Prvo da kažem da ovo nije učenički rad već jedno malo učeničko zapažanje, isječak iz naših kratkih boravaka u ovom uvaženom Hramu. Nije i nema status Rada i zbog toga što bi to zahtijevalo poštovanje ritualne uloge i ličnosti Drugog nadzornika i poželjne konsultacije sa njim. Ovaj moj Ne-Rad to jest neka vrsta pokušaja masonskog zapažanja kad bi bila Rad, a kao što rekoh nije Rad, imala bi naslov: “Podsticaj braći Majstorima”.
Možda masonskom hijerarhijom i nedovoljnim iskustvom ove vrste života a sigurno i nedovoljnim uobičajenim znanjem i obrazovanjem ne bih imao pravo da iznesem ništa što bi i blago kritikovalo moju braću – ali imam puno pravo da kažem ono što mi se svidja i da to bude zrnce podsticaja za moju braću da ih više i češće čujem.
Moja duža razmišljanja na ovu temu, bila su zaokružena i jasnija, šta bar ja lično želim u ovom Hramu, zahvaljujući prošlom izlasku pred nas brata
V. T. U svom simpatičnom, naizgled povremeno haotičnom nastupu, koji je imao elemente ozbiljne globalne finasijsko-političke analize, brojnim činjenicama i dodatnim interesantnim digresijama ( kod kojih bi svaka mogla biti velika tema za sebe ) sa nedokazanim ali opipljivim i sigurnim pokazateljima da velike svjetske zavjere u nekom obliku postoje, pred nas je to iznio svojevrsni duh Raše Popova. Prosto kontrasti koji plijene svakog dobronamjernog slušaoca, ili bolje reći posmatrača jer je to bio jedan audio-vizuelni ugodjaj.
Dok sam sve to pratio, mogao sam i posmatrati i braću i njihove reakcije. Vjerovatno je većina slična mojoj. Ali, kao da sam u momentu i vidio ponegdje nedoumicu da li je ispoštovana forma koju neprekidno želimo da ispoštujemo i kao da bi se bolje svi osjećali da ne talasamo previše sa opštreprihvaćenim vidom forme oko koje smo se složili. Naravno, iz ovoga izuzimam uvaženog, časnog Starješinu, jer njegova obaveza i jeste da brine i o formi i praktičnoj efikasnosti naših susreta. Ja sam tada uživao da slušam o temama na koje su utrošeni ogromni sati čitanja i proučavanja a meni na tacni prezentirani u nekih desetak minuta. Žao mi je bilo što nemam bolju i jaču memoriju da mogu i sam baratati svim onim što sam čuo i u neformalnom razgovoru prenijeti prijatelju ili kolegi bar ono u stilu “ E, znaš šta sam zanimljivo prije neki dan slušao “. Vrlo teško, i to samo mogu fragmenete. Pa naravno da ne mogu sve jer iza toga stoji nečiji ogromni trud, zato je i njemu pomalo bio problem šta prije izdvojiti i šta je zanimljivije od čega.
E sad idem kao onome što bi trebalo biti pravac ne i poenta mog zapažanja. U profanom životu sam jako dobro organizovan i volim disciplinu i nakon postavljenog okvira dosta efikasno završavam ono što sam zamislio ili dao drugima da urade. Postavljanju okvira pristupam ozbiljno u startu da bi bio što bolje postavljen jer onda u njemu može da se pravilno odigrava suština a svako buduće prečesto bavljenje okvirom smatram gubljenjem vremena. Vraćam se na početak, i kažem da ne kritikujem niti imam pravo na to, naše bavljenje ovdje pravno- administrativnim finesama svega i svačega. I to mora da se radi redovno i pedantno, jer mi smo masoni, i forma i rituali su nešto u čemu mi funkcionišemo. Za mene je to nešto što teče i neophodno je. Ali neophodno je zato da bi moglo da se dešava prosvetljavanje i duhovno uzdizanje svih nas. Ako diskusija o formi postane sama sebi svrha, onda kao sve što postane samo sebi svrha – poput Dadaizma – vremenom postane besmisleno.
