Da nije fizičke svetlosti ne bi bilo ni života na zemlji. Ne bi postojale biljke, životinje, a ni ljudi. Da nije duhovne svetlosti, ne bi postojala ni fizička svetlost jer bi tama u ljudima uništila sunce, sve planete i ceo kosmos. Ljudska tama je gora od bilo koje tame i poput crnih rupa uništava sve pred sobom.
Svaki čovek se sastoji od svetlosti i tame. Na njegovoj duši se nalaze vrata raja i pakla. Koja ćemo vrata otvoriti, a koja zatvoriti zavisi od nas samih. Vrata tame se lako otvaraju, a vrata svetlosti teže. Oko vrata svetlosti se nalazi kamen koji treba klesati kako bi se vrata svetlosti što lakše otvarala. Znaju i čekić i dleto da budu teški u rukama, a samo klesanje bolno i naporno, ali svetlost koju ugledate kada bar malo oškrinete vrata je vredna takvog rada. I sve što više budete pravilno klesali kamen vrata će biti otvorenija i svetlost će biti jača. Ta svetlost će obasjavati i druge ljude, a dobri ljudi na dobrom glasu, videvši lepotu te svetlosti će i sami uzeti čekić i dleto u ruke i prionuti na rad oko svojih vrata.
Inicijacijom u masoneriju ugledali smo svetlost u ljudima koji su ozbiljno prionuli na rad. Tada smo obećali i braći i Velikom Neimaru Svemira da ćemo klesati kamen, da ćemo sve jače sijati. Zato zračite svetlošću putem reči, misli i dela! Unosite svetlost u svoj i živote drugih ljudi.
Svetlost je znanje koje stičemo i pružamo drugima, svetlost je ljubav, svetlost je poštenje, rad na sebi, svetlost je kada na kraju radnog dana stavite ruku na srce i iskreno oprostite svim onim ljudima koji su se poneli loše prema vama i vašim bližnjima, svetlost je sreća koju treba da pronađete u sebi, a ne u drugim ljudima i na nekom drugom mestu, svetlost je istina, ma koliko ona bolna bila. Svetlost je Veliki Neimar Svemira, svetlost je borba protiv tame, svetlost ste svi vi koji preispitujete svoje mišljenje, svoje odluke, svoje postupke, svetlost je ova naša planeta, priroda, univerzum, svetlost je osmeh na licu koji uvek treba da krasi naše lice jer šta ima veselije i lepše od života koji nam je podaren, od zemlje, neba i vazduha koji udišemo, a loše stvari koje nam se povremeno dese su samo test čijim uspešnim rešavanjem dobijamo određenu količinu svetlosti! Ne skupljajte tamu. Ona nije potrebna vašoj besmrtnoj duši.
Dostojevski je rekao: “Juče sam bio pametan pa sam hteo da menjam svet. Danas sam mudar pa menjam sebe.” Ne ispuštajte alat iz ruku. Klešite kamen oko vrata svetlosti kako bi ih što lakše otvarali. Neka svetlost sija iz vaše duše i neka osvetli i najmračniju tamu. Svetlost će promeniti ovaj svet na bolje i dovesti čovečanstvo do čovečnosti.
Cilj nam je jasan. Opstanimo na putu ka svetlosti. I iskoristiću još jednom reči Dostojevskog koji kaže: “Ako si se uputio prema cilju i putem počeo da zastajkuješ i da kamenjem gađaš svakog psa koji laje na tebe, nikad nećeš stići na cilj.”
Brat D. L., loža “Bratstvo”, Šabac