I brat
Sve je počelo kao spontani razgovor uz čašu dobrog vina o mnogo životnih tema. Dobar prijatelј, a kasnije, ispostaviće se i moj Garant, objasnio mi je da postoji društvo mudrih lјudi koje se okuplјa, druži, razmenjuje pametne ideje, misli, međusobno pomaže, te da bi za mene bilo dobro da se sa njima upoznam i započnem druženje, kako bi sebe dodatno izgradio kao osobu u mnogim oblastima života. Nisam imao pojma, niti sâm naslućivao da se radi o masonskom Bratstvu, a to sâm shvatio tek nakon našeg drugog razgovora na istu temu. Sve to delovalo mi je potpuno neverovatno, pomalo čudno, jer sâm ranije čuo i čitao da postoji organizacija Masona kao društvo sa tajnama velikih vladara, koje donosi važne odluke u svetu. Sa druge strane, čitao sâm da su članovi masonskog društva bile znamenite istorijske ličnosti u našoj zemlјi, pametni, obrazovani lјudi velikih dostignućna, te je za mene sama pomisao na mogućnost da budem deo tog društva predstavlјala nešto izutetno, a u isto vreme mi je pričinjavala veliku čast.
Nakon što sâm pročitao formulare koje treba da popunim i utvrdio koju dokumenaciju bi trebalo da pripremim, shvatio sâm da je sama prijava iako na izgled prilično jednostavna, u stvari dosta detalјna i predstavlјa jedan od prvih stepenika selekcije kandidata prilikom pristupa. Nakon nekoliko meseci iščekivanja dobio sâm obaveštenje da je moja prijava prihvaćena, te da bi trebalo da se pojavim na određenom mestu radi dalјe procedure, tačnije razgovora. Nisam znao gde tačno idem. U jednom momentu zamolјen sâm da stavim povez preko očiju, što me je potpuno dezorijentisalo. Nakon ulaska u neki objekat, a onda i prostoriju na nekom spratu, po skidanju poveza vidim i drugog kandidata. Sedam na stolicu i osvrćem se oko sebe. U sobi mrak, svetlost na nas baca samo upalјena sveća pored koje su replika lјudske lobanje i mač. Šta ovo znači zapitao sâm se u sebi, zašto gori sveća kada u prostoriji postoji mogućnost da se upali svetlo? Tu upoznajem drugog kandidata koji, ispostaviće se, zna malo više detalјa od mene, ali ni on ne zna šta će se od nas konkretno zahtevati u dalјoj proceduri prijema. Na momemte naš razgovor remete glasovi, neki uzvici i tupi udarci u vrata za koje ne znam da li nam nešto najavlјuju, ili imaju svrhu da nas zaplaše. Dok se to pitam u mraku sobe, u sebi sâm čvrsto odlučio da idem dalјe jer želim da saznam šta će se desiti i kada će se konačno upaliti svetla.
Ubrzo sve započinje. Tada kandidata koji je bio sa mnom u sobi odvode sa povezom na očima na dugo čekani razgovor. U tom trenutku dok sedim i čekam, počinjem da sebe preispitujem i razmišlјam o tome što me ubrzo čeka, kako da opravdam poverenje Brata koji je za mene garantovao, šta da kažem, ko sâm, šta sâm, kakav je moj život, kakav je moj put…
Dolazi red na mene. Zamolјen sâm da stavim povez, pružam ruku budućem Bratu i slepo mu verujem iako ga prvi put vidim. Ulazim u drugu prostoriju, krećem se lagano u određenom pravcu na koji me navode, a onda me smeštaju da sednem na stolicu. Kako mi je vid ograničen, ostala čula mi postaju intenzivnija. Počinjem da shvatam da sâm u središtu prostorije, jer se oko mene čuju šuškanje papira i šapati. Kreću pitanja koja se nižu jedno za drugim iz različitih delova prostorije, a ja se trudim da koliko mogu u takvoj situaciji odgovaram smireno i mudro. Grlo počinje da mi se suši, dok se u sebi pitam da li su moji odgovori dovolјno dobri za ove lјude oko mene. Pitanja se nižu različitim tonom i intonacijom, te nemam mogućnost da predvidim sa koje će strane doći naredno pitanje da bih održao koncentraciju. Ne vidim gestikulacije osoba koje mi postavlјaju pitanja, te nemam mogućnosti za ispravku ili dodatno pojašnjenje odgovora. Ova situacija je gora nego na bilo kom ispitu koji sâm polagao! Kad se razgovor završio, izvode me iz prostorije i obaveštavaju da sledi glasanje članova o mom prijemu. Čekam da vidim šta će biti i napokon saznajem da su svi saglasni sa mojim prijemom, osećam olakšanje. Saznajem da čitav postupak prijema još uvek nije završen i da tek sledi ceremonija ritaulnog prijema u Bratstvo. Odlazim kući i razmišlјam zašto je baš sve ovo ovako…
Napokon, usledio je dan svečanog ritualnog prijema koji sâm sa nestrplјenjem iščekivao. Opet se u meni budi neizvesnost u trenutku kada sâm zamolјen da podavijem nogavicu, izujem cipelu i raskopčam košulјu. Šta sad ovo znači pitao sâm se u sebi, kakva je sad ovo svečana ceremonija kojoj ovako pristupam i ponovo nosim povez preko očiju? Budući Brat mi pomaže, upućuje me da ga sledim i pratim njegove instrukcije, te uz njega prođem sve izazove koji me čekaju. Uz navođenje i pomoć uspevam da se krećem u svim pravcima, stajem, prolazim kroz vatru i vodu, ispijam nešto nepoznato. Shvatam da ovaj put bez pomoći nikada sâm ne bih prešao. Stavlјam ruku na Svetu knjigu i zaklјinjem se, a osećaj hladnog mača na golim grudima dodatno ukazuje na težinu i ozbilјnost datog zaveta, kao i obaveza koje sâm prihvatio. Konačno, dobijam dozvolu da skinem povez sa očiju i tada se otvara neka nova dimenzija. Osvrćem se oko sebe, dok Braća oko mene šire ruke i primaju me u Bratski lanac kao da me znaju čitavog života.
