Dositej Obradović, pravim imenom Dimitrije rođen je u selu Čakovu, u rumunskom delu Banata 1739. a po nekim izvorima 1742. godine. Posle završene osnovne škole 1758. godine on odlazi u fruškogorski manastir Hopovo gde dobija monaško ime Dositej. Ubrzo napušta manastirski život i odlazi u Dalmaciju, gde tri godine provodi kao učitelј. Potom boravi u Grčkoj, pa u Smirni, gde je naučio grčki jezik i stekao osnovna znanja iz filozofije i književnosti. Preko Albanije i Venecije ponovo se vraća u Dalmaciju, gde priprema svoja prva dela. Boraveći i školujući se u Beču, Modri i Bratislavi, upoznaje se sa racionalističkom filozo-fijom i idejom prosvetitelјstva, kada se i zainteresovao za kulturno-prosvetne i socijalne reforme. Obišao je Italiju, Rumuniju i zadržao se izvesno vreme u Sremskim Karlovcima, tadašnjem najzna-čajnijem srpskom kulturnom centru. Potom je u Haleu slušao filozofiju i teologiju, a u Lajpcigu fiziku kod tada čuvenih profesora.
U Lajpcigu je štampao svoje programske spise: „Pismo Haralampiju“, „Život i priklјučenija“, „Sovjeti zdravago razuma“ i “Basne”. Putovao je zatim u Pariz i London, gde je prevodio Ezopove basne sa grčkog na engleski. Trinaest godina je živeo i radio u Beču i četiri godine u Trstu i Veneciji. 1807. godine odlazi u Srbiju, oslobođenu od petvekovnog turskog ropstva i tu provodi pet poslednjih godina života. Karađorđe ga postavlјa za prvog ministra prosvete, a Dositej 1808. godine osniva Veliku školu – koja je preteča univerziteta, te Bogosloviju Srpske pravoslavne crkve 1810. godine.
Dositej je prosvetitelјski raciona-lizam uzeo za filozofsku osnovu svog idejnog programa, vezujući ga sa praktič-nim potrebama srpskog naroda.
Počeo je da radi na stvaranju nacionalne književnosti na narodnom jeziku. Književnosti koja se seli iz crkava i manastira među najšire slojeve srpskog naroda. Nјegovo znanje je bilo obimno i raznoliko: prošao je kroz duhovni uticaj pravoslavne mistike, ruske dogmatske književnosti, grčkih crkvenih reformatora, nemačkog protestantizma, te francuskog i engleskog racionalizma. Kao ubeđeni pristalica racionalističke filozofije, Dositej veruje u svemoć razuma i nauku stavlјa na pijedestal. Dositejeva želјa je da nauka i filozofija budu dostupne svima lјudima, pa i onima u najzabačenijim selima. I to je njegovo najvažnije prosvetitelјsko načelo.
Verujem da ćemo se svi složiti da u istoriji masonerije postoje masonski pisci i pisci masoni. Oni za koje se bez pogovorno zna da su bili pisci masoni jesu Branislav Nušić, Stevan Sremac i jedini srpski nobelovac, Ivo Andrić i to kao član beogradske lože ”Dositej Obradović”. Međutim, ni jedan od njih nije bio masonski pisac, jer u svoja dela nisu eksplicitno unosili masonska načela, principe ideje i teme. Ivo Andrić je, šta više, svoju masonsku prošlost i skrivao, pa je se u jednom trenutku i odrekao.
S druge strane za Dositeja Obradovića ne postoje pouzdani podaci o inicijaciji u red slobodnih zidara. Po nekima on je bio iniciran u Trstu, a po nekima u Haleu. Do sada nije pronađen ni jedan dokument o njegovoj inicijaciji. Međutim, za Dositeja se sa sigurnošću može reći da je bio masonski pisac, jer je ideje i ideologiju slobodnog zidarstva duboko utkao u svoje celokupno delo. Čak se može reći da njegovo delo u ovom obimu i značaju bez masonskih ideja i načela ne bi ni postojalo.
