55-1 Novi slobodnozidarski zakon o lјubavi

*

Moja razmišlјanja na ovu temu su nastala Bez želјe da budemo ,,strožiji od zakona, pravilniji od pravila i veći od zapovesti,,

*

“Amor vincit omnia” – Ljubav pobeđuje sve.

*

U životu postoje dva puta: Put dobra i pravde i put zla i nepravde i svako od nas bira jedan od njih. U Vaselјeni i u lјudskom životu sve se događa po zakonu neprekidnog razvoja.

U vreme Savršenog Slobodnog Zidara, kada je Sveta Reč pronađena, kada se obrađeni kamen pretvorio u Misterioznu ružu, kada se Plamteća Zvezda ponovo pojavila i zasijala jače nego ikad. Vreme kada su alati Slobodnih Zidara vraćeni u svoj nekadašlјi oblik, kada je svetlost blјesnula a tama se povukla. To je vreme kada je novi slobodnozidarski zakon o lјubavi među bližlјima stupio na snagu. Hristos je osnivač hrišćanstva. Iz jednog sveta u kojem je vladao zakon sile, on je došao da najavi bratstvo među lјudima. Nјegovo učenje je osnova moralnog zakona zapada i prikazano simbolički, ono nadahnjuje SZ red. Zakon (grčki nomos) – pedagoško oruđe za kolektivnu i individualnu pravednost (Filozofija za srednju školu, Mile Savić i dr.Beograd 2003, str 77). Brat Andrija Gams VO VLJ piše da su zakoni izvori prava u pravom smislu tj. Normativna akta koja donosi zakonodavac. Euklid je pisao: ,,Zakoni prirode nisu ništa drugo nego misli Boga,, Zoran Totić, Simbolika brojeva u slobodnom zidarstvu, Beograd, 2017, str 15).

Moramo uvek biti svesni moralnog zakona kojeg se pridržavamo i ovom zemalјskom kralјevstvu. I tome nas podučava Legenda jer je u 9 Svetoj dvorani je pohranjen Zavetni Kovčeg u kome su zlatne ploče Mojsijevog zakona kojeg je on primio direktno od Boga. Taj zakon ne samo da je moralni zakon lјudske rase i čovečanstva nego je i vrhovni univerzalni moralni zakon koji sam po sebi jeste usklađen i determinisan razinam poimanja i primenjivanja (Isto 153). Stvarno pravedno društvo je ona država u kojoj vladari donose zakone uvažavajući činjenicu da je Bog ,,najviše merilo svih stvari,, (Isto 75). U Platonovoj filozofiji Bog je stvaralac sveta na osnovu prauzora – ideja. Bog (grčki – teos, latinski- deus) – Svemoćni, sveznajuići i savrđeni stvaralac sveta. U hrišćanstvu se veruje da Bog postoji pre sveta, kojega stvara iz ničega. Bog –Tvorac Svekolikog sveta, Svemogući koji se, što je za lјudski razum večno nepojmlјiva tajna, ,,nedelјivo deli,, i ,,razdelјivo sjedinjuje,, (Isto 108).

Za Aristotela i njegovog učitelјa Platona, pravda je potpuna vrlina čovekova ,, stožerna vrlina,, koja podrazumeva poštovanje zakona i postupanje prema drugima, sebi jednakima (Slobodan Perović, Pravmo filozofke rasptavem Beograd, 1995, strana 489). Brat Robert Moris u svojoj knjizi ,,Kodeks masonskog zakona,, kao treći međaš spominje: ,,Božji zakon je pravilo i granica Masonerije,,( (Momir Mirić, Nepisani zakoni Masonerije, Sirijus broj 27, 27 april 2015 godine, str 24).

Božja reč, zabeležena je u Svetom Pismu i uči nas da sreća i nesreća jednoga čoveka, jedne porodice i društva zavisi od izvršenja ili gaženja moralnog zakona Božjeg. Jedna od najstarijih masonskskih dužnosti: Voleti svoju Braću. Anderson piše: ,,Gajićete Bratsku lјubav koja je osnova i ugaoni kamen, kao i temelј i slava ovog starog Bratsva,,.,,Jezera lјubavi,, koje opasuju naš Hram, simbolizuju ovo osećanje kao i ,,Bratski lanac,, jedan od najlepših simbola koje je Masonerija prenela profanom svetu.

