27-5 NEPISANI ZAKONI MASONERIJE

PRIMERI STARIH MEĐAŠA U KOJIMA SU NAVEDENI NEKI PRINCIPI, OBIČAJI I VREDNOSTI MASONERIJE

Masonski MEĐAŠI (eng: LAND- MARKS, Masonic) (Robert Macoy: General History, Cyclopedia and Dictionary of Freemasonry. New York: 1870. pages 216-227)

Doslovno, i u generalnom smislu, bilo što po čemu se određuje granica imanja. U stara vremena tačna podela zemlјe bila je tema od velike važnosti. Kamenje, drveće i brežulјci su predstavlјali uobičajene međaše. Po jevrejskom zakonu uklanjanje međaša smatrano je gnusnim zločinom, što se može proceniti iz Mojsijeve opomene: “Ne pomiči međe bližnjega svojega.” (5 Moj. 19:14). Postoje raznovrsna mišlјenja u pogledu prirode masonskih međaša; pa ipak došlo se do uverenja da istinski principi koji sačinjavaju međaše su oni univerzalni običaji Reda koji su postepeno izrasli u stalne načine delovanja, i prvobitno ustanovlјeni od strane merodavnog autoriteta, u vreme tako davno da nikavav izveštaj o njihovom poreklu nije moguće pronaći u zapisima Masonske povesti, i koji su smatrani suštinskim za očuvanje i integritet institucije, da bi se sačuvala njena čistota i sprečilo uvođenje inovacija. Dr Albert Meki (Dr. Albert G. Mackey), koji je posvetio toliko mnogo proučavanja i pažnje toj temi, nabraja sledeće kao nepromenlјive Međaše Masonerije:

1.

Načini prepoznavanja su od svih međaša najlegitimniji i najnesporniji. Oni ne prihvataju nikakve varijacije; i ako su ikada bili izloženi izmeni ili dodacima zlo takvog kršenja se uvek nakon toga jasno prikazivalo. Prihvatanje ovoga se može naći u zapisnicima poslednjeg Masonskog Kongresa u Parizu gde je iznet predlog da se ovi načini prepoznavanja učine još jednom univerzalnim – predlog koji uopšte ne bi bio potreban da se integritet ovog važnog međaša striktno poštovao.

2.

Podela simboličke masonerije na tri stepena je međaš koji je očuvan bolјe od skoro svakog drugog, mada je čak i ovde zlonamerni duh inovacije ostavio svoje tragove, i razaranjem svog završnog dela iz trećeg stepena, nedostatak uniformnosti je napravlјen u pogledu završnog učenja Majstorove naredbe; i Kralјevski Svod Engleske, Škotske, Irske i Amerike, i “visoki stepeni” Francuske i Nemačke, su svi napravlјeni tako da se razlikuju u načinu na koji oni vode neofita ka velikoj konzumaciji čitave simboličke Masonerije. Godine 1813, Velika Loža Engleske odbranila je ovaj drevni međaš, svečanim ozakonjenjem da se Stari Red Masonerije sastojao od tri stepena Uvedenog Šegrta, Kalfe Pomoćnika i Majstora Masona, uklјučujući i Sveti Kralјevski Svod. Međutim, ono razaranje nije nikada iscelјeno, i taj međaš, iako priznat u svom integritetu od strane svih, i dalјe je podložan narušavanju.

3.

Legenda trećeg stepena je važan međaš, čiji je integritet dobro očuvan. Ne postoji nijedan ritual u Masoneriji, koja se praktikuje u bilo kojoj zemlјi i na bilo kom jeziku, u kojem suštinski elementi ove legende nisu poučavani. Pouke mogu biti različite, i zaista, stalno se menjaju, ali legenda je i dalјe ostala suštinski ista. I nužno je da bude tako, jer legenda o zidaru hrama sačinjava samu suštinu i identitet Masonerije. Bilo koji obred koji bi je isklјučio, istog trenutka bi tim isklјučenjem ili izmenom prestao da bude masonski obred.

4.

