Koliko puta ćemo udariti sebe po prstima dok budemo držali dleto i čekić? Jednom, dvaput… hiljadu puta. I svaki put će boleti. I boleće sve dok ne naučimo da klešemo. Hoće li malodušne, ta bol, sprečiti da nastave da klešu? Hoće li nas, svaki komadić otpalog kamena koji nam uđe u oko, sprečiti da tragamo za oblikom u steni? Ponekada… moramo da zatvorimo oči da bismo bolje videli.
Šta nam kamen kazuje?
Da je toliko tvrd da je bolje da i ne počinjemo da ga obrađujemo? Da će nas krvavi žuljevi, umor u rukama, prebijeni prsti, sprečiti da radimo na njemu? Pa, nijedna građevina nije sazidana ni od sira, ni …
Read More