Najlepši Masonski simbol lјubavi svakako je simbol pelikana. Za hrišćanske Masone i ezoteričare pelikan kao i krst simbolizuju žrtvu Hristovu. Ljubav nije osećanje koje svako sebi može da priušti bez obzira na postignuti stepen zrelosti. Ko ništa ne zna, ništa ne voli. Ko ništa ne ume, ništa ne razume. Ko ništa ne razume, bezvredan je. Ali onaj ko razume, taj i voli, zapaža i vidi… Više se voli ono o čemu se više zna…. (Paracelzijus).

Stendal je u svom delu o ljubavi pisao da postoje 4 razlićite lјubavi: lјuvav-strast, lјubav – ukus, fizička lјubav i lјubav iz sujete. ( Nnri Bejlo – Stendal, O lјubavi, Blic 2016, str 3-4). Erih From u svome delu Umeće lјubavi postavlјa pitanje: Da li je lјubav umeće? Ako jeste, ona zahteva znanje i trud. Ljudi su gladni lјubavi. Većina lјudi problem lјubavi shvata kao problem kako biti volјen a ne kao problem volјenja tj sposobnosti da se voli (Erih From, Umeće lјubavi, BIGZ, 1996, str 9). Bratska lјubav je lјubav između jednakih. Najtemelјniji oblik lјubavi koji leži u osnovi svih vrsta lјubavi je bratska lјubav. To je lјubav prema svim lјudskim bićima, nju karakteriše upravo odsustvo isklјučivosti. Ako sam razvio sposobnost za lјubav onda ne mogu a da ne volim svoju braću. Bratska lјubav sadrži doživlјaj jedinstva, lјudsku solidarnost i izmirenje (Isto 47-48).

Po našoj veri hrišćanskoj, svi smo mi braća i sestre i činimo jednu porodicu u Hristu. Niko nam nije tuđ. Zaleđina svakog bližlјeg je Sam Hristos. Ako ne pokazujemo lјubav prema bližlјem onda je ni Hristu ne pokazujemo. Sud Hristov zaista će biti strašan. No on će biti i pravičan jer se ne sme nekažnjeno gaziti veliki zakon lјubavi i pravde. Na Sudu Božijem će se otkriti dela lјubavi i milosrđa koja su pravednici činili dok su na zemlјi živeli. Na tom Sudu otkriće se dela svih nas. Upravo tu će se pokazati da će svako zbog svojih dela biti osuđen ili opravdan (Mt. 12, 37). U svetlu Suda Božijeg otkriće se pravo lice i moralno stanje svakoga čoveka. Izaberimo put pravde i pođimo njime. Izabrati put pravde znači ispuniti sav Zakon Hristov jer se pravda sadrži u tom svetom Božjem Zakonu. Vera u Boga je osnovna i suštinska stvar koja se traži od čoveka da bi stupio u Bratstvo jer je to Duhovno Bratstvo koje čoveku prenosi znanje koje razotkriva šta to u čoveku veruje u Boga, šta čini čoveka i Univerzum i koje su osobine duhovnosti nauslovlјene ograničenjima (Slobodan Škrbić – O Iluminatima – Hijerarhija prosvetlјenih, Beograd, 2019, str 75).

Sveti Augustin je kao jednu od svojih najbitnijih pouka naveo: “Voli i čini po svojoj volјi”. Stari Grci su spominjali Volјu Zvezda, dok je Isus Hristos molio Boga da ,,Bude Volјa Tvoja,, (Isto 92).