Upravlјanje Bratstvom od strane predsedavajućeg oficira zvanog Veliki Majstor, koji je izabran iz tela Masonerije, predstavlјa četvrti međaš Reda. Mnoge osobe neznalački pretpostavlјaju da je izbor Velikog Majstora sprovodi kao posledica zakona ili regulative Velike Lože. Međutim, to nije slučaj. Ovaj položaj duguje svoje postojanje međašu Reda. Veliki Majstori se mogu pronaći u zapisnicima naše institucije mnogo pre nego što su uspostavlјene Velike Lože; i ako bi sadašnji sistem zakonodavne vlasti od strane Velikih Loža morao biti ukinut, Veliki Majstor bi i dalјe bio neophodan. U stvari, iako je postojao jedan period u pisanoj istoriji, a zaista ne tako davno, kada je Velika Loža bila nepoznat pojam, nikada nije postojao period u kojem Masonerija nije imala svog Velikog Majstora.

5.

Povlastica Velikog Majstora da predsedava na svakom skupu Reda, gde god i
kad god da se taj održava, jeste peti međaš. Sledstveno ovom zakonu, izvedenom iz starog običaja, a ne iz neke posebne zakonske odredbe, Veliki Majstor preuzima stolicu, ili, kako se to zove u Engleskoj, “presto”, na svakom zasedanju Velike Lože; a takođe je ovlašćen i da vodi zasedanje svake podređene lože, na kojem se nađe prisutan.

6.

Povlastica Velikog Majstora da dodelјuje izuzetke za davanje stepena u neregularnim periodima jeste još jedan, i veoma važan, međaš. Zakon Masonerije zahteva mesec dana, ili neki drugi određeni period, koji treba da prođe između podnošenja molbe i izbora kandidata. Međutim, Veliki Majstor poseduje moć da ukloni ili izuzme taj probni rok, i da dozvoli da kandidat bude odmah iniciran. On je tu povlasticu posedovao zajedno sa svim ostalim Starešinama, pre nego što je uveden zakon koji zahteva probni rok, a pošto nijedan statut nije u stanju da umanji njegovu povlasticu, on i dalјe zadržava tu moć, iako je starešine loža više ne poseduju.

7.

Povlastica Velikog Majstora da daje izuzetke za otvaranje i držanje loža je još jedan međaš. On može dati, pomoću ovoga, dovolјnom broju Masona, privilegiju da se okuplјaju i daju stepene. Lože tako ustanovlјene se zovu “lože pod izuzećem”. One su strogo tvorevine Velikog Majstora, kreirane njegovim autoritetom, postoje samo dokle on to hoće i želi, i u svakom trenutku mogu biti raspuštene po njegovoj naredbi. One mogu trajati jedan dan, mesec, ili šest meseci; ali koliki god da je period njihovog trajanja, one duguju svoje postojanje jedino milosti Velikog Majstora.

8.

Povlastica Velikog Majstora da pravi Masone po viđenju je međaš koji je u bliskoj vezi sa prethodnim. Bilo je dosta nerazumevanja u vezi ovog međaša, gde je pogrešno razumevanje ponekad vodilo ka poricanju njegovog postojanja u jurisdikcijama gde je Veliki Majstor bio, možda, u baš to vreme supstancijalno sprovodio tu povlasticu, bez najmanje primedbe ili suprotstavlјanja. Ne pretpostavlјa se da se Veliki Majstor može povući sa nekim profanim čovekom u privatnu sobu, i tamo, bez pomoći, dati mu stepene Masonerije. Ne postoji nijedna takva povalstica, pa ipak mnogi misle da se o tome radi u često pominjanom pravu za “pravlјenje Masona po viđenju”.

Pravi i jedini način sprovođenja ove povlastice je sledeći: Veliki Majstor poziva u pomoć ne manje od šest drugih Masona, saziva Ložu, i bez ikakvog prethodnog probnog roka, već po viđenju kandidata, daje mu stepene, nakon čega raspušta tu Ložu, i otpušta braću. Tako sazvane lože za posebne svrhe zovu se “privremene lože”. To je jedini način za koji se zna da je bilo koji Veliki Majstor u zapisnicima institucije “pravio Masone po viđenju”. Ova povlastica je u zavisnosti od one o pravlјenju izuzetaka za otvaranje i održavanje loža. Ako Veliki Majstor poseduje moć davanja bilo kom drugom Masonu privilegije da predsedava nad ložama koje rade pod njegovim izuzetkom, on može preuzeti ovu privilegiju predsedavanja na samog sebe; i pošto niko ne može poreći njegovo pravo da opozove svoje izuzeće dato nekom broju braće na udalјenosti, i da raspusti Ložu po svom nahođenju, teško se može tvrditi da on ne može povući svoje izuzeće za Ložu nad kojom je on lično predsedavao u toku jednog dana, i raspustiti tu Ložu čim se posao zbog kojeg se ona okupila završio. Pravlјenje Masona po viđenju je jedino davanje stepeni od strane Velikog Majstora, odjednom, u jednoj privremenoj Loži, konstituisanoj pomoću njegove izuzetne moći za tu svrhu, i nad kojom on predsedava lično.

