Simbol je vizuelna ili konceptualna reprezentacija onoga što je nevidjivo i čulno nedokučivo. Oduvek je čovek u nastojanju da se nedokučivom približi pribegavao simboličkoj predstavi psiholoških mehanizama koji ka njemu vode, često racionalno neshvaćenih ali intuitivno proživljenih. Što dublje idemo u prošlost sve bogatiju simbologiju nalazimo. Kod današnjeg čoveka ona je rudimentarna a prevagu odnosti pragmatični razum. Kako nam razum uvek daje samo dokazima uslovljenu sliku realnosti, što će reći nužno partikularnu, naša potreba za integralnim poimanjem Univerzuma i našeg mesta u njemu time je značajno osiromašena. Slobodno zidarstvo je jedan od poslednjih konceptualnih filozofsko-etičkih sistema koji potencira snagu simbola i transformacije ljudskog duha na njima zasnovane.
U otvorenu radionicu (dakle, simbolički u duh otvoren za dalje intelektualno i moralno usavršavanje) učenik traži ulaz, ulazi i verbalno se identifikuje pomoću broja 3. Već ovim se nagoveštava simbolična priroda Kraljevske umetnosti dodeljujući prvom stepenu, umesto broja 1, što bi bilo logično u profanom ustrojstvu, broj 3 kome se od pamtiveka pripisuju magična svojstva. Sve antičke civilizacije pripisuju broju 3 dubok simbolički značaj koji u svesti i načinu mišljenja ljudi ranih civilizacija, na intuitivnom planu, premošćava dualnosti pojavnog sveta ka percepciji večno apstraktne i nedokučive monade.
Jedan od najstarijih indijskih simbola ćintamani, predstavljan je pomoću tri tačke u formi temena jednakostraničnog trougla upisanih u krugu i označavao je jednistvo tela, uma i duha ali i prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, rođenja, života i smrti, aludirajući na kosmološku i ontološku cikličnost blisku shvatanju istočnjačkih civilizacija. Sličan simbol nađen je uklesan u stenama u Mongoliji i u budističkim hramovima na Himalajima. Prvi mogući reprezent cikličnosti je broj tri koji pravi odstup od linearnosti dualnog sveta ka integralnošću i prožimanju svega postojećeg.
Teško bi bilo i približno pobrojati sve bitne trijade u raznim religioznim i metafizičkim konceptima u Kini, Sumeru, Egiptu, antičkoj Grčkoj, medju keltskim šamanima, u mitraizmu, zoroastrizmu, judaizmu, kabalizmu, gnosticizmu, alhemiji, u ranom hrišćanstvu i onom kasnijem, zasnovanom na trojnom simvolu vere nakon sabora u Nikeji.
Tri je numerički atribut božanstva u njegovom sveznanju, sveprisustvu i svemoći. Kroz misli, reči i dela data je suma svih ljudskih nastojanja. Najprostija rečenica sastoji se od subjekta, predikta i veznika. Trostepenost komparacije oukviruje našu spoznaju kvaliteta.
Tri je prvi broj koji tvori geometrijski lik. Dve tačke i linija između njih ne mogu da obuhvate nikakav prostor, da išta zaokruže, da daju bilo šta solidno, bilo kakav gradivni element. Tri daje kub, treću dimenziju punoće, solidnosti, gradnje. Broj tri definiše prav ugao koji mason zauzima svojim stavom simbolišući svoju odanost ideji reda i poretka.
Tri je vrh pitagorejskog tetraktisa čija vršna tačka simbolizuje primordijalni kreativni princip, masonskim jezikom rečeno- Velikog Neimara Svemira. Red sa dve tačke simbolizuje dualnost pojavnog sveta. Sledeći red predstavlja relativni balans dualnosti do uspostavljanja spiritualnog prožimanja. 4 tačke u poslednjem redu predstavljaju savršenstvo i krajnji stepen materijalne kreacije izražen kroz prirodne sile, pojavno ustrojstvo materije i čoveka samog sa svojim atributima razuma, osećanja, strasti i intuicije.