Konfučije je zagovarao jaku porodičnu odanost, poštovanje predaka, starijih osoba, porodicu kao bazu za idealno vladanje. Po njemu suština svakog čoveka je čovekolјublјe (koje izvire iz Bogolјublјa), koje je materijalna dužnost prema drugima i lojalnost i saveznost prema drugima (Vladika Nikolaj Velimirović, Nauka o zakonu, 136). Različiti su putevi kojim Bog vodi one koji žele Nјemu ugoditi i zakon njegov ispuniti. Postoje tri Božja zakona: Najstariji, Stari i Novi ili poslednji. U BIBLIJI se govori samo o jednom zakonodavcu i o jednom zakonu i to o Bogu i o moralnom zakonu. Starozavetni zakon naziva se Mojsijevim zakonom, mora se učiniti jasna primedba da je Bog bio zakonodavac a Mojsej samo izabrani primalac i objavitelј zakona Božjega. Mojsije je poznat kao zakonodavac i vođa jevrejskog naroda. Iniciran u tajna znanja egipatskih Hramova, upoznao je monoteističku dokrinu, koju je otrkrio Jevrejima. On je dao i Dekalog, sažeti moralni verski zakon, koji između ostalih naglašava; Ne ubij!,, Bog je savršeni i nepogrešiv Zakonodavac: i jedan je samo njegov zakon. To je moralni zakon, od Boga javlјen i objavlјen čoveku i za čoveka. Neću se upuštati u analizu odnosa sa prirodnim pravom (prirodni zakon nije zakon nego samo simbol moralnog zakona). Biblija govori samo o moralnom zakonu. To je zakon koji je Bog dao čoveku i koji je čovek primio od Boga. O drugim zakonima Biblija ne govori ništa. Zakon Manuov, Konfučijev i Platonov nekim svojim odredbaba zadivlјuju zbog čovečnosti i plemenitosti sadržanoj u njima. To su zaista bili velikani koji su po svojoj savesti i životnom iskustvu sastavlјali zakone za svoje narode. Konfučije protiv krađe i lažnog svedočenja govori isto strogo kao zakon sinajski.

Da izložimo pregledno kakva blaga dolazi od izvršenja i kakva zla od neizvršenja zakona:

Kada se lјudi pokovaraju moralnom zakonu Božjem i izvršavaju ga – imaju dažd u vreme, rod u polјu, u njivi i vinogradu, imaju hleba do sitosti, žive u sitosti, žive bez straha u zemlјi svojoj; imaju mir i nikoga se ne plaše, pobeđuju neprijatelјem rastu u zdravlјu i množe se, osećaju Boga u sredini svojoj.
Kada se lјudi ne pokoravaju zakonu Božjem i ne izvršavaju ga – žive u strahu, trpe od raznih bolesti, hranu im drugi otimaju, padaju u ropstvo, pate od suše, zemlјa ne rađa rod svoj, niti voće rađa, zverovi se množe i udaraju na lјude i stoku; bivaju ubijani mačem napadača, ginu od pomora, propadaju od gladi, i kao vrhunac zla jedu svoju decu…… (Isto 45-46. Vladika Nikolaj Velimirović, Nauka o zakonu).

Najstariji Božji zakon nije bio pisan. On je upečaćen u lјudska srca i savesti, kao što kaže sveti apostol Pavle o neznabožcima koji, iako ,,ne imajući zakona, sami od sebe čine što je po zakonu, oni ne imajući zakona, sami su sebi zakon, naime ,,zakon je zapisan u njihovim srcima, budući da im savest svedoči,, (Rim. 1, 19-20; 2, 14-15). Ovaj najstariji napisani zakon je opšti za sve potomstvo Adamovo. On je takođe prenošen usmeno sa generacije na generaciju preko praotaca i sačuvan je kao Sveto predanje kroz mnoge vekove. Nijedan od ova dva zakona nije mogao da spase rod lјudski od tri glavna zla: od satane, od greha i od smrti. Oni su bili samo pripremni zakoni za novi ili poslednji zakon Božji. I ovaj novi i poslednji zakon Božji dat preko Gospoda našeg Isusa Hrista.

