je reč. Svetlosti koja sve različitosti, od nacionalnih, verskih, materijalnih, položajnih u profanom svetu….itd., svodi na jedan zajednički imenitelj ČOVEK=BRAT. (Brat je mio, koje vere bio. Deviza s kojom je osnovana PL“Pobratim“, 2.februara 1891). Ta Gradnja, može biti prepoznatljiva ako je zasnovana na slobodnozidarskim principima 3×3. Rečju, ako gradimo/zidamo s osloncem na Tri velika i Tri mala Svetla.
Sveta knjiga, Šestar i Ugaonik , ta tri Velika svetla, sama po sebi znače mnogo, ukoliko se Gradnja ne zasniva na pravilnom razumevanju reči i simbola od strane Braće/Zidara. Međutim, ukoliko se jezik reči i simbola ne razume, ta tri velika svetla, biće „tabula rasa“ (beo papir), koji stoji poput, najboljeg građevinskog projekta koji niko ne zna da čita da bi gradio/Zidao, merio, razmeravao…Slikovito rečeno jezikom baštovana, to je „ledina“ na kojoj može da se uzgaja/“raste“ i cveće i korov, u zavisnosti, od „radnika“, njihove vizije, misije i strategije.
Slobodno zidarstvo i Đorđe Vajfert „Otac srpskog SZ“ nas uče da izgradnja „Hrama čovečnosti“ (humanijeg i moralnijeg društva), ukoliko hoće da zrači Svetlošću mora biti zasnovana na : Mudrošću, Snazi i Lepoti onoga ko gradi/Zida. Sve ovo mi daje povoda da zaključim da je Vajfert bio čovek/Brat koji je gradio/Zidao „Hram čovečnosti“ skoro pola veka, s osloncem na SZ principe 3×3, ostavljajući nam ga u nasledstvo. Njegova mudrost, vizionarstvo, dobročinstvo i humanost nisu zaboravljena ni, do danas. Stoga s prvom citiram Vilijama Foknera koji kaže: „Prošlost ne umire, jer nije ni prošla“.
Zar ima boljeg dokaza za ovu tvrdnju od Đorđa Vajferta koji je, svo, stečeno materijalno bogatstvo darovao državi/narodu?
Okrenimo se Braćo i prema Istoku, Zapadu, Severu i Jugu, i pogledajmo, oko sebe , i dalje duž Tamiša i njegovog ušća u Dunav. Nastavimo „Putovanje“ ka Beogradu, Kostolcu, Boru…Prošetajmo Knez Mihailovom ulicom, pa dalje, ul, Kralja Petra, nastavimo preko Autokomande ka Topčiderskom brdu…Šta vidimo, ako hoćemo da vidimo!? Vidimo gradnju/zadužbinarstvo koje i danas traje: Narodnu banku Srbije, SANU, Univerzitet u Beogradu, Hram Svetog Save na Vračaru, Beogradski muzej…tragove pivare na Topčideru i u Pančevu, rudnik u Kostolcu (zvono koje i dalje zvoni na ulasku u rudnik), Borski rudnik, Sartid….verske i školske ustanove. Mnogo ih je. Ja sam samo ključne nabrojao, rizikujući da mnoge Vajfertove Gradnje/zadužbine zaboravim.
I kako reče predsednik Fondacije Vajfert [6] : „Nije zadatak istorije da samo stoji prašnjava u muzeju već da nas uči ljudskost i etičkom pravcu, u kome bi trebalo da se krećemo. A boljeg primera i boljeg učitelja od Đorđa Vajferta teško da i mnogo veći narodi od Srba mogu da nađu“
Vajfert – „Arhitektonska tabla“ koju treba čitati tokom svakog Ritualnog rada
S druge strane, Vajfertov život i stvaralaštvo su svojevrsni zapis, sećanje… pomenik na oca srpskog Slobodnog zidarstva (SZ) – Arhitektonska tabla koju treba čitati/pročitati na svakom Ritualnom radu. Ovaj zapis treba da nam bude svojevrsni moralni kodeks Slobodnog zidarstva – prizma i ogledalo Slobodnog zidara koji je krenuo na Putovanje za potragom za Svetlošću. Čoveku koji je ugradio sebe, svoju energiju i misao u srpsku budućnost više od nekih vladara[7] o kojima učimo u udžbenicima, u kojima Vajfertova dela nisu dobila mesto. I ova Instrukcija pored ostaslog, pisana je i s namerom, da nas informiše i podseti, s jedne strane, i otrgne od zaborava lik i delo čoveka/Slobodnog zidara koji je uvek bio spreman da pomogne otadžbini i svom narodu. Čoveka/SZ čiji je čitav život krasila nit etičnosti, dobročinstva i humanosti…. Bio je svetionik koji osvetljava put čoveku/SZ na proputovanju od ovozemaljskog carstva do preseljenja na Večni Istok. Gradio je, fabrike, pivare, otvarao rudnike, železare, bolnice, škole, internate za beskućnike, ratne invalide, decu bez roditeljskog staranja…, a sve u cilju opšteg napretka. Da nam svima bude bolje.
Bio je vizionar čije lice je zračilo optimizmom/blagošću/dobrodušnošću bez pohlepe za materijalnim bogatstvima, izgovarajući s ponosom reči: “treba davati da bi se opet sticalo“, ostavivši za sobom neizbrisiv tragu u istoriji Srbije, uopšte, i Slobodnom zidarstvu na ovim prostorima, i šire. Kada kažem šire, konsultujući literaturu, za potrebe pisanja ovog rdaa, (ranijih mojih Instrukcija), nije na odmet podsetiti se da je Vajfert i kao Mason bio i ostao stalni hroničar svih dešavanja tokom stvaranja, izgradnje i modernizacije mlade srpske države krajem 19. i početkom 20.veka.