Ne možemo da se otrgnemo osećanju duboke transcendencije i poštovanja masonske istorije i filozofije kada se osvrnemo i na dostignuća savremene nauke koja u objašnjenju fundamentalnih postavki Univerzuma često apostrofiraju broj 3:
- teorija Velikog praska izvodi izvorni par materije i antimaterije iz tačke, singulariteta;
- osnovni gradivni elementi atoma su elektron, proton i neutron. Još uvek nedovoljno poznata subatomska organizacija materije se često formuliše trijadama elementarnih čestica. Brojne reakcije anihilacije i fuzije podrazumevaju spajanje dve čestice ili atoma u treću uz oslobađanje energije;
- postoje 3 primarne boje (plava, žuta i crvena) iz kojih mogu biti izvedene sve ostale, uklju-čujući i belu;
- celokupni život na planeti Zemlji kodiran je kodonskim tripletima DNK;
- membranski potencijal ćelije (pa prema tome i sve njene signalne funkcije) određen je kon-stantnom razmenom 2 jona Na za 1 jon K;
Broj 3 je značajan u filozofskim sistemima Pitagore, Tome Akvinskog, Kanta, Hegela, Karla Popera. Poznata je i Teslina opsesivna privrženost ovom broju.
Tri je simbol prostornosti i arhitektonskih mera gradnje. Kroz trijadu jednog od ulaznih stubova koji simbolizuje snagu, malja koji simbolizuje moralnu čvrstinu i dleta koje simbolizuje odlučnost, započinje se prvi učenički rad na klesanju grubog kamena svoje materijalne prirode.
Svaku regularnu Ložu osvetljavaju 3 Velika Svetla slobodnog zidarstva:
- Knjiga Zakona -simbol poretka i tradicije,
- Uglomer – simbol ovozemaljskog principa reda i moralnog ustrojstva i
- Šestar kao simbol duhovnih stremljenja.
Ukršteni, uglomer i šestar aludiraju na pečat ili zvezdu kralja Solomona. Ovaj znak simbolizuje bipolarnost duha i materije, muškog i ženskog principa i, istovremeno, njihovo prožimanje. U istorijskom smislu on nas podseća na naše prethodnike – vitezove Templare. Crno-beli mozaik poda u hramu podučava nas da se treba izdići iznad obmanjujućih dihotomija pojavnog sveta.
Tri mala svetla slobodnog zidarstva aludiraju na vrline na koje se naš duh mora oslanjati na putu prosvetljenja.
Sama ideja prosvetljenja i traženja svetlosti je veoma bitna u masonskom učenju. Iluminacija duha i intelekta kroz simbolične predstave ima upravo zadatak da prevazilaženjem partikularnosti egoistične egzistencije, određene našom nižom animalnom prirodom (simbolično-u tamu uronuli kandidat pri inicijaciji), postignemo poistovećivanje na ontološkoj ravni našeg mikro sa makrokosmosom. Jednom postignuto i repetitivnim ritualnim i meditativnim naporima uspostavljeno, ono nas oslobađa stega egoistične samoegzistencije manifestovanih pre svega u strahu od smrti. Prosvetljeni duh u svojoj kontemplativnoj sjedinjenosti sa Univerzumom i njegovim kreativnim principom iskazanim kroz ideju o Velikom Arhitekti Univerzuma gubi ovaj osećaj podvojenosti pa samim tim i egzistencijalnog straha. Učeniku se ovo znanje nagoveštava, on se smešta na najmanje osvetljen deo Lože – sever, gde se strpljivo priprema za kasniji ključni čin masonskog rituala u kome ova ideja kulminira.
Konačno, rad se simbolično završava u bratskom lancu pojedinaca koji su u večitoj potrazi za istinom i smislom, nikada ne tvrdeći da ih poseduju. On nas opominje da na putu koji smo izabralni nismo ni prvi ni poslednji i čini punim poštovanja prema braći iz ranijih vremena, ponosa što pripadamo masonskom redu i obavezujućeg osećanja da u tom lancu ne smemo biti slaba karika, radi onih koji dolaze posle nas.
Brat I.S. Nemanja, Niš