ili

lični sukobi u loži kao prepreka na putu ka duhovnosti

Dobili smo ozbiljan zadatak u vezi pisanja radova na temu svakog pojedinačnog postulata u masonskom Dekalogu. Nadovezaću se na niz već urađenih radova koje su naša braća napisala, a i kao podstrek za one koji to još nisu ništa napisali. Moja tema je velika deseta zapovest iz našeg Dekaloga: “Volite jedan drugoga. Jer, onaj koji kaže da je na svetlu a mrzi svoga brata, ostao je i dalje u tami.”

I sama pomisao na obradu ove zapovesti deluje zastrašujuće. Pisati o nečemu što je sama suština masonerije, nešto što je naš cilj i predmet rada, koji niko od nas …

Draga braćo da li se vidimo?! Da li me zaista vidite?!

Ja sam ono što ste i vi nekada bili. Nosim belu kecelju i tek sam napunio 3 godine. Ja sam vaše ogledalo! Ja sam vaš kamen, od kojeg vi gradite hram čovečanstva. Ja sam ono kako me vi naučite da merim i klešem. Ja sam vaš budući kamen temeljac!

Mlad sam! Kao i svaki učenik, željan znanja. Počastvovan da bude primljen u ovakvo društvo. Mada, ponekada se pitam, šta ste to videli u meni? Šta sam ja uradio da bih ovo zaslužio? Čime sam ja njega zadužio da me počastvuje na ovaj način? Šta sam uradio da mi dozvoli …

Tekst koji je pred vama napisao sam podstaknut stalno prisutnim, gotovo neuralgičnim problemom realnog i vidljivog uticaja Bratstva u profanoj sferi delovanja. Ovo pitanje veoma je često tačka na kojoj se prelamaju stavovi i javljaju sukobi različitih grupa unutar Masonerije. Braća se ne zadovoljavaju „klesanjem sopstvenog kamena“ i traže način da svojim delovanjem učine sebe vidljivim i izvan radionice, na korist društva a i sopstvenu, u čemu ne vidim nikakav greh.

Problem profanog delovanja i uticaja Masonerije, neraskidivo je povezan sa pitanjem elite, samozvane ili stvarne. Šta je to elita, šta je njena uloga, kakav je njen sastav, da li se i kako taj pojam menja u vremenu?

Termin elita …

Uporedna analiza dve prakse ličnog razvoja

Tihomir Bunović, jedan od domaćih autora, u svojoj knjizi “SLOBODNO ZIDARSTVO – Svetski poznato a ipak tajanstveno” (“Ellecta”, Bgd, 2009), iznosi tezu (na str. 260) da je Slobodno zidarstvo “psihoterapija koja deluje kroz osvešćivanje nesvesnih sadržaja”. Verujem da bi bilo ispravnije reći da je savremena psihoterapija, u najvećoj meri, bazirana na principima i filozofiji proistekloj iz Slobodnog zidarstva, i da sa istim deli zajedničke ciljeve. Pri tome bi insistirali na pojmu savremene psihoterapije, koja više nije bazirana na odnosu lekar – pacijent, i konceptu lečenja, već na odnosu terapeut – klijent i na konceptu UPOZNAJ SAMOG SEBE. Ukratko, savremena psihoterapija smatra da čovekovi duševni …