Kralјevska
umetnost svojom simboli- kom nas između ostalog
upućuje i na spo- znaju društvene strukture zajednice i sveta. Ovde ćemo u sažetoj formi poku- šati da izložimo odgovor na jedno od pitanja
za koje bismo mogli reći da je “na korist slobodnog zidarstva” i kao takvo primereno
razmatranju. Braća u mnogim inostranim obedijencijama već su često razmatrala
i davala kompetentne odgovore na pitanje:
“Da li je masonerija sekta”? Međutim,
takva razmatranja u našoj sredini još uvek nedostaju, te bi ovaj tekst trebalo
smatrati skromnim pokušajem
da se ova praznina bar malo popuni…
Za razumevanje ovog pitanja pre svega nam je potrebna operativna definicija imenice “sekta”. Poznata je činjenica da nam etimologija ove reči latinskog porekla nudi dva moguća rešenja: glagol “secare” koji označava odvajanje i glagol “sequi” koji se odnosi na sledbeništvo. Izvan stručnih krugova pojam “sekte” se uglavnom vezuje za grupe i organizacije religijskog karaktera iako je kriterijume sektnog delovanja moguće otkriti i u mno- gim drugim društvenim interakcijama: medicini, poslovanju, edukaciji… itd. Zato danas i nema nekog opštepri- hvaćenog značenja imenice “sekta”, a organizacije takvog tipa prepoznaju se kroz manipulativnu delatnost i posle- dice po ličnost i zajednicu. U nastavku ćemo izložiti neke od kriterijuma koje stručnjaci prepoznaju kao indikatore sektnog delovanja, a radi bolјe pregle- dnosti iza svakog od tih kriterijuma komparativno ćemo izložiti principe delovanja bratstva slobodnih zidara.
1. Većina sekti bez bilo kakvih kriterijcma težu da ima što veći broj članova.
Slobodno zidarstvo po pravilu sve “dobre lјude na dobrom glasu” prepoznaje kao potencijalnu braću, ali nikoga ne regrutuje u svoje redove – naprotiv, prijem podrazumeva ispunjenje mnogih značajnih kriterijuma kandidata koji slobodnom volјom
izraze želјu da se pridruže
bratstvu. Ukratko, u bratstvo nije ni malo lako ući, ali je vrlo lako moguće iz njega izaći.
2. Sekte teže da lјude odvoje od porodice i prijatelјa ili da u svoje redove uvedu čitave porodice.
Naše bratstvo od kandidata zahteva bezuslovnu i bezrezervnu podršku njegove porodice pre prijema u ložu. U regularnu masoneriju žene se ne primaju ni pod kakvim uslovima, dok muški potomci svakog brata imaju određena prava i olakšice pri prijemu, ali ne i obavezu da se pridruže bratstvu.
3. Sekte često imaju neumerene zahteve i teže eksploataciji svojih članova.
Budući brat je pre prijema u ložu uvek detalјno obavešten o svim finan- sijskim i drugim obavezama koje ga očekuju u bratstvu. Osim toga, svi vanredni zahtevi prema braći po pravilu se izgla- savaju u ložama, na demokratski i transparentan način. Inicijative braće se vrednuju i poštuju, a po pravilu se nikome ne nameću bilo kakve obaveze koje bi povredile svobodu ili moral čoveka.
4. Sekte često imaju harizmatske vođe i određene doktrine koje nameću kao apsolutne i neupitne istine i ne tolerišu različitost ideja i mišlјenja.
Sva braća su jednaka u pravima i obavezama, a u zavisnosti od iskustva obavlјaju različite dužnosti i funkcije na korist svojih loža i čitavog bratstva. Ne postoje obavezujuće verske ili ideološke doktrine kao ni bilo kakva vrsta “stalnog rukovodstva”. Jedine fiksne obaveze su one koje su propisane ritualom, ali su svi rituali potpuno podložni tumačenjima bilo kog brata, bez obzira na vreme provedeno u odgova- rajućem stepenu (na primer novi učenici se često već neposredno nakon prijema ohrabruju da na korist sve braće ponude sopstvena iskustva i doživlјaje s prijema).
5. Sekte svoje zakone i pravila često postavlјaju iznad zakona države i društvenog morala.
Svi masoni se u više navrata obavezuju na poštovanje zakona i simbola sopstvene države, kao i da svu svoju delatnost usmere na korist čitave zaje- dnice. Regularna masonerija nije para- državni niti antidržavni entitet, ali je otvorena ka svim vidovima konstruktivne međunarodne saradnje i prevazilaženja svih, a posebno verskih i ideoloških sukoba.
6. Neke sekte se bave humanitarnim i društvenim radom, ali im ovakve aktivnosti često služe kao pokriće za ilegalne ili društveno problematične delatnosti.
Humanitarna delatnost nije priori- tetni zadatak masonerije. Međutim, to ne znači da masonerija na diskretan i nenametlјiv način ne uzima učešća u raznim humanitarnim delatnostima koje smatra doprinosom ukupnoj gradnji dru- štva zasnovanog na duhovnosti, tradiciji i toleranciji.
7. U hijerarhijsku strukturu sekti kooptiraju se najposlušniji ili najbeskrupuloэniji članovi bez jasnih kriterijuma, a odluke o sudbini zajednice se donose na netransparentan način.
Masonska hijerarhija nije u funkciji vlasti nego odražava stepei duhovne zrelosti i iskustva svakog brata. Kriterijumi ovog napredovanja su potpuno transparentni i meritokratski i u suštinskoj su saglasnosti sa porodičnim i građanskim dužnostima svakog građanina.
Svakako, mogli bismo pronaći i mnogo više kriterijuma i odgovora, ali smatramo da je ovaj kratak pregled dovolјno ilustrativan u isticanju sušti- nskih razlika između sektaških i maso- nskih organizacija. Masonerija nema zadatak da odvaja nego da spaja, nema misiju da sledi bilo kakve prolazne ideologije, već da čuva i prenosi osveštane tradicije na kojima počiva sakralni poredak sveta i da uvek bude pokretač blagotvornih procesa duhovne i intelktualne obnove trijumfa lјudskog duha nad prirodom i materijom. Masonerija spaja suprotnosti ne u cilјu njihovog poništavanja nego u cilјu oplemenjivanja čitave celine koja je po Aristotelovim rečima “više od prostog zbira svojih delova”.
Velika Nacionalna Loža Srbije Orijent Beograd
Loža Sloboda 6014 Godine Istinske Svetlosti Brat A.P