– Trinaest se vekovima u narodu tumači kao broj sa negativnim predznakom. On je često deo sujeverja mnogih svetskih kultura, a paralelno i predmet filozofskih analiza. U misteriozofskom rečniku, to je broj smrti i rođenja, vlasništva i nasleđa. Smatra se negativnim brojem jer predstavlja fatalno koračanje ka smrti. i Kabala smatra 13 brojem zla, a u Apokalipsi se u trinaestom poglavlju govori o Antihristosu.
– Petak 13. kao pojam, uživa
posebnu pažnju i interesovanje kroz vekove, kako sujevernog puka, tako i
pisaca, režisera. I pored neshvatljivo velike eksploatacije ovog pojma, malo je
onih koji su zaista upućeni o čemu se ovde zapravo radi i kada je nastao, da li
je plod vekovnog sujeverja ili utemeljen u istorijskim činjenicama.
– Tako nas istorija dovodi u doba vrhunca moći jednog viteškog Reda, vekovima obavijanog mitovima, legendama i mistikom, dakle, na sam početak XIV veka, mesec oktobar, petak 13. 1307. godine. Sagledavši sve činjenice, može se reći da je tog datuma, tok istorije krenuo nekim drugim pravcem.
Sve je započelo 200 godina ranije.
Dokumenti govore da su 1118. godine, devetorica Vitezova stvorili Templ, Red
Siromašnih Vitezova Solomonovog Hrama. Njihov prividni razlog bio je zaštita
hodočasnika na putu do Jerusalima, no svedočanstva ukazuju da je ta priznata
svrha bila tek fasada, a da su Vitezovi učestvovali u jednom mnogo
ambicioznijem i grandio-znijem geopolitičkom projektu u čije su sprovođenje
bili uključeni veoma uticajni ljudi tadašnje Evrope.
Red se širio i jačao velikom brzinom i već nakon nekoliko godina, donacijama u novcu i zemlji, Templari su posedovali imanja u Engleskoj, Francuskoj, Škotskoj, Španiji i Portugaliji. Za desetak godina, njihova dobra proširila su se i na (sadašnju) Italiju, Austriju, Nemačku, Mađarsku i Konstantinopolj. Godine 1131, kralj Aragona, zaveštao im je 1 trećinu svojih domena. Polovinom XII veka, Templ je već bio utemeljen kao ubedljivo najbogatija i najmoćnija ustanova hrišćanskog sveta, sa jednim izuzetkom-Papstvom. U svim pomenutim državama i oblastima formirani su Priorati sa Velikim Priorima na čelu. Odnos sa vladarima navedenih monarhija bio je dobar, što se ne može reći za za Francusku, gde je Red Templara poslovično uvek bio u neugodnom položaju. Tokom XII i XIII veka, moć i uticaj Templa se proširivao sve do Bliskog Istoka. Kupljeno je ostrvo Kipar, koje je u jednom momentu bilo i privremeno sedište Reda. Malo je odluka donetih u hrišćanskom svetu i krstaškim kneževinama a da Templari u tome nisu učestvovali. Templ je bio duboko upleten u unutrašnje stvari većine evropskih kraljevina. Zahvaljujući svojim posedima, ljudstvu, svojoj diplomatskoj umešnostii ratničkoj veštini, Templ je raspolagao ogromnim političkim, vojnim i finansijskim uticajem, tako da je čak i Engleska Kruna bila hronično zadužena kod Templa.
Na osnovu ovih činjenica, jasno je da je Templ bio trn u oku mnogih ambicioznih vladara, a bio je u žiži posebne pažnje Filipa IV Francuskog, poznatog pod imenom – Filip Lepi.
Filip IV je praveći grandiozne planove za ekspanziju Francuske, rušio sve što mu se našlo na putu. Na njegovoj crnoj listi eliminisanih, našli su se i Papa Bonifacije VIII, koji je otet, a potom ubijen, kao i njegov naslednik Benedikt XI, koji je otrovan. Godine 1305, Filip uspeva da na papski presto postavi svoju marionetu, Klementa V.
–
Strpavši Papstvo u svoj dzep, Filip je tako dobio prostor koji mu je bio
potreban, da se razmahne u svojim potezima protiv Templa. Posle podrobno i
pažljivo razrađenog plana, u zoru, u petak, 13. oktobra 1307 godine, počela je
sinhronizovana akcija širom cele Francuske (slična onoj koju su izvršili
Hitlerovi sledbenici u predvečerje II sv.rata, poznata kao „NOĆ DUGIH NOŽEVA“).
Plan je obuhvatao hapšenje, zaplenu imovine, a samim tim i stavljanje Priorata
pod Francusku Krunu. Veliki broj Templara, na čelu sa Velikim Priorom – Žakom De Moleom su bili
uhapšeni. Ubrzo zatim, usledili su montirani procesi širom Francuske, grozna
mučenja, te je i sam Žak De Mole pečen na tihoj vatri sve do svoje smrti.
Progoni koje je počeo Filip Lepi, ubrzo su se proširili i van granica Francuske, a u svoje ruke ga je preuzela Inkvizicija. Red Templara je zvanično raspušten papskim dekretom od 22. marta 1312 godine, a da konačna presuda u pogledu njihove krivice ili nevinosti nikada nije bila izrečena. Godine koje su usledile, pokazale su da Filip Lepi nikada nije uspeo da Templare eliminiše totalno, jer su kasnije osnivali druge Templarske Redove u Nemačkoj, Portugaliji, Španiji…
No i nakon 700 godina, pojam petak 13. je opstao kao zlokobno podsećanje na te burne godine, veoma bitne za dalji razvoj hrišćanskog sveta.
(korišćena knjiga Majkla Bejdzenta i Ričarda Lia – „Hram i Loža“ i Luiđia Traiza-„Masonski rečnik“ )
Na Orijentu Beograda Br. M.K.