Biće prakse
Čovek je biće prakse jer svojom svrsishodnom delatnošću svet. Ali, pri tom on ne samo da stvara nove vrednosti već i razara postojeće. Kada realizuje nešto novo čovek ukida ono što je negativno, bar po njegovom mišlјenju, u već postojećem. Dakle, čovek je u isti mah i kreativno i destruktivno biće. Međutim mi Masoni se ne postavlјamo pasivno prema postojećoj stvarnosti. Insistiramo i radimo na tome da je čovek prvenstveno biće kreativne prakse, i to sprovodimo kroz jedan stvaralački proces. Pri tom mi stvaramo kreativne lјude, što je naš cilј.
Čovek je biće slobodno (sloboda, jednakost, bratstvo). Sloboda nije apso-lutna pa se može reći da je čovek ograničeno slobodan. Čovek je u mnogo čemu neslobodan. U današnje vreme u mnogome je prestao da bude slobodan za lјubav, za lepotu prirode, za razmišlјanje o sebi i svojim osnovnim cilјevima i vrednostima. Karakteristično je naglo slablјenje interesa za neke oblike slobode kojima je ranije pridavan primaran značaj. Čovek je biće koje samo neke oblike slobode, i pod izvesnim uslovima, visoko ceni. U nekim situacijama dolazi do odricanja od neke svoje slobode, zarad smanjenja posledica za druge. Dakle, čovek je i slobodan i neslobodan, a ono čemu Masoni teže je sve veće oslobađanje čoveka.
Čovek je društveno biće. Ovu činjenicu ne treba obrazlagati. Današnji čovek je društveniji nego ikad dosad. To je zahvalјujući modernom saobraćaju, pošti, radiju, televiziji i internetu, usled čega su iščezle barijere između čoveka i čoveka, kako prostorno tako i vremenski. Stepen društvenosti je između ostalog, u lјudskoj solidarnosti, što je najprisutnije u masonskoj solidarnosti za najugroženije u društvu.
Čovek je racionalno biće. Razmi-šlјanjem čovek dolazi do najceli-shodnijih rešenja i odluka. Svojim razumom mi kontrolišemo i usmeravamo svoju delatnost. Dakle znanje , račun, tehnička veština, prodrle su u sve odnose čoveka sa svetom i čoveka sa čovekom. I u oblasti društvenih odnosa racionalnost čoveka pokazuje se nekada mnogo veća od ideološkog i nacionalnog interesa. Specifičnost čovekovog načina posto-janja jeste praksa ili plansko oblikovanje prirode, u šta smo kao Slobodni zidari jako uklјučeni. Oblikovanje i izgradnja ne odnosi se samo na spolјašnju prirodu, već i na unutrašnju lјudsku prirodu, duhovni deo čoveka i njegove kulture.
Odnos čoveka prema svetu, a to znači i prema drugom čoveku, postaje sve više tehnički odnos. Ljudska praksa je sve više veština i racionalno znanje, kako postupiti da bi se postigao želјeni efekat. Čovek sve više postaje tehničko biće: u načinu kako radi, voli, zabavlјa se i ponaša u društvu. Sve je manje spontanog, neposrednog i nagonskog, a sve je više naučnog, proračunatog, organizo-vanog, isplaniranog i racionalnog. Baš zbog toga Slobodni zidari treba da nastoje da se što više uzdižu i napre-duju, kako u stručnom tako i u duhovnom delu svoje ličnosti. Pri tome mi ne smemo da pomislimo da je naše delo tako dobro, te da smo tim postignućem postali slobodni i samopouzdani, jer bi nam se um tada ulenjio i uspavao. Mi moramo stalno, snagom uma i snagom volјe, da se uzdižemo i u najvišem stepenu da dosegnemo ono što je najbolјe u nama.
Sada dolazimo do toga da je suština našeg bivstvovanja u lјubavi, odnosno u volјi. Ko ima više volјe taj ima više i lјubavi. Jedan religiozni filozof je rekao:
„ Ljubav nas pretvara u ono što volimo.“
Ono što je opredelilo svrhu postojanja Slobodnih zidara u svetu, to je postizanje dobrobiti za pojedinca, ali i za društvo u celini. Da bi to postigli Slobodni zidari treba da rade na sebi stalno, kako bi svojim uzdizanjem postali bolјi deo društva. Kada u tome uznapreduje, Slobodan zidar svoja novostečena znanja i umeća treba da koristi za unapređenje drugih i cele zajednice. Prilikom unutrašnje izgradnje mi gradimo Hram prepoznatlјiv u nama, kroz tri nivoa učenja: simbolizam, duhovnost, filozofija. Hram, to smo mi Masoni, koji se upravo kroz uzdizanje usavršavamo. Naše lično pobolјšanje i uzdizanje je pobolјšanje celog društva, a to upravo dokazuje da je Hram takođe celo čovečanstvo. Na tom putu Mason u Hramu prati stubove mudrosti, snage i lepote, kroz tri aspekta posmatranja: razuma, volјe, lјubavi.