9.

Nužnost da se Masoni okuplјaju u ložama je još jedan od Međaša. Ne treba pod tim razumeti da je bilo koji stari Međaš naredio da postoji stalna organizacija podređenih loža koja čini jednu od karakteristika Masonskog sistema onako kako to danas preovladava. Međutim, Međaši Reda su uvek propisivali da bi Masoni trebali, s vremena da vreme, da se okuplјaju zajedno u cilјu bilo operativnog ili spekulativnog rada, i da bi ta okuplјanja trebala biti nazvana Ložama. Ranije su ti skupovi bili improvizovani sastanci sazvani radi neke poebne svrhe, i nakon toga raspuštani, braća su se rastajala kako bi se ponovo srela u neko drugo vreme i na drugim mestima, u skladu sa potrebama i prilikama. Ali povelјa o osnivanju, pravilnici, stalni oficiri i godišnja zaduženja su savremene inovacije potpuno izvan Međaša, i u potpunosti zavise od posebnih zakonskih uredbi u srazmerno novijem periodu.

10.

Upravlјanje Redom, kada je tako okuplјen u Ložu od strane Starešine i dva Nadzornika, je takođe Međaš. Da bi smo pokazali uticaj ovog starog zakona, moglo bi se primetiti, usput, da bilo koji skup Masona koji se okuplјaju pod bilo kojom drugom upravom, na primer predsednika i potpredsednika, ne bi bio priznat kao Loža. Prisustvo Starešine i dva Nadzornika je toliko suštinska za validnu organizaciju jedne lože koliko je to danas povelјa o osnivanju. Naravno, nazivi mogu varirati u različitim jezicima pa se, na primer, Starešina u francuskoj Masoneriji naziva “Časni”, a Nadzornici “Nadzornici” (englesku reč “warden” (čuvar, nastojnik) i francusku
reč “surveillant” mi prevodimo na isti način: nadzornik. Prim. prev.), ali oficiri, njihov broj, ovlašćenja i dužnosti su svuda istovetni.

11.

Nužnost da svaka Loža, kada je sazvana, treba da bude propisno pokri- vena, jeste važan Međaš institucije, koji se nikada ne sme zanemariti. Nužnost ovog zakona proističe iz ezoteričnog karaktera Masonerije. Kao tajnoj instituciji, njeni portali moraju, naravno, biti čuvani od upada profanih, i takav zakon je stoga morao uvek biti na snazi od samog početka Reda. Zato je on s pravom svrstan u drevne Međaše. Služba dvernika je sasvim nezavisna od bilo kakve posebne uredbe Velike ili Podređenih Loža, mada ove mogu i često propisuju dodatne dužnosti za njega, koje variraju u različitim jurisdikcijama. Ali, dužnost čuvanja vrata, i teranja laika i uhoda, je stara dužnost, koja sačinjava Međaš za njegovo upravlјanje.

12.

Pravo svakog Masona da ima predstavnika na svim generalnim sastancima Saveza, i da instruiše svoje predstavnike, jeste dvanaesti Međaš. Ranije, ti generalni sastanci, koji su se obično održavali jednom godišnje, zvali su se “Generalne Skupštine”, i čitavom Bratstvu, čak i najmlađem Uvedenom Šegrtu, bilo je dopušteno da prisustvuje. Danas se to zove “Velikim Ložama”, i samo Starešine i Nadzornici podređenih loža se pozivaju. Ali i ovi jednostavno kao predstavnici njihovih članova. Izvorno, svaki Mason je predstavlјao samog sebe; danas njega predstavlјaju njegovi oficiri. To je bila koncesija koju je Bratstvo dalo oko 1717, i naravno ne utiče na integritet Međaša, pošto je princip predstavlјanja i dalјe očuvan. Taj ustupak je učinjen samo u cilјu komfora.

13.

