Kamen mudrosti je često spominjan kroz istoriju i vezivan je za razne događaje manje ili više bitne. Ipak najviše za alhemiju i druge hermetičke nauke.
Sam naziv Alhemija je arapski termin nastao od predloga AL i imenice KEMI. Pretpostavlja se da se ova imenica potiče od grčke interpretacije naziva za Egipat – KEM što je značilo crna zemlјa. Pretpostavlјa se da je i alhemičarska umetnost potekla od egi-patskih mudraca i posvećenika. Svi su izgledi da su upravo pod takvim uticajima Mojsije, Platon i Pitagora, krenuli putem koji ih je vodio ka prosvetlјenju.
Iz drugog ugla, alhemija bi bila hemi-čarska veština u radu sa elementima a u svrhu stvaranja novog i bolјeg, odnosno pobolјšavanja već postojećih osobina.
Razuman pristup nam ipak nalaže da ne budemo isklјučivi već da alhemiju razumemo ni posebno kao veštinu ni umetnost, već kao odnos čija se proporcija menjala u zavisnosti od vremena i prostora u kom se dešavao.
Bez sumnje je da se jedan pravac alhemije bukvalno kretao i ka pretvaranju osnovnih metala u plemenite ali ova instrukcija se neće baviti time.
Tema ove instrukcije je uticaj spoznaja i znanja, na kojima počiva Kralјevska umetnost, na sam proces transformacije profanog u pro-svećenog čoveka koji je i stanju duhovnog savršenstva i ravnoteže, u stanju koje je u simboličkom, mističnom i filozofskom smislu simbolizovano u Kamenu mudrosti.
Rad na otkrivanju tajni kamena mudrosti poznat je inače kao Veliki rad (Magnum Opus)
Od grubog kamena predanim i posvećenim radom nastaće
savršeni kamen.
Kralјevska Umetnost i Kamen mudrosti.
Tokom eona koji su proticali priroda je, pod uticajem Tvorca, postepeno evoluirala u složeni mehanizam odnosa i reakcija i jedan od rezultata takve evolucije je biće koje mi zovemo Čovek. Ipak, nijedna reka ne može teći uzvodno ni ka većoj visini od izvora.
Veličanstven na mnogo načina, čovek je stvoreno i nesavršeno biće.
Jasno je da je današnja lјudska priroda izvan milosti Tvorca, blaženstva i duhovne ravnoteže. Možemo reći i da se lјudska duša, stvorena kao božanstvena i univerzalna, spustila na niže grane i udalјila od blaženog stanja i milosti Tvorca kojom je stvorena.
Na žalost, ni priroda ni čovek se ne mogu bez pomoći vratiti u stanje početne ravnoteže. Ovde se misli na sve u domenu kreacije ali za nas posebno bitno, na neprobuđenog i neprosvećenog, koga večito razdire unutrašnji konflikt i kome on ne vidi kraj.
Da bi čovek iskusio u životu išta drugo sem ovog nepodnošlјivog stanja – patnje i neizvesnosti – potreban je viši smisao od ovog koji pronalazi u svom sada već prirodnom stanju na koje je navikao ne poznajući bolјe.
Bez višeg smisla nije mu moguće da prevaziđe svoje stalne i neprijatne pratioce – strah, inferiornost, nesigurnost…
Sva kreacija nastala na osnovama duhovno pale prirode je samo još niže u duhovnom smislu i dalјe od izvornog. Kamen mudrosti je na početku kamen oko vrata koga se moramo osloboditi ne bi li podigli pogled ka svetlosti.
Reka ne može teći iznad svog izvora.
Čovekovi čisto intelektualni napori ne mogu ga izdići iznad ovog duhovno narušenog stanja i samo ga mogu odvesti u slična pogrešna i neprosvetlјena stanja. Oslanjajući se samo na teorijsko poznavanje Kralјevske Umetnosti, a bez duhovne spoznaje Kamen mudrosti je kamen spoticanja, na koji se uvek sapletemo u polumraku.
Drugačije rečeno, čovek je promenlјivi element Kamena mudrosti koji je na početku u stanju unutrašnjeg konflikta i mraku neznanja. Kao takav, uspavan je i svet koji ga okružuje mu je nejasan.
Na našu sreću, poznato je sledeće:
UMETNOST USAVRŠAVA ONO ŠTO JE PRIRODA ZAČELA
Kralјevska umetnost je otkrivanje unutrašnje spoznaje, mudrosti i ravnoteže.
Kao što su mnogi posvećenici dokazali – naše blago je stvoreno umetnošću, ne dodajući ništa, ne oduzimajući ništa, već samo oslobađajući se svega suvišnog.
U krajnjim a ostvarivim dometima života, duhovno seme se naposletku pronalazi.
Ovako otkrivena spoznaja je u svom prirodnom i čistom stanju jer je oslobođena svega što je odvaja od njenog božanskog porekla.
Čovek je slobodan, bez straha i istinski srećan.
Br.:Z.T.P:.
Nemanja