Antimasonska izložba je veoma značajan događaj iz perioda okupacije Kraljevine Jugoslavije. Njen cilj je bio diskriminacija pokreta i organizacija koje su bile direktno suprostavljene okupacionim vlastima. Represija nad slobodnim zidarima je tom izložbom doživela svoj moralni vrhunac sa stanovišta okupatora, jer nije stavljala u negativan kontekst samo organizaciju kojoj su pripadali već i njih lično u vidu njihovih fotografija koje su činile sastavni deo izložbene postavke. Potrebno je istaći da je pritisak na masoneriju, u cilju njenog gašenja, u Kraljevini Jugoslaviji počeo još pre rata i okupacije, ali to ne znači da je ova kampanja vođenja u cilju stvaranja idealne podloge za izložbu već je dosta verovatnije da je izložba …

Masoni se rađaju ne stvaraju se – to je više puta dokazana pretpostavka ali kako objasniti da se po rođenju mi krstimo po hrišćanskim obredima, prihvatamo pravila hrišćanstva, pokušavamo da ih primenimo da bismo bili dobri ljudi i tek posle izvesnog vremena bivamo prepoznati od strane Braće i tek onda uvedeni u tajne i privilegije slobodnog zidarstva.

Da li nas hrišćansko vaspitanje priprema za put koji nam je određen? Ili je pripadnost veri samo nešto što je uslovljeno istorijom, običajima i nezaintesovanošću naših pretho-dnika, pa što ne reći i roditelja. Ili je bolje da se uklopimo u mainstream i time ne odska-čemo i privlačimo neželjene poglede na sebe kao na …

Hiram I (jevreski kralj Tajre (tyra)) je rekao:“Sali dva stupa od mijedi, jedan stub bješe od osamnaest lakata (9m) u visinu, a u naokolo od dvanaest lakata (6m). Taki bješe i drugi stup. I načini dva oglavlja da se metnu ozgo na stupove, salivena od mijedi, pet lakata (2,5m) bješe visoko jedno oglavlje i pet lakata bješe visoko drugo oglavlje. I pletenice isprepletane i vrvce kao verige načini na oglavlja koja bjehu na vrh stupova, sedam na jedno oglavlje i sedam na drugo oglavlje. Tako načini na stupove i dva reda šipaka. Na jednu pletenicu u naokolo da pokrivaju oglavlje koje bijaše na vrhu; tako načini i na drugom oglavlju. …

Svaka ozbiljnija rasprava o osnovnim principima regularnosti, na samom početku mora da pomene Kongres u Lozani održan 1875-e godine. Pošto se već tako često pominje, da probamo da malo rasvetlimo o čemu se tu zapravo radi i zašto je on tako značajan. Svima nama koji radimo po Škotskom obredu ova tema je zanimljiva sa više aspekata. Možda se neko od braće zainteresuje pa pojedina pitanja obradi detaljnije jer materijala i podataka ima mnogo. Cilj ovog teksta je da skrene pažnju i interesovanje braće na događaj koji često pominjemo a najčešće ne znamo mnogo o njemu. Da vidimo šta povezuje ime ovog divnog Švajcarskog grada, 1875-u godinu i masone.

Reprezentativnost učesnika

Cuatro palabras por lo menos, nos proyectan de repente en el mítico mundo simbólico del drama de nuestra propia existencia, el que corresponde a la parte más oculta, la más enterrada en nuestro ser profundo, como si el dominio del corazón y del espíritu fuera una caverna. Así como nuestras entrañas a menudo expresan nuestra verdad primera, a veces también suelen ser el inicio de una verdad capaz de sublimarse tras las pruebas que la vida nos impone. Pues, a ello lleva el camino iniciático que la Masonería propone, camino inflexible que nos lleva desde la caverna a la realidad y de ahí hacia la Verdad.

Elegido de los Nueve:…

Da bi neko postao član masonskog bratstva pre svega mora svojim bićem, delom i ponašanjem da se, potpuno nesvesno, za to kvalifikuje. On mora da bude „Mason bez kecelje“. U masoneriji se najčešće za takvog čoveka koristi termin: „Slobodan čovek na dobrom glasu“. Pod slobodom se danas pre svega misli na slobodu duha. Otvorenost ka prihvatanju novih saznanja. Ka razlikama i drugačijem mišljenju. Sloboda označava i slobodu odlučivanja pa i slobodu izbora da se pristupi nekoj organizaciji ili društvu. Dobar glas je karakteristika ljudi koji za sobom ostavljaju tragove u kojima se vidi čovečnost, empatija i filantropija. Ljudi koji su i u društvenoj zajednici viđeni kao ugledni i primerni. Ukoliko …

1.

Pitanje društvenog uticaja slobodnog zidarstva neraskidivo je povezano sa pitanjem samog smisla masonskog pokreta. Na opisano pitanje odgovor se, po prirodi stvari, prvo ima tražiti u ritualu, odnosno u njegovom tumačenju. Naime, prilikom inicijacije, u delu obuke učenika slobodnih zidara, na pitanje šta je slobodno zidarstvo predviđen je sledeći odgovor:

„To je univerzalni savez prosvećenih ljudi, koji su se udružili da bi radili zajedno na moralnom i intelektualnom usavršavanju čovečanstva“.

Iz navedenog, proizilazi nesporan zaključak da je društveni uticaj (emaniran kroz sintagmu: ..moralno i intelektualno usavršavanje čovečanstva) konstitutivni elemenat razloga i smisla masonerije kao pokreta.

2.

Kako je rešeno prethodno pitanje? Da li je društveni uticaj cilj ili nije …