Author: Sirijus

Pravda je relativan pojam. Postoji lična i kolektivna. Ona je jedan od najznačajnijih stavki našeg duhovnog univerzuma. Bilo da je čovek pobožan ili nije, bilo da je konzervativac ili revolucionar, svako se poziva na pravdu i niko se ne usuđuje da je porekne. Univerzalnost kategorije pravde ne ispoljava se samo težnjom različitih subjekata da je prikažu kao glavni cilj svoje aktivnosti, već i činjenicom da su o njoj pisali i pokušavali da joj spoznaju suštinu mislioci najrazličitijih usmerenja: religijskog, filozofskog, politikološkog, psihološkog, pravnog, biologističkog… Da li može postojati pravda bez postojanja Boga? Ideja pravde se u mnogo čemu temelji na ideji Boga. Uostalom, pre zakona kakvim ih danas poznajemo, postojali …

Na istoku Lože, dve svetlosti Sunce i Mesec, nalaze se sa obe strane časnog starešine, koji je kao tačka ravnoteže gde se sjedinjuju dve tako različite svetlosti, često razmatrane kao suprotnosti. Oni uokviruju trougao sa svevidećim okom i prema veoma staroj simbolici predstavlјaju dva oka Tvorca. Ova dva kosmička oka pružaju jedinstveni pogled. Nerazdvojna su i delaju u harmoniji. U pitagorejskoj tradiciji Sunce i Mesec su bili ostrva blaženih gde su inicirani uživali sveukupnost svetlosti.

Postoji večnost Sunca, čiji je vremenski izraz dan od 24 časa, podelјen od jednog do drugog rađanja, na tri glavne faze, zoru, podne i zalazak. Večnost Meseca se ogleda u njegovim neprestanim menama u …

Još u samom osvitu istorije, a samim tim i osvitu ljudskog postojanja, čovek, isprva kao čulno biće, počinje da opaža svet koji ga okružuje; uočivši odraz svog lica na površini vode, pokuša da objasni sebe samog, ali i sve ostalo što ga okružuje. Kao partikula prostor-vremena, koji je proces sam po sebi, bio on božija kreacija, ili rezultat descendentnih teorija od Anaksimandra, pa do Darvina, čovek uočava beskrajnu cikličnost tih procesa. S druge strane on uočava i diskontinuitet uobličen u svojoj prolaznosti. Podstaknut takvim paradoksom, rađanjem svesti, tim novim ontološkim kvalitetom zasigurno iniciranim kontinuiranim čulnim podsticajima, drevni ljudi počinju da promišljaju i traže odgovore koji bi im pomogli da ugrade …

Kao što u prirodi i poretku svaka pojava ima svoju suprotnost, tako i svaki pokret nailazi na prepreke, pa je i slobodno zidarstvo ili masonerija naišlo na svoju suprotnost – antimasoneriju.

Šta je anti-masonerija?

Antimasonerija je definisana kao “Otvoreno suprotstavlјanje slobodnom zidarstvu” Iako postoji jedinstven naziv, ne postoji jedinstveni i homogeni antimasonski pokret. Antimasonerija se sastoji od radikalno različitih kritika od, uglavnom nekompetentnih i nekompatibilnih grupacija ili organizacija koje su netrpelјive prema masoneriji u nekoj formi. U svoj svojoj različitosti anti-masonske aktivnosti se ipak odvijaju po dve osnove. Verskoj i političkoj. A ne treba zanemariti ni neostvarene lične ambicije, kako lјudi kojima je prijem uskraćen, tako i onih koji su …

U svom permanentnom duhovnom razvoju, počev od učenika, pa sve do majstora Kraljevske umetnosti slobodni zidar mora da pređe određeni ritualni put. Taj put uslovljen je određenim konkretnim pravilima zabeleženim u spisima koje praktikuju lože odane Drevnom prihvaćenom škotskom ritualu. To je beskrajni put koji slobodni zidar preduzima od tame neznanja, ka svetlu istine, od besmislenih predrasuda, prema dobroti ispunjenoj ljubavlju, od beznađa, prema sreći i, konačno, od pojedinačnog i prirodnog, prema univerzalnom i božanskom.