Pravo svakog Masona da se na odluku svoje braće donete u nekoj sazvanoj Loži žali Velikoj Loži ili Generalnoj Skupštini Masona, jeste Međaš koji je od velike suštinske vrednosti za očuvanje pravde, i sprečavanja ugnjetavanja. Nekoliko modernih Velikih Loža, usvajanjem regulative da se u slučajevima isklјučivanja odluka podređenih loža ne može u potpunosti opovrgnuti prilikom žalbe, narušila je ovaj nesporni Međaš, kao i principe pravedne vladavine.

14.

Pravo svakog Masona da posećuje i sedi u svakoj regularnoj Loži jeste nesporni Međaš Reda. To se zove “pravo posećivanja”. To pravo posećivanja se uvek priznavalo kao neotuđivo pravo, koje se primenjuje na svakog Masona koji putuje po svetu. A to je zato što se lože pravilno smatraju samo kao odelјenja radi pogodnosti jedne univerzalne Masonske porodice. To pravo može, naravno, biti narušeno ili izgublјeno u posebnim prilikama zbog raznih okolnosti; međutim, kada je prijem odbijen jednom Masonu na dobrom glasu, koji kuca na vrata neke Lože kao posetilac, treba očekivati da neki dobar i dovolјan razlog bude dostavlјen za kršenje onoga što je generalno Masonsko pravo, utemelјeno na Međašima Reda.

15.

Jedan od Međaša Reda je da nijedan posetilac, nepoznat braći koja su prisutna, ili nekome od njih kao Mason, ne može ući u Ložu bez prolaženja ispita u skladu sa starim običajem. Naravno, ako je posetilac poznat nekom prisutnom bratu kao Mason na dobrom glasu, i ako taj brat jamči za njegove kvalifikacije, ispit se može izuzeti, pošto se ovaj Međaš odnosi samo na slučajeve stranaca, koji ne mogu biti prepoznati sem nakon stroge provere, odgovarajućeg ispita ili zakonitog obaveštenja.

16.

Nijedna Loža se ne sme uplitati u posao druge Lože, niti davati stepene braći koja su članovi drugih loža. Ovo je nesumnjivo jedan stari Međaš, zasnovan na sjajnim principima učtivosti i bratske lјubaznosti, koje su u samom temelјu naše institucije. Stalno je iznova potvrđivan uzastopnim zakonskim uredbama svih Velikih Loža.

17.

Jedan od Međaša je da je svaki Slobodni zidar podložan zakonima i pravilnicima one Masonske jurisdikcije na kojoj boravi, čak iako nije član neke od Loža. Neafilovanje, koje je samo po sebi jedna vrsta Masonske uvrede, ne izuzima Masona od Masonske jurisdikcije.

18.

Izvesne kvalifikacije kandidata su izvedene iz Međaša Reda. Te kvalifikacije su da bi on morao biti muškarac – ne sme biti osakaćen, mora biti slobodno rođen, i punoletan. Time se kaže da žena, bogalј, ili rob, ili neko rođen u ropstvu, je diskvalifikovan za inicijaciju u rituale Masonerije. Istina je da su s vremena na vreme donošeni Statuti koji su stavlјali na snagu ili objašnjavali ove principe; međutim te kvalifikacije su zaista nastale iz same prirode Masonske institucije, i iz njenih simboličkih učenja, i uvek su postojale kao Međaši.

19.

Vera u postojanje Boga, kao Velikog Arhitekte Univerzuma, je jedan od najvažnijih Međaša Reda. Uvek se smatralo suštinskim da je poricanje postojanja jedne Vrhovne i Nadzorne Moći apsolutna diskvalifikacija za inicijaciju. U analima Reda još nikada nije pronađen niti bi mogao biti pronađen ijedan slučaj u kojem je neki priznati bezbožnik bio učinjen Masonom. Sami inicijacijski obredi prvog stepena zabranjuju i onemogućavaju mogućnost tako strašnog događaja.

20.

Kao dopuna ovog verovanja u Boga, kao još jedan Međaš Reda, jeste verovanje u uskrsnuće u budući život. Ovaj Međaš nije toliko izričito saopšten kandidatu pomoću tačnih reči kao što je prethodni; ali taj nauk se poučava pomoću veoma razumlјive implikacije, i proteže se kroz čitav simbolizam Reda. Verovati u Masoneriju, a ne verovati u uskrsnuće, bila bi jedna apsurdna anomalija, koja bi se jedino mogla opravdati razmišlјanjem, da onaj koji je tako pobrkao svoju veru sa skepticizmom jeste tolika neznalica o značenju obe teorije da ne poseduje racionalan temelј za znanje bilo koje od njih.