Šta je novi Božji Zakon? To je zakon koji je otkriven i predan preko Isusa Hrista, Sina Božjeg – Mesije.
Kako se još zove ovaj Novi zakon? Poslednji zakon Božji.
Zašto? Zato što je to poslednji zakon Božji i drugi neće biti nama lјudima dat do kraja sveta.
Kako se još zove ovaj Novi zakon? Unutarnji zakon Božji, jer se odnosi na najdublјe motive svih naših spolјnjin delatnosti.
Kako onda da nazovemo Hristov zakon? Novi, krajnji ili unutarnji zakon Božji, dosledno najsavršeniji, jedino spasavajući božanski zakon.
Zašto Bog nije dao preko Mojsija isti zakon kao preko Hrista?
Kakve su razlike između spolјnjeh zakona datog preko Mojsija i unutarnjeg zakona datog preko Isusa Hrista? Spolјni zakon je dat jednom malom pastirskom plemenu, dok je unutarnji zakon dat svima narodima na zemlјi, koji su vezani međusobno u jednu duhovnu i zajedničku Porodicu dragocenom krvlјu samoga Hrista.
Dve najveće zapovesti NOVOGA ZAKONA:
Prva zapovest je: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom, i svom misli svojom i svom snagom svojom.
I druga je: ,,Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe,,. (Mat.22,37-40; Mk 12, 30-31)
Tako apostol Jakov naziva zakon Hristov – Carski zakon. – to je zakon lјubavi. I on se sastoji od dve zapovesti.
Govoreći o zakonu apostol Pavle piše Galatima da se sav zakon izvršava u jednoj reči – lјubav.
Šta je rekao Hristos o veličini ovih dveju zapovesti? On je rekao: ,,O ovim dvema zapovestima visi ceo stari zakon i proroci i ,,Od ove nema veće zapovesti,,.
Da li to znači da je stari zakon od deset Božjih zapovesti postao beznačajan i poništen pošto su proglašene ove dve zapovesti? Ne. To samo znači da lјubav prema Bogu i prema blilјem usavršava ceo stari zakon kao što apostol kaže: ,,Ljubav je ispunjenje zakona ,, (Rim. 13.10). Drugim rečima : Ljubav je iznad svih zapovesti i zabrana jer ona obuzdava više nego što se traži i više nego što se očekuje.
Šta znači lјubiti Boga? To znači voleti Ga više od svega, više nego sebe ili porodicu, ili svet ili ma šta u svetu.
Šta znači lјubiti Boga svim srcem svojim? To znači preneti sva osećanja svog srca u jedno osećanje lјubavi prema Bogu.
Šta znači lјubiti Boga svom dušom svojom? To znači rasvetleti i zagrejati svu dušu svoju lјubavlјu prema Bogu.
Šta znači lјubiti Boga svom mišlјu svojom? To znači upravlјati sve svoje misli na misao lјubavi prema Bogu.
Šta znači lјubiti Boga svom snagom svojom? To znači usmeriti sve snage svoje na delo koje je ugodno Bogu – našoj lјubavi.
Šta znači druga zapovest novoga zakona: ,,Ljubi bližnjega svoga kao sebe samoga,,?
Pre svega, to znači da je potrebno da lјubimo Gospoda Isusa Hrista, Savršenog čoveka, kao bližlјega nama najmilijeg i najbližeg a kroz Nјega i sve druge naše bližnje.
Da li je naša lјubav prema Isusu Hristu uklјućena u prvu zapovest?
Zaista jeste, ali se tu podrazumeva lјubav prema Nјemu kao Bogu, u isto vreme sa Ocem i Duhom Svetim a ovde se podrazumeva lјubav prema Nјemu.
Da li je Gospod Isus Hristos govorio o dužnosti lјubavi prema Nјemu?

Da vrlo upečatlјivo. On je rekao: ,, Ko lјubi oca ili mater više nego mene, nije mene dostojan; i ko lјubi sina ili kćer više nego mene, nije mene dostojan,, (Mat. 10,37). Isto tako je rekao:,, Ko lјubi mene i Otac moj lјubi njega. Ko mrzi mene, mezi i Oca moga (Jovan, 15, 23). Sam vac Otc lјubi jer ste lјubili mene (Jovan, 15, 27). On je pitao Petra: ,,Simone, sine Jonin, lјubiš li me? (Jovan 21, 15). Ovo pitanje On postavlјa svakome od nas: ,, Da li me lјubiš,,? I sv. Apostol Pavle kaže: ,,Ako ko ne lјubi Gospoda Isusa Hrista, da bude proklet,, (I Kor. 16, 22).

