Predamnom je put. Dug i naizgled beskrajan. Koračam i razmišljam. Ko sam, šta volim, šta želim, ko me voli, a ko ne. Tražim smisao svega postojećeg. Zastajkujem. Pitam se gde sam se uputio. Nastavljam da koračam i da razmišljam.
Neko me doziva. Ugledah bespomoćnu staricu na sred puta kojim sam išao. Jako je kašljala i ležala pogledom uprtim u zemlju. Nije mogla da ustane pa je dozivala da joj neko pomogne. Možda je zaražena nekim opasnim virusom. Bolje da ne stajem. I onako me ne vidi. Neprimetno sam je zaobišao i nastavio put.
Put postade tamniji. Kao da se smračivalo. Ispred mene istrča nekoliko dece i počeše svi da me …
Read More