21.

Međaš je da će “Knjiga Zakona” sačinjavati neizostavni deo nameštaja svake Lože. Promišlјeno kažem Knjiga Zakona, zato što nije apsolutno potrebno da svuda bude korišćen Stari i Novi Zavet. “Knjiga Zakona” predstavlјa onaj svitak za koji se, po religiji određene zemlјe, veruje da sadrži otkrivenu volјu Velikog Arhitekte Svemira. Otuda, u svim ložama u Hrišćanskim zemlјama, Knjiga Zakona se sastoji od Starog i Novog Zaveta; u zemlјama gde je Judaizam preovlađujuća vera, dovolјan bi bio samo Stari Zavet; a u Muhamedanskim zemlјama, Kuran bi se mogao staviti na to mesto. Masonerija ne pokušava da se upliće u posebna religijska verovanja svojih učenika, sem dotle da se to odnosi na verovanje u postojanje Boga, i onoga što nužno proističe iz tog verovanja. Za spekulativnog Masona Knjiga Zakona je njegova duhovna crtaća tabla; bez nje on ne može da radi; za što god da on veruje da predstavlјa otkrivenu volјu Velikog Arhitekte sačinjava za njega tu duhovnu crtaću tablu, i mora uvek biti ispred njega u njegovim satima spekulativnog rada, kako bi bila pravilo i vodič za njegovo ponašanje. Stoga, ovaj Međaš zahteva da Knjiga Zakona, religiozni zakonik neke vrste, u smislu primera otkrivene volјe Boga, sačinjava suštinski deo nameštaja svake Lože.

22.

Jednakost svih Masona je još jedan od Međaša Reda. Ta jednakost se ne odnosi na bilo kakvo rušenje onih gradacija čina koje su uvedene na osnovu običaja društva. Monarh, plemić, ili gospodin ima pravo na sav uticaj, i prima svako poštovanje koje s pravom pripada njegovom uzvišenom položaju. Međutim, doktrina Masonske jednakosti podrazumeva da se mi, kao deca jednog velikog Oca, srećemo u Loži na libeli – da na toj libeli svi mi putujemo ka jedno predodređenom cilјu – da će u Loži istinska zasluga dobiti više poštovanja nego neograničeno bogatstvo, i da bi samo vrlina i znanje trebali biti osnova za svaku Masonsku počast, i biti nagrađeni pre svega drugog. Kada se radovi u Loži završe, i braća se povuku iz njihovog mirnog utočišta, da se ponovo pomešaju sa svetom, svako će onda ponovo poprimiti onaj društveni položaj, i uživati privilegije tog ranga, za koje mu običaji društva daju pravo.

23.

Tajnost institucije je još jedan, i to najvažniji, Međaš. Postoji izvesna teškoća u preciznom definisanju šta se misli pod “tajnim društvom”. Ako taj termin upućuje, kao što bi možda u strogo logičkom jeziku trebao, na ona udruženja čiji su planovi sakriveni od očiju javnosti, i čiji su članovi nepoznati, koji ostvaruju svoje cilјeve u tami, i čija se delovanja pažlјivo skrivaju od javnog pogleda – definicija koja će biti prikladna za mnoge političke klubove i revolucionarna udruženja u despotskim zemlјama, u kojima se reforma, ako se uopšte i može biti ostvarena, mora biti ostvarena u tajnosti – onda je jasno da Slobodno zidarstvo nije tajno društvo. Nјen plan ne samo da je javno proklamovan, nego je hvalјen od strane njegovih učenika kao nešto čemu se treba diviti – njegovi učenici su poznati, jer se članstvo u njemu smatra čašću kojoj treba žudeti – ono radi za rezultat o kojem se hvali – civilizovanje i profinjenje čoveka, popravlјanje njegovog stanja, i pobolјšanje njegovih manira. Međutim, ako se pod tajnim društvom misli – a to je najpopularnije razumevanje tog termina – na društvo u kojem postoji izvesna količina znanja, bilo da je to o metodima prepoznavanja, ili o legendarnim i tradicionalnim učenjima, koje se saopštava samo onima koji su prošli kroz ustanovlјeni oblik inicijacije, čija je forma takođe sakrivena ili ezoterična, onda je u tom smislu Slobodno zidarstvo bez ikakve sumnje tajno društvo. Taj oblik tajnosti je oblik koji je nerazdvojiv od njega, postoji sa njim od samog njegovog početka, i zajamčen mu je pomoću njegovih starih Međaša. Ako bi se lišilo svog tajnog karaktera, izgubilo bi svoj identitet, i prestalo bi biti Slobodno zidarstvo. Stoga, kakvi god bi prigovori mogli biti upućeni instituciji, na račun njene tajnosti, i koliko god da su neka nevešta braća bila volјna u vremenima iskušenja, iz koristi, da ga liše njegovog tajnog karaktera, to nikada neće biti moguće, čak i kada ovaj Međaš ne bi stajao pred nama kao jedna nepremostiva prepreka zato što bi takva promena njegovog karaktera predstavlјala društveno samoubistvo, i smrt Reda bi usledila nakon ozakonjenja njegovog razotkrivanja. Slobodno zidarstvo je, kao tajno udruženje, živelo nepromenjeno vekovima – kao javno društvo ono ne bi trajalo ni toliko godina.