Šta se onda može reći o našoj lјubavi prema drugim lјudima? Isto što lјubimo Boga preko Isusa Hrista, isto tako lјubimo i lјude preko Isusa Hrista. Da li je onda lјubav prema Isusu Hristu temelј naše lјubavi prema Bogu i lјudima? Jeste, jer ako lјubimo svoju Ljubav –Hrista, lјubimo i sve koje On lјubi i za koje je on postradao. Tako nas obe zapovesti obavezuju da lјubimo Isusa Hrista, lјublјenog Posrednika između Boga i lјudi. Bez lјubavi prema Nјemu, naša lјubav prema Bogu i prema lјudima ne može biti prava i potpuna.

Šta je još rečeno o lјubavi u Novome Zavetu? Zaista vrlo mnogo. Na primer: naše znanje o Bogu zavisi od naše lјubavi prema Bogu: ,,Svaki koji lјubi…poznao je Boga a koji ne lјubi ne poznaje Boga, jer Bog je lјubav,,. Takođe, naš mir zavisi od naše lјubavi prema Bogu: ,,Bog je lјubav i onaj ko prebiva u lјubavi, prebiva u Bogu i Bog u njemu,,. I u ,,lјubavi nema straha,, a gde nema straha, tu je mir. Takođe naša snag i sreća, a iznad svega naše spasenje i živor večni zavise od naše lјubavi prema Bogu i našoj braći.

Koji je praktični izražaj naše lјubavi prema bližnjemu? Dobročinstvo. Drugim rečima: milosrdna dela, reči, misli, molitve, sve i uvek u ime Gospoda našeg Isusa Hrista i Nјega radi. (Sveti Vladika Nikolaj, Vera Svstih . pravoslavna veronauka, Šabac 2016 godina strana 78-81) Svi narodi na zemlјi, bez izuzetka čak i oni sa pomućenim pojmovimai Bogu priznaju i ispovedaju da se prirodne stihije i sudbe lјudske upravlјaju prema vladanju i životu lјudi. Spomenuću samo shvatanja moralnog zakona kod onih naroda koji imaju veze sa Balkanom a to su : Jelini i Muslimani (77-82). Mora postojati ius et norma , zakon i lenjir – merni instrument ustava i zakona. SLOBODA uređena zakonom, jednakost svih u pravima pred zakonom, bratstvo koje sa sobom ne nosi samo korist već i dužnosti. Iako Masonerija niti imitira, niti pokušava da zameni ili uzurpira mesto religije, molitva predstavlјa centralni deo naših ceremonija. Volјa je sila. Misao je sila.Molitva je sila. Zašto onda ne bi Božji Zakon – da molitva, kao i Vera i Ljubav ostvaruju svoje efekte? (Moral i dogma strana 64-69). Ljubav je najjaće oružje koje postoji. Nema te sile i tog oružja koji mogu protiv lјubavi da se bore.Sve pada pred lјubavlјu. Ljubav pobeđuje sve. Ljubav je osećanje koje je rezultat svih drugih osećanja, zbir svih mogućnosti čovekovih, najviših i najčistijih. Piše naš Brat Jovan Dučić u Blagu Cara Radovana o delu o lјubavi (strana 80).

Ljubav prema neprijatelјima – najveći je otkup grehova naših (Sveti Jovan Zlatousti). Istinska lјubav prema rečima apostola Pavla: ,,Dugo trpi, blagotvorna je, ne zavidi, ne gordi se, ne nadima se, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, svemu se nada, sve trpi,, (1. Kor. 13: 4-7) (Ilija Šugajev, Jednom za ceo život, Vidik, Beograd 2009, strana 7).

