U naše bratstvo ulaze slobodni ljudi na dobrom glasu sa željom da budu još bolji. Ljudi različite nacionalnosti, rase, veroispovesti, političkih ubeđenja, okupljeni na jednom mestu, u istraživačkim radionicama, s verom u Velikog Neimara Svemira, radeci zajedno u harmoniji, za dobrobit celog čovečanstva. To smo mi i to je cilj naše organizacije. Dovesti čovečanstvo do čovečnosti. A da bi to postigli , moramo pobediti svoje najveće neprijatelje, odnosno, moramo pobediti sebe. Mi se borimo protiv nas samih, a ne protiv drugih. Pobediti sebe je najteže. U toj borbi nam pomaže masonski dekalog i konstitucija slobodnih zidara. Ponekad sami sebe iznenadimo nekim izgovorenim rečima, reakcijom ili ponašanjem, posle kojih se kajemo i bude nas stid, govoreći da smo bili isprovocirani i nepromišljeni. To je dobar znak da ne poznajemo dovoljno sebe i da moramo početi sa radom na sebi.
Spoznaj samog sebe – jedna od najvećih mudrosti izgovorena u slobodnom zidarstvu. Treba sići u središte svoje duše i pročišćujući se, pronaći skriven kamen. Na putu silaska u središte duše, naići ćemo na mnogo prepreka. Svaku moramo ukloniti. To neće biti prijatan proces, ali moramo istrajati na tom putu. Kada budemo pronašli kamen shvatićemo da je nepravilnog oblika, odnosno da je neobrađen. Uzećemo dleto i čekić i početi sa udarcima. I sve ono što smo naučili kao slobodni zidari ćemo primeniti prilikom obrade tog kamena ne bi li dobio savršen oblik. Tada ćemo spoznati istinu, spoznaćemo sebe. A kada spoznamo sebe, spoznaćemo i Velikog Arhitektu i ceo univerzum, jer je čovek građen po uzoru na univerzum. Uzalud se istraživači trude da sagrade najveći teleskop na svetu ne bi li videli Neimara. On je u nama, i istina nam je nadomak ruke. Ne treba gledati spolja već unutra. Zažmuri da bi video, ne slušaj da bi čuo i zaćuti da bi ti se reklo.
U slobodnom zidarsvu se poštuje tuđe mišljenje, iako se neko neće slagati s njim. Svi smo mi različiti i sz nas uči da u tome vidimo lepotu, a ne problem. Zato naše lože ne stvaraju armiju istomišljenika, već borce za istinu, slobodu, jednakost, bratstvo, toleranciju … Na kraju svakog radnog dana se zapitajmo, kao što su se pitali pitagorejci: Šta sam danas dobro uradio, šta sam loše uradio i šta sam propustio da uradim.
Nadam se da ćemo jednog dana
postići naš cilj. Da će čovečanstvo funkcionisati kao naše poštovane lože. Da
će svako od nas isklesati sopstveni kamen do savršenstva. Da će svi ljudi
živeti u harmoniji u skladu sa prirodom. Jer nam upravo to i poručuje ritualni
rad u našim ložama. Da ćemo menjajući sebe promeniti ovaj svet na bolje.
Završiću ovaj tekst stihovima našeg pesnika Vojislava Ilića:
“Istina gde je? Idi svojom stazom, al poznaj sebe, pa da poznaš nju. Koračaj mirno po uzanom putu i budi skroman – istina je tu.”
Brat D.L. Loža “Bratstvo” Šabac