Uspeh je oduvek bio cilj, ali se nije uvek shvatao na isti način. Ono što je u prošlom veku ili pre nekoliko decenija značilo uspeh, danas već može predstavljati samo nejasnu i staromodnu čežnju, dok nove težnje dolaze na mesto starih. Samo je jedno trajno, a to je želja za uspehom, potreba za pobeđivanjem, potreba da budemo prihvaćeni i da nas drugi uvažavaju.
Sasvim je jasno da je u poslednje vreme uspeh ograničen na društveni prestiž i ekonomsku moć iz kojih mogu da proiziđu drugi oblici moći koji na svoj način uvećavaju prestiž. Ne čudi stoga što mladi svoje težnje usmeravaju prvenstveno prema ovim formulama uspeha ukoliko žele da se integrišu u društvo u kome žive i ukoliko ne žele da budu deo dugačke liste onih “na margini”.
Jedna od stvari koje nas najviše zaokupljuju jeste nepotpunost onoga što postižemo, kratkotrajnost onoga za šta verujemo da je trajno, neodrživost onoga za šta smo pretpostavljali da je neuništivo. Što se uspeha tiče, važi sledeće: potreban nam je uspeh koji, koliko god malen bio, neće odmah nestati, koji nam pruža barem malo zadovoljstva i mira.
Očito je da nije dovoljno samo sanjati da bismo se pretvorili u pobednika. Treba delovati, znati razvijati zdravu aktivnost utemeljenu na volji. Ne delovati radi samog delovanja, već birati najbolje i najprikladnije delovanje.
Stari savet da treba upoznati samog sebe nije izgubio na aktuelnosti; teško da se možemo usmeriti na neki koristan posao ukoliko ne znamo ko smo, koje su naše sposobnosti i mogućnosti. A kad ih jednom upoznamo, treba da ih uvežbavamo primenjujući ih kroz delovanje koje je korisno i nama i drugima.
Treba da dobro radimo sve šta radimo, ne samo zbog moguće nagrade, nego zbog zadovoljstva koje je rezultat vlastite delotvornosti. Treba da znamo da se uskladimo s onim čime raspolažemo, ali u isto vreme ne smemo nikada da se s tim pomirimo, već da stalno postavljamo više ciljeve. Ne smemo nikada da dozvolimo da nas problemi osujete, bez obzira na to koliko nam teški izgledali. Naprotiv, treba da ojačamo maštu kako bismo pronašli izlaz i rešenje. Poteškoće treba da shvatamo kao iskušenja za našu inteligenciju i volju. A u najgorem slučaju, neuspehe treba da pretvorimo u prilike za novi početak.
Treba da neprestano nastojimo da volimo, jer je to najbolji način da shvatimo druge. Treba da radosno i velikodušno pomažemo drugima, jer je to najbolji način da budemo zadovoljni sami sobom. Treba da tražimo smisao života i pokušamo da isto pronađemo u vlastitom. Ništa se ne događa slučajno…
Treba da svakodnevno usavršavamo sve što radimo, poboljšavamo sve što nas okružuje. Da donesemo lepotu u svaki kutak i svuda unesemo svetlo, i spolja i iznutra, gde god se nalazili. Onaj ko uspe da primeni ovih nekoliko ključeva, postaće zadovoljna osoba, osoba sigurna u sebe. Onaj ko ovo ostvari, pravi je pobednik.
Svaki je uspeh rezultat mnogih malih bitaka iz kojih ponekad izlazimo kao pobednici, a ponekad kao poraženi. Međutim, u neumornom rastu i usavršavanju svega što postoji oko nas ne postoje konačni porazi, niti uzalud potrošena energija.
Svaki put kad uspemo da pobedimo, pa makar to bile male pobede, gradimo moćan oslonac koji poteškoće ne mogu tako lako da uzdrmaju. Bez obzira na mnoštvo problema sa kojima ćemo se suočavati, uvek ćemo se sećati postignutih uspeha, osećati sigurnost zbog onog što smo dobro obavili.
Ne smemo mešati ovu intimnu sigurnost u sebe, koja se gradila sa strpljenjem, sa samozadovoljstvom. Samozadovoljstvo je tek senka koja ne može da se uporedi s autentičnom sigurnošću u sebe, onom koja je nastala upoznavanjem samoga sebe, razvojem vrlina, vežbanjem vlastitih mogućnosti, stalnim iskušavanjem na greškama i njihovim ispravljanjem, raspršivanjem mraka snagom unošenja svetlosti u sve stvari.
Uspeh je rezultat mudrog izbora,dobre pripreme i hrabrog čina.
DEFINICIJA USPEHA: smejati se često i mnogo; zadobiti poštovanje pametnih ljudi i ljubav dece; zaraditi poštovanje iskrenih kritičara i izdržati izdaju lažnih prijatelja; uživati u lepoti; nalaziti najbolje u drugima; učiniti svet bar malo boljim – bilo da se radi o zdravom detetu, lepom travnjaku ili promeni na bolje u društvu; znati da je bar neko lakše disao jer si ti živeo.
Brat M.A., loža „Sloobodan Jovanović“, Niš