Podizanje hrama
Prilikom podizanja Hrama, mi kao olakšice u toj izgradnji, treba da koristimo misli i ideje koje nam omogućavaju najbržu izgradnju i najsvetliju izgradnju Hrama. Neke od tih misli bi bile sledeće: Bog je stvorio sve lјude prema svom obličju i dao nam je moć da savladamo nedaće i dostignemo, sreću, harmoniju, zdravlјe i uspeh. Mi posedujemo unutrašnju moć da obogatimo svoj život. Možemo se uzdići, uspeti i pobediti samo ako uzdignemo i svoje misli. Sva postignuća bilo u poslovnom, intelektualnom ili duhovnom svetu rezultat su odlučno usmerenih misli. Na tom putu mi moramo izvršiti vrlo često svoju transformaciju, promenu iz jednog stanja u drugo. Ta promena sastoji se u traženju svojim umom kreativnih ideja, lepote,lјubavi, mira i solidarnosti. Treba imati na umu da je naša misao pored kreativnosti jedina nematerijalna sila koju poznajemo, a to je ujedno i Bog, odnosno Vrhovni Arhitekta. Da bi napredovali na tom putu moramo izgrađivati samopouzdanje, verovati u sebe i u ono što radimo. Važno je razmišlјati o uspehu na pozitivan način, a sve o čemu razmišlјamo i osećamo ulazi u našu podsvest i na taj način se pretvara u naše iskustvo. Samopouzdanje je najjače kad ga prati verovanje, a verovanje je Bog, uz koga je sve moguće. Stoga je čovek živi Hram, pa Božiji duh i prebiva u njemu. Plodovi takvog čovekovog duha su: lјubav, radost,mir, strplјenje, dobrota, vera, krotkost i umerenost.
Naša ličnost je ukupan zbir svih naših misli, osećanja, verovanja i uslovlјena je okruženjem. Stoga je potrebno da se identifikujemo sa mirom, harmonijom skladom i ravnotežom, a da od sebe pokušamo da odbijemo negativne misli. Potrebno je širiti lјubav,mir i dobru volјu, kako na bližnje svoje, tako i na braću. Važno je znati zakonitost da unos (misli) i iznos su uvek jednaki. Naša ličnost je data, ali je mi možemo promeniti. Mi nikog ne moramo menjati osim sebe. Tu istinu, otkrića velikog Gospodnjeg prisustva u nama samima, izneli su Isus, Mojsije, Isaija, Buda, Zaratustra i dr. Taj zakon uma glasi da onako kako razmišlјamo i osećamo, to smo mi.
U tom pravcu mi
treba da oslobodimo svoje talente i sposobnosti i tako sebe uzdižemo na visine.
Treba imati ambiciju i treba želeti uspeh. Molitva menja stvari. Mi postajemo ono
o čemu razmišlјamo. Stoga mi treba da se trudimo da kroz svoje biće kažemo „da“ svim idejama
koje leče, nadahnjuju uzdižu duhovne vrednosti, a „ne“ svemu što ograničava našu
slobodu i što uliva strah, svemu što je lažno i svemu zašta znamo da je netačno.
Na taj način mi postajemo mudriji samim saznanjem da je naša misao kreativna i da je to početak radnje odnosno izgradnje našeg Hrama. Mi ništa ne možemo izgubiti niti dobiti izuzev putem svoga uma.
U odnosu prema drugima treba da se ponašamo onako kako želimo da drugi misle, govore i ponašaju se prema nama. Beskrajna Inteligencija, vodeći princip univerzuma i Vrhovnog Arhitekte je unutar nas.
Ono što je najbolјi način da se međusobno slažemo, jeste da pozdravimo ono što je božanstveno u drugim lјudima i shvatimo da je svaki čovek primer čitave lјudske vrste. Ukoliko uspemo da se putem ovih lestvica uma visoko uzdignemo, tada ne samo da će problemi biti rešeni, nego će mo mi izgraditi svoj Hram.
Ovo su samo neke od misli koje kao prečica omogućuju podizanje Hrama.
Brat Z. P.
Loža „Knez Mihailo“ Kragujevac