Klesanje kamena je započelo, načinjeni su prvi udarci čekićem od mnogih koje je na ovom putu potrebno načiniti.
Na Orijentu Knjaževac,
Učenik Kralјevske Umetnosti,
Dana 15. meseca septembra 6025. G.I.S.
Br. M.G.
II brat
Za mene je Masonerija uvek predstavlјala veliku nepoznanicu, pa je otuda to vremenom počelo da me interesuje, pre svega zbog čega je sve to tako. Na razne načine sâm dolazio do saznanja o Masonima, pa sâm došao do zaklјučka da to društvo ima veliki značaj, pre svega što se održalo toliko dugo godina uprkos raznim uticajima u cilјu njegovog razbijanja.
Dalјe interesovanje za masonsko društvo je inicirao moj Garant nakon jednog našeg razgovora prošle godine, kada sâm počeo da razmišlјam o ulasku u Masoneriju. Meni je to puno značilo zbog toga što je predstavlјalo jedan vid priznanja određenih vrednosti koje imam, a koja su prepoznata od strane jednog pojedinca, odnosno društva u kome on bitiše.
Mišlјenja sâm da predstavlјa veliku čast biti član jednog takvog društva, ali sa druge strane nisam znao tačno šta da očekujem, odnosno, šta se od mene očekuje jer sâm Masoneriju smatrao za jedno zatvoreno društvo mudrih, dostojnih i pametnih lјudi. Prema tome, nisam znao koliko će to buduće iskustvo imati uticaja na mene.
Sve je počelo prvim odlaskom u Hram gde sâm dočekan od strane Garanta, koji mi je pre ulaska u objekat stavio crni povez preko očiju, a potom me odveo u jednu manju prostoriju gde sâm nakon skidanja poveza uočio razne simbole Masonerije. Rečeno mi je da ću nakon nekog vremena biti uveden u Hram, gde ću odgovarati na razna pitanja koja će postavlјati članovi tog društva. Tokom čekanja u navedenoj prostoriji čuo sâm razne zvuke nekakvog lupanja, pa mi je sve to bilo neobično. Posle nekog vremena u prostoriju je ušao meni nepoznat čovek, stavio mi povez preko očiju i odveo me u Hram. Sam ulazak u Hram je bio neobičan, kako zbog poveza tako i zbog neke čudne tišine koja je prestala nakon što sam bio postavlјen na stolicu i izložen postavlјanju raznih pitanja. Ispitivanje je bilo interesantno i neobično jer se nikad nisam našao u sličnoj situaciji. Posle toga sâm na isti način odveden u predhodnu prostoriju, gde sâm čekao ishod mog ispitivanja. Nakon kraćeg vremena Garant mi je rekao da je sve proteklo u najbolјem redu i ispratio me do izlaza iz objekta rekavši da će sledećeg ponedelјka biti prijem i da se za isti pripremim.
U međuvremenu sâm bio malo pod euforijom, jer nisam imao predstavu kako će to sve izgledati i kako ću ja na sve to reagovati.
Kada je došao taj dan, na poziv Garanta došao sâm u svečanom crnom odelu i čekao ulazak u Hram. Sâm čin prijema bio je ispunjen atmosferom ozbilјnosti i neke simbolike. Čitav proces prijema je bio obavijen određenim velom tajne, a imao je veliku psihološku i duhovnu težinu. Odvijao se u tri faze koje su imale različit uticaj na mene, ali nije bilo ništa specifično u fizičkom smislu, već sâm doživeo nešto što je za mene bilo potpuno neočekivano. Tokom trajanja ceremonije imao sâm povez preko očiju, pa je to predstavlјalo malu nelagodnost. Međutim, kada mi je skinut povez pogledao sâm lјude oko sebe i ambijent koji me okružuje, i dobio osećaj pripadnosti društvu, a pre svega jednakost među prisutnima, bez obzira na postojanje hijerarhije u tom društvu. Kad se ceremonija završila odveden sâm u hodnik, gde su mi svi prisutni čestitali na prijemu u masonsku Ložu.