Pre nego što pristupim analizi duhovnih aspekata tog beskrajnog putovanja, ukratko ću istaći značaj obreda kruženja (cirkumambulacije) oko središnjeg dela Lože oivičenog sa tri stuba Male Svetlosti, koji predstavljaju vrline: mudrost, snagu i lepotu.

Naš …

Posmatraču koji nikada nije učestvovao u radu neke masonske lože, ali i mnogim slobodnim zidarima koji počinju svoj rad u loži, često se čini da mali krug braće na vrhu hijararhije poseduje tajna znanja i skrivenu moć i ljubomorno ih čuva od novajlija. Iz tog ugla čini im se da ove tajne predstavljaju izvor ivanrednog uticaja i moći i da se otkrivaju samo izabranima. Prenose se iz generacije u generaciju, bilo da se radi o knjigama ili predmetima. Nekada se tu misli samo na privilegovano znanje a nekada čak i na kontrolu sila koje prevazilaze nauku i svakodnevno iskustvo. Posvećenost i poznavanje ovih tajnih znanja se smatra za upućenost u …

Prošlo je skoro sedamstotina godina od Nikejskog sabora do prvih krstaških ratova. Period tzv. mračnog srednjeg veka u Evropi. Period neprikosnovene dominacije hrišćanske crkve nad svetovnim životom. Period otimačine, boleština, nazadnjaštva i zaborava svega vrednog što su prethodne civilizacije stvorile.

Oni koji su ostali nadglasani na Nikejskom saboru kolikogod bili proganjani i istrebljivani nisu nestali. Ostala im je poruka: “Bio je prorok”. Trebalo im je nekoliko vekova da artikulišu svoje poglede i način nastupa i trista godina posle poraza pokrenuli su novu veru. Napravili su Proroka, prepisali šta im je odgovaralo, obrisali šta nije i zabranili da se prevodi. Ovo poslednje svi smatramo pokušajem zaštite originalnosti izvornog teksta, koji su …

U Srbiji su do početka Prvog svetskog rata radile sledeće lože:

• Loža Svetlost Balkana, Beograd (1876-1882)
• Loža Srpska zadruga, Beograd (1881-1882)
• Loža Sloga, Rad i Postojanstvo, Beograd (1883-1940)
• Loža Pobratim, Beograd (1890-1940)
• Loža Nemanja, Niš (1892-1914)
• Loža Ujedinjenje, Beograd (1909-1914)
• Loža Šumadija, Beograd (1910-1940)

Do aneksione krize, 1908. godine, one su uglavnom radile pod zaštitom Velike lože Ugarske, a tada je došlo do raslojavanja. Posle odbijanja zahteva lože Pobratim da Velika Loža Ugarske interveniše u korist opravdanog protesta protiv aneksije Bosne i Hercegovine kod svih velikih masonskih vlasti sveta, uz podršku Vrhovnog Saveta Rumunije, loža Pobratim se izdvojila ispod zaštite mađarske velike lože i proglasila …

„Usavršivost čoveka je bezgranična… Doći će trenutak kad će Sunce na Zemlji osvetljavati samo slobodne ljude i neće prepoznati drugog gospodara do njihovog uma…”

Tako je snažna i plemenita ova misao Brata Kondorsea u delu „Skice za istorijski pregled napretka ljudskog duha”, ali kako kvalitet duša nije određen kvalitetom ideja, postavlja se pitanje da li je svet stvarno bolji od onog kojeg su nam preci ostavili. Da li je stvarno stvoren uslov za bolje sutra jer izgleda da se haos i noć spuštaju na čitavu našu epohu. Naša civilizacija je, čini se, obolela u svojoj srži, u samom svom biću. Paradoks je što su zla našeg sveta posledica same civilizacije. …