U radu koji prethodi ovom, a pod naslovom “Zdravstvena zaštita od alhemije do konvencionalne medicine…“, koji je bio prezentovan tokom letnjeg druženja održanog u Hramu Velike Nacionalne Lože Srbije, a koji je zatim objavljen i u okviru časopisa Sirijus (br.40), bilo je govora o interesantnim ličnostima iz sveta masonerije koji su se bavili na različite načine medicinom. Takođe je reči bilo i o utemeljnju delovanja i uticaju sveta medicine na sadašnje aspekte masonerije. Ovaj tekst predstavlja nastavak istraživanja o tim temama, pa se osim značajnih imena iz istorije (kako svetske opšte istorije, tako i masonske istorije) koje smo pomenuli poput: Kampanela, Roberta Fluda, Roberta Bojla, Grofa Kaliostra i Fleminga, tu nalaze i mnogi drugi. U okviru ove sažete verzije ćemo pomenuti još neke stručnjake koji su svojim ličnim doprinosom, bilo naučnim ili masonskim delovanjem zaslužili svetsku pažnju.
Važno je još jednom napraviti jasnu razliku između delovanja masona u profanom svetu i organizovanom delovanju masonerije u polju medicine, pružanja zdravstvene zaštite, preventive i kurative a takvih primera ima na pretek. Primera radi, u prethodnom radu smo govorili o jednom interesantnom konceptu koji je ostao zabeležen u istoriji francuskih tajnih društava a koji govori o direktnom planiranju zdravstvenog sistema Francuske (časopisa Circuit). Takodje, bilo je reči i o tome da se u okviru danas važećeg statuta VNLS mogu primetiti aspekti koji se tiču značaja zdravstvene zaštite u širem smislu poput segmenta o značaju zaštite i unapredjenja životne sredine.
Jedan od posebno značajnih stručnjaka je bio Paracelsus (14.vek) koji je bio pionir u nekoliko značajnih aspekata medicine, a posebno se može istaći to da se smatra “ocem toksikologije”. Za ovu priliku i ovaj rad je možda interesantnije to da je svoja znanja i razmišljanja crpeo iz ezoterije, pa su njegovim znanjima bili veoma inspirisani Rozenkrojceri. Jedan od takvih je bio i Johanes Andre (15.vek) koji je bio nemački teolog i koji je tvrdio da je autor značajnog ezoterijskog dela (Chymische Hochzeit Christiani Rosencreutz) iz 1459.
Veoma je interesantna priča vezana za homeopatiju koja predstavlja sistem koji se može podvesti pod “energetsku medicinu” koju je razvio nemac Kristijan Fridrih Samuel Haneman (1775-1843). Ni do danas nije upotpunosti usaglašeno na koji sve način homeopatija može da deluje. Naime, Haneman je kao mlad sa 19 godina, bez novca otišao od kuće i krenuo put nauke na Univerzitetu u Lajpcigu. Pokušavao je da zaradi novac kao prevodilac, ali nije imao uspeha. Na ivici gladi, upoznao je Barona Samuela Brukentala, šefa Madgeburške masonske lože. Iniciran je u ložu u Hermanstatu u oktobru 1777. Ubrzo se zainteresovao za spiritualizam i alhemiju u čemu je pokazivao značajne uspehe. O tom uspehu je kasnije pisano poprilično, a Ričard Hal je 1971. godine objavio knjigu o Hanemanovom životu ističući da se uzdigao iznad naturalizma Hegela i Šelinga. Hanemanovim najvećim dostignućem se smatra knjiga o homeopatiji gde je naveo osnovni princip delovanja supstancom koja izaziva isti efekat. Iako su mnogi smatrali da se radi o problemu povezanom sa danas poznatim naučno metodološkim terminom falsifikacije koji je definisao Karl Poper, njegove tvrdnje nisu nikada mogle u potpunosti da budu dokazane, i stoga je generalizacija u naučno istraživačkom radu nekako izostala…
Međutim, Haneman je koristio svoje znanje iz ezoterije, pa čak i astrologije koje je evidentirano u njegovim dnevnicima kada je istraživao fenomenologiju “više je manje” i primenu takvog metoda kod tretiranja pacijenata. Iako danas postoje oprečna mišljenja o delovanju i primeni homeopatije u konvencionalnoj medicini, broj registrovanih homeopatskih preparata je izrazito visok, kao i kupovina koja prelazi milijarde eur na godišnjem nivou u Evropi.
Homeopatiju kao disciplinu je podržavao i Rene Felix Alendi (1889/1942). Njegov poseban doprinos je u tome što je on problemu pristupao kao psihoanalitičar koji je bio izuzetno priznat. Značajnu ulogu u društvu mu je dodelila Princeza Maria Bonaparta koja je bila Frojdov protegee pa je postao sekretar Društva Psihoanalitičara u Parizu. On se takođe povezuje sa slobodnim zidarstvom.
Važno je pomenuti i setiti se iznova i imena poput Matijasa Klaudijusa (1740 – 1815), nemačkog pesnika i novinara koji je bio poznat po svom interesovanju za ezoteriju i okultuziam koji su tada uključivali i alhemisjko, odnosno hemijsko delovanje u smislu izvođenja eksperimenata, a ne samo simbolički u duhovnom i filozofskom smislu. I francuski filozof i esejista Rene Le Forestier (1868-1951) je poznat na sličan način a posebno i kao autor knjige “Iluminati Bavarske”.
U danasnje vreme, delovanje masonerije u okviru zdravstvene zaštite je pre svega vidljivo na poljima humanitarnih aktivnosti, ali i organizovanja i uspostavljanja rada bolnica širom sveta. Takvi svetli primeri se mogu pronaći u Epsvort Masonskoj Bolnici u Melburnu koja je uspostavljena 1937. godine sa ciljem da se srednjoj klasi omogući jeftinije lečenje raznih medicinskih indikacija. Dobar je primer i Beterford zdravstveni centar u Ajovi, koji je otkupljen 1925. godine od strane Velike Masonske Lože u Ajovi i danas je u vlasništvu masonerije i pruža usluge kako porodicama masona tako i drugima.
U ovom sažetku su predstavljene interesantne a pre svega značajne ličnosti iz sveta nauke koje su direktno i indirektno bile povezane sa masonerijom a sa druge sa medicinom ili odredjenim oblicima alhemije. Takodje, ukratko je prikazan i model delovanja masonerije danas na omogućavanju bolje zdravstvene zaštite. Iako nemamo potvrde o obedijencijama u kojima su bili, ovo su svakako svetli primeri, ili možemo reći da i danas svetle dela koja su za sobom ostavili…
P.L. Djordje Vajfert,
Beograd,
Br. M.S.