Rituali kojima sâm prisustvovao, odnosno, iskušenja kroz koja sâm prošao su ostavila jak i upečatlјiv utisak na mene i to neću nikad da zaboravim. Posle svega toga razgovarao sâm sa starijim članovima Lože koji su mi pričali o svemu kroz šta sâm prošao i šta to zapravo znači, pa sâm i ja polako počeo da razumem značenje svakog simbola koji sâm video u Hramu, značenje svakog pokreta nekog člana Lože, kao i svega izgovorenog tokom ceremonije. Takođe, objašnjeno mi je da čitav proces ceremonije, odnosno sâm čin prijema u masonsku Ložu nije imao za cilј da me impresionira, već da u meni probudi savest, razmišlјanje i želјu za ličnim razvojem.
Jedan od jačih utisaka tokom ceremonije prijema u masonsku Ložu ostavila je tišina između određenih delova ceremonije, koju sâm doživlјavao na neki neobičan način, pre svega zbog crnog poveza preko očiju, ali i zbog toga što nisam znao šta će se sledeće dogoditi. Kada su se posle nekog vremena malo slegli utisci dobio sâm osećaj poštovanja i razumevanja, odnosno osetio sâm da sam deo nečega većeg, starijeg i mudrijeg od mene sâmog. Dalјe, u razgovoru sa starijim članovima Lože pojašnjeno mi je kolika je posvećenost načelima koje Masonerija neguje, a to su pre svega istina, pravda, sloboda i bratstvo.
Društvo u koje sâm primlјen mi je dalo razumevanje i ruku koja vodi. Od momenta kada sâm primlјen u masonsku Ložu, shvatio sâm da prava vrednost Masonerije nije u tome što sâm deo neke organizacije sa tajnama, već u tome što se stalno podsećam da je moja dužnost prema sebi i društvu da budem bolјi, pravedniji i mudriji. Od tada, svaki moj susret sa Braćom nosi tu istu težinu i smisao.
Ono što me je oduševilo je to da u tom društvu nema lažne lјubaznosti, nema maski, pa na osnovu toga mislim da su svi iskreni i da sâm prihvaćen na najbolјi mogući način. Samim tim, iz takvog jednog ambijenta, što je retkost u svetu u kojem živimo, ima puno prostora za sticanje znanja, za diskusiju, za ćutanje, za pronalazak najplodonosnijeg rešenja kako za pojedinca, tako i za čitavo društvo. Na osnovu toga mogu da zaklјučim da za čoveka kao pojedinca ima mesta da u svom širem okruženju bude ono što jeste i da postane ono što može biti, ili čemu stremi.
U meni preovladava osećaj da me članstvo u masonskoj Loži može promeniti na bolјe, u smislu da me može naučiiti da na sve oko sebe gledam dublјe, da slušam pažlјivije i da delujem odgovornije.
U danima nakon prijema, često sâm se u mislima vraćao na sve što se dogodilo u vezi sa čitavom ceremonijom mog prijema u masonsku Ložu, što me je navelo na to da imam obavezu prema sebi i društvu da više čitam, da slušam pažlјivije lјude oko sebe, da postavlјam pitanja koja pre nisam ni znao da treba da postavim. Tu se nije radilo o spolјnim promenama, već o unutrašnjoj tišini iz koje su izrasle nove misli, kao i nova razumevanja. Druženje sa Braćom me je navelo na to da uviđam, odnosno prepoznajem obrasce u svakodnevnim situacijama, da prepoznajem simbole u životu, da shvatam mnogo toga što ranije nisam ni primećivao i da sada tome pridajem dublјe značenje.
Prvi razgovori sa Braćom u masonskoj Loži bili su posebno inspirativni, jer nisam imao osećaj da pričam sa lјudima koji žele da me impresioniraju, već sa onima koji slušaju s namerom da me razumeju. Svi razgovori sa Braćom, odnosno diskusije su bile obogaćene mudrošću, ali i jednostavnošću. Niko se nije izdizao iznad drugog jer su svi bili jednaki, svako sa svojim iskustvom, ali sa istim cilјem da postanu bolјi lјudi. Shvatio sam da suština Masonerije nisu tajne, nije moć, već je konstantna potraga za istinom i ravnotežom.
Na kraju, moram da dodam da imam vrlo jake utiske u vezi sa mojim prijemom u masonsku Ložu, koji se, pre svega, odnose na zahvalnost društvu u koje sâm primlјen, a koje me je iznenadilo svojim odnosom prema čoveku uopšte.