Danas je ustanova porodica u ozbilјnoj krizi. Ogroman broj porodica se raspada. Važno je da zanmo da se proces raspada odvija postepeno. Otvo u odnosu muškarca i žene nastaje mnoštvo pukotina, zatim iznenada naiđe najmanje iskušenje i porodica se raspada. Ovaj proces počinje mnogo pre njegovog okončanja (Isto 77). Biti hrišćanin – znači pre svega ispunjavati zapovesti. Sve zapovesti su zadržane u jednoj: Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog. Treba biti hrišćanin ne radi sebe, već radi bližnjega. Naš bližnji i naša lјubav prema njemu – to su vrata, kroz koja treba da prođemo da bi smo stigli do Boga (O lјubavi prema Bogu i kako je steći, str 126)

Ruski duhovnik je govorio: Treba da da budemo jednostavni, lјubazni i da volimo bližnje,,. U ophođenju sa lјudima treba da imamo lјubav i mudrost (Himna lјubavi poslednja strana). Mi moramo imati veru u Boga u lјude i u sebe, nadati se u pobedu na zlom i u napradk čovečanstva i angažujemo se jer smatramo da je to najplemenitiji cilј za sve. Centralni simbolizam ovog stepema je vezan zaKrst i Ružu, Krst je masonski Rad a Ruža je Bratska lјubav (Slobodan Škrbić, Plus ultra, str 155).

A sad ostaje vera, nada i lјubav ovo troje ali je lјubav najveća među njima. Vera kroz lјubav deluje. Jednom rečju, u lјubavi je sav zakon. I nad lјubavlјu nema zakona kao što nad Bogom nema boga. Jer Bog je lјubav. I tako carski zakon Novog Zaveta Božjega prevazilazi moralni zakon Staroga Zaveta kao nebo što prevazilazi zemlјu. Hristos je svršetak zakona, veli sveti Apostol Pavle (Vladika Nikolaj, Nauka o zakonu, str 100 – 101).

Postavlјa se pitanje kako da nijedan od pravdenih lјudi pre Zakona nije narušio Zakon? Savest. To je odgovor na pitanje. Kada sva vasiona izčezne sa celim svojim poretkom kao senka, dve najveže vrednosti ostaće i postojaće i nadalјe. Te dve vrednosti jesu. Pravi lјudi i carski zakon lјubavi (Isto 132). Himna lјubavi u ritualu masonskog venčanja: Ljubav je pokretačka snaga lјudskig roda, Iz lјubavi se rađamo, Uz lјubav odrastamo, sa lјubavlјu sazrevamo, iz lјubavi se razmnožavamo,zbog lјubavi ratujemo. Od lјubavi umiremo.

“Neka lјubav vlada među lјudima,, uslik kojim se slavi njena snagazauzek odkekuje i mojim ušima (Isto 92) (Totić. Pod okrilјem slobode str 89-90). Nada je u nama, (Brat Z.T. Isto 93). Sve što se deli ima ga manje, jedino lјubav što se više deli ima je više – Patrijarh Pavle. U lјubavi nema straha pošto savršena lјubav izgoni strah. Sveti Sava, Ljubav koju svaki mason gaji prema Vrhovnom Tvorcu, pothranjuje se Verom u ispravnost masonske ideje i Nadom da će doseći Istinu.(Simbolika brojeva u SZ, Totić str 162). Zakoni prirode su ništa drugo nego misli Boga (Isto str 15).

Neka se vatra koja nas je obuhvatila pretvori u lјubav. Ljubav je neophodna i mi smo oprostili čak i neprijatelјima naših pri našoj inicijaciji (Isto str 4). O sveta Ljubavi. Ti si konac zakona. Ti mene obuzimaš, ti me zagrevaš, ti rasplamćuješ srce moje k neizmernom volјenju Boga i braće moje. (Prolog, str 199).

Neka lјubav vlada među lјudima!

U Paslmima piše premudri David: zakon Tvoj je u srcu mome (Prolog, str 202). Čovek je sličan Isusu Hristu, te je svaki čovek vredan uvažavanja. O tome je često govorio vladika Pavle, najveći po Hristovim merilima je onaj koji svima služi (Mali veliki anđeli Patrijarh Pavle str 27). Ne bojte se Braćo ni ognja ni mača, Hristova je pravda od svega sveta jača (Prolog str 201). 10 Velika zapovest slobodnog zidarstva: Volite jedan drugog. Onaj ko kaže da je na svetlu, a mrzi svog Brata, ostao je i dalјe u tami (Dekalog).

55-1 Novi slobodnozidarski zakon o lјubavi