Plotinov opis delatnosti Jednog je da ono preliva svoju preobilnu dobrotu. Posledica ovog prelivanja je da niži entiteti polaze od najvišeg entiteta. To se ogleda u tri sunca, pri čemu su svako direktne vertikalne emanacije vladara ispred njega, koje osvetljava tri odvojene sfere postojanja darom razumljive svetlosti, koja se različito manifestuje u svakoj oblasti. Bogovi tog carstva su horizontalne emanacije tog vladara i sve imaju svoj uticaj na niže. Emanacija (lat: emanatio – isticanje, izviranje, izlivanje; od emanare – isticati) je filozofski pojam koji označava izviranje nečeg nižeg iz nečeg višeg, konačno izviranje svega iz jednog najvišeg izvora. Emanatizam je shvatanje po kojem svet nastaje neprestanim izviranjem bića, a ne jednokratnim činom stvaranja. Svet mnoštvenosti ističe iz punoće Jednog, slabeći u silaznim stepenima. Kao što svetlost postaje slabija što se više udaljava od izvora, tako i bića postaju nesavršenija što se više udaljavaju od bića. I otuda postupnost opadanja u prirodi, i nastanak zla. Važno je napomenuti da se ceo ovaj proces odvija u potpunosti u okviru razumljivog nivoa, zbog čega se Božija Supstanca (Ousia) takođe shvata kao razumna, dok njihove Aktivnosti (Energeia) leže na nivou njihove brige (npr. Inteligentnost za Inteligentnog Boga).
Razumno Sunce
Platon piše da „večnost (aion) postaje u Jednom“, što nam govori da je Razumno Sunce, Aion, horizontalni produžetak Jednog. Aion je prvo sunce, Pre-esencijalni Demijurg, koji leži između neizrecivog Jednog i Razumnog Carstva. Demijurg je biće koje posreduje između Boga i sveta i koje učestvuje u stvaranju sveta. Oni vladaju na vrhuncu Razumnog Carstva nad Razumnim Bogovima, horizontalnim emanacijama iz Njega. Aion im pruža životnu svetlost koja ih održava i hrani, dajući im „beskrajnu lepotu i preobilje generativne moći i savršenog razuma“ i omogućavajući im da razmišljaju na jedinstven način.
Inteligentno – saznajno Sunce
Aion tada ima vertikalnu emanaciju koja potiče „iz generativne supstance Dobrog (Jednog)“. Ovo drugo sunce je Zevs-Helios, „pravi sin Dobra“ koje leži između Razumnog i Inteligentnog carstva. Zevs-Helios je „sredina sredine, koja povezuje sva carstva ispod njega sa onima iznad njega“, delujući kao sredina između nematerijalnog kosmosa i vidljivog enkosmičkog kosmosa. Budući da je „dobro postavljeno da vlada i upravlja“ nad Inteligentnim Carstvom, Zevs-Helios vlada njegovim vrhom, vladajući nad Inteligentnim bogovima, koji su horizontalne emanacije Njega koga On „sadrži u sebi“ i „izišao je i nastao zajedno sa Njim“. To je tako „uzrok koji liči na Dobro“, tj. Zevs-Helios, može voditi Intelingentne bogove „na blagoslove za sve njih, i može sve stvari da reguliše u skladu sa čistim razumom“. Zevs-Helios dobija svetlo Razuma od Aiona, a zatim ga prenosi u Inteligentno Carstvo, ispunjavajući ga energijom Nousa sposobnosti da se razume istinito ili stvarno (ili intelekta) i osvetljavajući one iste darove koje Aion daje Razumnim Bogovima nad Inteligentnim Bogovima , donoseći blagoslove za sve Njih i ispunjavajući ih „kontinuitetom i beskrajnom lepotom i preobiljem generativne moći i savršenog razuma, sve odjednom i nezavisno od vremena. Ovo im daje sposobnost promišljanja i da budu shvaćeni mišlju, pri čemu je način mišljenja dvojan, oblik i um. Dar Lepote na Inteligentnom nivou Zevsa-Heliosa ispoljava se kao večna Forma, Oblik lepote.
Enkosmičko Sunce
Treće sunce je vidljivo Enkosmičko Sunce, manifestacija Zevsa-Heliosa u vidljivom carstvu koje se nalazi „između (Inteligentnog) Nousa i (Enkosmičkog) vidljivog carstva“. Preko Enkosmičkog Sunca, Zevs-Helios isporučuje Inteligentne zrake u naš vidljivi kosmos i osvetljava ceo vidljivi kosmos – Enkosmičko i Sub-lunarno carstvo. Enkosmičko Sunce je aktivni princip Heliosa u našem carstvu, koji usavršava i usklađuje moći koje drugi bogovi daju zemlji. Kroz svoje zrake Zevs-Helios nam daje održivi život svojom toplinom i vidom koji nam daje čistoću i ogleda dobrotu.
Sunce upravlja našim Enkosmičkim Carstvom tako što obuhvata materiju u Sebi da bi joj nametnuo red. Ovo je izražaj Heliosa koji je poznat po svojoj centralnoj poziciji među planetama „kako bi dodeljivao dobra“ drugim vidljivim bogovima koji „proizlaze od njega i sa njim“, i da bi „vladao planetama, zvezdama i carstvom generacije“. Tako možemo shvatiti da su vidljivi bogovi (tj. zvezde i planete) horizontalne emanacije sunca, koje je od sunca stvorio Zevs-Helios. Svojim sjajem On blagosilja Enkosmičke Bogove istim Shvatljivim darovima kao i Intelektivne Bogove, usavršavajući ih i dozvoljavajući im da budu vidljivi u univerzumu. Zevs-Helios ispunjava čitava nebesa istim brojem Bogova koliko ih On u sebi sadrži u intelektualnom obliku. I bez podela, vidljivi Enkosmički Bogovi se „otkrivaju u mnogostrukom obliku koji okružuje“ sunce, ali su vezani za Njega „da formiraju jedinstvo“. Način razmišljanja na nivou Enkosmičkog Sunca je višestruk, proteže se tokom vremena i na različite načine; a dar Lepote se manifestuje vizuelno, sa svime što to podrazumeva.
Štaviše, Svojim „večnim naraštajem i blagoslovima“ koje daje od nebeskih tela, On drži na okupu Podmesečevo kraljevstvo. „Sadrži“ u sebi je Sub-Lunarne Demijurge, Asklepija i Dionisa. Za razliku od Zevsa-Heliosa, Sub-Lunarni Demijurg je imitator, a ne tvorac. Oni se nazivaju „tvorci slike“, eidolopoios i „pročišćivači duša“, kathartis psichon. Kako se duše spuštaju u naraštaj, Dionis iz njih uklanja slike koje nisu prikladne njihovoj prirodi, a Asklepije pokušava da tim dušama da život prikladan slikama koje im pripadaju. Čineći to, Sub-Lunarni Demijurg takođe duboko vezuje dušu za kraljestvo mrtvih. Oni su Master Daimoni, megistos daimon, posebno nad ličnim daimonima.