Često dok boravimo ovdje gledam ovaj tepih, brojim i nanovo zaboravljam broj crnih i bijelih redova i polja….ali tu je sve kao i ivica samog tepiha da bi gledali i promišljali razne misli kroz stubove, prozore i ostale bezvremene simbole. Zato je i stavljeno pred nas. Suvišno je reći šta bi značilo kad bi se unedogled iscrpljivali gledajući stalno u ivicu tepiha i razmišljali da bude što pravilnija kako bi onda imali jednog dana u tepihu svu ovu viziju i simboliku. Potrebna je i bitna ivica ali ona e tu zbog ovoga unutra i bez toga bi bila besmislena.
Ovo nije neka prikrivena aluzija na naš rad, Ne daj Bože, da imam šta tako, iz poštovanja prema vama ali i prema sebi, otvoreno bih i bez uvijanja rekao ili ne bih ni sjedio ovdje ! Nego kao što rekoh, kad bi ovaj moj Ne-Rad imao ime, zvao bi se Podsticaj braći majstorima. Rad brata A. ne tako davno izazvao je dosta javljanja i ukrštanja intelektualnih argumenata i prosto sam uživao slušajući sva ta mišljenja. Nastavak Rada, nažalost nijesam od tada čuo kao ni brata A. a zaista iskreno želim. Kroz opšte brušenje teme kristališe se i naš lični stav. O mnogo čemu, bar ja ga nemam jasno formiran.
Volim da čujem intelektualno-filozofska, istorijska i etička zapažanja braće A. i D., A. M. i G. Š. i tako redom da ne nabrajam jer ne manje na različite načine mi prijaju obraćanja skoro sve naše braće. Kroz razne izvore čitam i saznajem istoriju naše uvažene Lože, i za sve naše uspjehe ali i brojne krize kroz koje se prolazilo. Ne mogu a da se ne otmem utisku da je većina nastala od nadgornjavanja o pravno – administrativnim stvarima i posledično tome u probudjenim sujetama. Nažalost, pravno- administrativne stvari su više profane nego masonske prirode i nižeintelektualno neinspirativno polje u kojem jednaku snagu imaju i najviši intelektualci ali i oni ispodprosječni. Pa šta može biti bolje za ispodprosječnog nego da uživa u beskonačnom iscrpljivanju u finesama oko tih okvira jer tako sam sebi izgleda pametan i što je još gore čini mu se da i drugima tako izgleda.
Primijetio sam i da su se u tome stvarala prećutna udruživanja koja su u pozadini imala prikrivene želje za više nego što im pripada.
Možda što sam nov ali meni je to neshvatljivo za masona,
gospodina ili uopštem smislu džentlmena. Slično kao što mi je uvijek bilo neshvatljivo da sveštenik
laže, krade, ubija…Za
takva udruživanja naletio
sam na lijepu misao Milana Kundere u romanu
“Šala” (“Žert”) gdje kaže: “Iz dna duše mi se gadi kada ljudi gaje jedni prema drugima bratske
osjećaje zato što su uzajamno utvrdili
da ih povezuje ista niskost.
Ne čeznem za takvim
ljigavim bratstvom”.
Ja sam se, braćo moja, sa vama udružio zbog duhovno-intelektualne visine koju prepoznajem, zato braćo, želim što više da vas čujem šta imate da kažete o raznim temama, a imate mnogo toga. Iskreno od svega ostalog, često ispraznog, što svojom prirodom imaju pravno-administrativne stvari, kad predjem prag Hrama ja zapamtim samo ono šte ste rekli na neku drugu temu. Ne bježim od rada na pravno-admistrativnim stvarima ali želim da budu i ponekad i njihove granice pomjerene ako ima nešto pametno i lijepo da se kaže.
Nek bude ovo moj mali podsticaj i ujedno molba braći majstorima.
Rekao sam.
S. Č.
Loža Sloboda Beograd, 8.10.6016.