Nije mesto ni vreme, da se detaljnije o tome govori, u ovom radu, međutim dovoljno je podsetiti se na neke međunarodne događaje (konferencije), na kojima se odlučivalo o značajnim pitanjima srpske/jugoslovenske države, a, da Vajfert – putnik i putovođa Slobodnih zidara na brdovitom Balkanu nije pitan. Istina, nije se Vajfert eksponirao kao govornik/Narodni poslanik u skupštinskoj sali, za govornicom, kao političar već u „rukavicama“ tiho i pod zakletvom ćutanja u okviru „Duhovno-moralne diplomatije“.
Ovim se ne iscrpljuje lista poruka i pouka kojima nas je zadužio „Otac srpskog Slobodnog zidarstva“ o čemu, nastavlja (piše) Velikii Majstor Velike Lože “Jugoslavija“[8]:
„Neka bi se spomen pokojnikov, mio i drag, održavao u našoj duši. Okruženi nemom tišinom smrti koja ovde vlada, sećajmo se da iz minulog i uništenog organizma niču lepote novog života; da smrt nije ništa drugo do ulaz u tajne drugog života i da u prirodi ništa ne propada.
Neizmerna silo, Veliki Tvorče Vasione koji prirodu pokrećeš i njome upravljaš, skupi u svoje krilo elemente koji sastavljahu našeg dragog brata. Učini da nas spomen njegov i primer vrlina njegovih oplemeni u duši našoj i da nas rukovodi pri traženju istine i svetlosti. Neka bi nas smrt našeg dragog brata naučila umreti i neka bi nas njegova čestita uspomena podsticala da ostanemo postojani u životu časti i dužnosti. Slava i trajan spomen našeg dragog pokojnika“[9]
Završavajući ovu Instrukciju citiraću Pekića[10]: Delo je jedan stroj sličan satu. Vi možete razumeti i opisivati svaki partikul mehanizma pojedinačno, pa da opet pogrešno pročitate vreme koje on pokazuje.
Vajfertov časovnik još nije stao. Hoćemo li konačno shvatiti koliko je sati?[11]
Nama Slobodnim zidarima okupljenim danas u Pančevu na grobu Brata Đorđa Vajferta ostaje da se s uzdignutim srcem pod zakletvom ćutanja, povučemo u svoje „Profano carstvo“/Carstvo prolaznosti, nastavimo druženje za Belom trpezom, u čast pomena – „Omaža na Đorđa Vajferta“, s jedne strane, i na prvom narednom Ritualnom Radu, u „Hramu nad ramovima“, pred Svevidećim okom Velikog Arhitekte Univerzuma, započnemo otvaranje Rada Poštovanih loža, s uobičajenim Ritualom (pitanjem): Kada Slobodni zidari počinju s radom i Kada Slobodni zidari završavaju rad i idu na zasluženi odmor?
Ova pitanja neka nam budu podsetnik/opomena ali i poziv: Da klešemo još čvršćom rukom neobrađeni kamen, da ga ugrađujem u Hram čovečnosti koji nam pored ostalih Slobodnih zidara, (naših predaka), ostavio u nasledstvo Đorđe Vajfert – „Otac srpskog Slobodnog zidarstva.
Da smo možda bili agilniji kao Slobodni zidari, potomci, Đorđa Vjferta, ne bi njegov grob bio zarastao/obrastao „korovom“, umesto akacije i ruža.
Smenjuju se dani i noći. Godine prolaze. Stari odlaze. Mladi dolaze. Sve brzo zaboravlja – sve nas čeka ista sudbina. Ostaće samo uspomene/sećanja zapisana na papiru!
„Pokoljenja djela sude“. (P.P.Nj)
Brat S.Ć.Otilo, MKU, “Večiti učenik škole života”.
Poštovana loža “Đorđe Vajfert”
Pančevo: 4-5. oktobar 6024.G.I.S.
[1] Potpisnik ove Instrukcije nakon inicijacije u PL“ĐV“ osnovane na Orijentu Beograd, posetio je grob Đ.V., pivaru.., u Pančevu. Bila je to moja druga „inicijacija“.
[2] Evo nekoliko izvor: Monografija Đorđe Vajfert 1850-1937, Fondacija Đorđe Vajfert i Javno izdavčko preduzeže „Službeni glasnik“, Beograd, 2015; Đorđe Vajfert-vizionar i pregalac, Narodna banka Srbije, Beograd, 2010; „Neimar“, masonski časopis, knjiga II број 11, Београд, јануар, 1924; Stevan Nikolić, Đorđe Vajfer: Stub srpskog slobodnog zidarstva, Ars Cuautour Coronatorum Lodge 2076, UGLE Vol. 116, 2004.
[3] Detaljnije o tome videti: „Neimar“, masonski časopis, godina XI, knjiga III, br. 23, Beograd, januara 1924.
[4] Opširnije o tome videti: 1) Izvor naveden u fusnoti 3; 2) Zoran Nenezić, Masoni u Jugoslaviji 1764-199.
[5] Menli Palmer Hol, Tajna Hirama Abifa, ili izgubljeni ključevi Slobodnog zidarstva, prevod s engleskog: Momir Mirić, PL“Bratstvo“ Šabac).
[6] Fondacija Đorđe Vajfert. Str.4.
[7] Isti izvor, str.6.
[8]„Politika“ 15. januar 1937, str.5. (Prema: Monografija Đorđe Vajfert 1850-1937, Službeni glasnik, 2015).
[9] „Šestar“, glasilo Velike lože „Jugoslavija“, 1937, br.4-6.
[10] Citirani izvor pod. 6.
[11] Dragan Velikić, književnik…(Isto, kao pod 6)