Dositej Obradović je jedna od najlepših ikona srpske masonerije. Iako ne postoji arhivska građa, kojom bi se potvrdila njegova inicijacija u bratstvo slobodnih zidara, s pravom možemo tvrditi da je Dositej bio mason. Ukoliko se analizira njegovo filozofsko-književno delo vidlјivo je da je većina ideja i tema, koje je u svojim delima iznosio, bila masonska.
Racionalizam, teorija prirodnog prava, deizam, antiklerikalizam i verska tolerancija su ideje koje su duboko utkane u Dositejevo delo. Dominacija razuma nad slepim verovanjem i mitologijom, te vera u moć razuma je svakako osnovna tema, koja je istovremeno bliska i Dositeju i ostalim prosvetitelјima 18. veka. Ideja DOBRA i njegovo slepo verovanje u dobrotu čoveka je temelјna ideja u njegovom autobiografskom delu ”Život i priklјučenija”, gde Dositej kaže ”da je svet naselјen dobrim lјudima”. Teme i motivi putovanja su prisutni u skoro svim Dositejevim delima. Putovanje kao učenje i učenje kao putovanje su nadahnjivali Dositeja, a on je to prenosio na svoje slušaoce, gde kod da je stigao od Čakova, pa sve do Beograda, gde se upokojio 1811. godine.
Čitajući Dositejevu ”Etiku”, koju je objavio u Veneciji, zapažamo da on dužnosti deli na one koje čovek ima prema bogu, prema drugima i prema sebi. Ako se setimo svoje inicijacije i pitanja koja nas dočekaju u Sobi izgublјenih koraka, tada vidimo da je svaka sličnost sa masonskom etikom kod Dositeja jasno izražena.
Dositej je bio oduševlјen geome-trijom, za koju je smatrao da je božanska nauka kojom se stiže do poznanja istine i uz pomoć koje može da se upravlјa životom. U jednom svom delu (”Klјučić”) Dositej kaže ”Neka ne ulazi ovde ko ne zna geometriju”, smatrajući da se uz pomoć geometrijske metode stiže u nebo, a da prosvećeni um savladava sve zablude.
Kada se posmatraju grafička rešenja na Dositejevim knjigama očigledno je da su u to vreme i na ovaj veoma jasan način masonski simboli propagirani i izlagani pogledima neupućenih. U Dositejevom delu ”Mezimac”, koje je objavlјeno za njegovog života, slikar Teodorović je naslikao Dositejev portret sa simbolima svevidećeg oka, uroborosa, ugaonika, šestara, Minervine sove, obrađenog kamena. Teodorović je bio Dositejev poznanik i on je svakako mogao znati da je Dositej mason, a i dobiti njegovo odobrenje da ga predstavi u masonskom ozračju.
Kada je naš istaknuti književnik Georgije Magarašević 1830. godine objavio izbor iz Dositejevih spisa pod naslovom ”Duh pisanija Dositejevih”, na naslovnoj strani te knjige prikazan je hram koga sa istoka obasjava svetlo, a naslikani su ugaonik, šestar, mistrija, globus i baklјa.
Dakle, ako sve ovo gore navedeno imamo u vidu: ideje, teme u delima i ilustracije na knjigama tada je potpuno jasno da je Dimitrije Dositej Obradović bio masonski pisac i naš brat mason. Jedan od najsvetlijih među svetlima i jedan od najbolјih među najbolјima. Za njega se bespogovorno može reći da je bio dobar čovek na dobrom glasu. I kao takav jeste i biće i u vekovima u koje gledamo, uzor i ikona, pre svega srpske, ali i svetske masonerije.
Na orijentu Novi Sad,
4. dana meseca decembra 6014. godine
Brat N. K. MKU