24.

Utemelјenje spekulativne nauke na jednoj operativnoj umetnosti, i simbolička upotreba i objašnjenje termina te umetnosti, u cilјu religijskog ili etičkog podučavanja, sačinjavaju još jedan Međaš Reda. Solomonov Hram je bio kolevka ove institucije, i, otuda, referenca na operativno Zidarstvo, koja je sazidala to veličanstveno zdanje, na materijale i alate koji su korišćeni pri njegovoj gradnji, su sve merodavni i suštinski delove sistema Slobodnog zidarstva, koji se ne bi mogli oduzeti od njega a da ne dođe do potpunog uništenja čitavog identiteta Reda. Dakle, svi srazmerno moderni rituali Masonerije, koliko god da se oni razlikovali u drugim pogledima, religiozno čuvaju ovu istoriju hrama i ove operativne elemente, kao osnovu svih njihovih modifikacija Masonskog sistema.

25.

Poslednji i krunski Međaš od svih je da se ovi Međaši nikada ne smeju menjati. Ništa se ne sme oduzeti od njih – ništa im se ne sme dodavati – ni najmanja modifikacija se ne sme izvršiti na njima. Pošto smo ih primili od naših prethodnika, obavezani smo najsvečanijim zavetima dužnosti da ih prenesemo našim naslednicima. Nijedna jota niti jedan naslov ovih nepisanih zakona ne sme biti ukinut; jer, u pogledu njih, mi ne samo da smo volјni, nego prinuđeni da usvojimo jezik upornih starih barona Engleske – “nolumus leges mutari” (ne želimo da se zakoni menjaju).

*

Dr. Oliver, od koga nijedan Masonski pisac nije više kvalifikovan da da ispravno mišlјenje o ovoj važnoj temi, pruža nam sledeće kao Međaše Slobodnog zidarstva:

U odsustvu pozitivnog dokaza nastojaćemo da utvrdimo, na autoritetu starih dokumenata, šta je Red smatrao Međašima u najranijem periodu pisanih zapisa, onako kako su oni sakuplјeni i preneti nama u Predavanjima koja su korišćena tokom poslednjeg stoleća.

1.

Otvaranje i Zatvaranje Lože. – Da počnemo od početka: Otvaranje i zatvaranje Lože uklјučuje mnoge važne Međaše koji su apsolutno neizostavni za integritet Reda. Na primer, ako bi Loža bila otvorena bez prisustva propisanog broja braće; ili od strane bilo koga drugog sem odgovarajućih oficira, i bez pratnje pomoću propisanih baterija ili izveštaja; ako bi ova suštinska ceremonija bila izvedena bez nabrajanja glavnih i pomoćnih oficira, zajedno sa opisom nekih od njihovih dužnosti, i uklјučivalo referencu na glavne strane sveta; ako bi to bilo urađeno u nepokrivenoj Loži, ili bez braće koja se predstavlјaju u Redu kao Masoni; ili ako bi svečana invokacija Velikog Arhitekte Svemira bila izostavlјena; onda bi takav sastanak izgubio karakter Masonske Lože, njeni radovi bi bili nezakoniti, i ta braća bi bila podložna optužbi za neregularnost i kršenje ustanovlјenih Međaša. Na zatvaranju Lože, slične ceremonije su nam prenete iz najdrevnijih vremena, a njihovo poštovanje pridaje radovima ozbilјnost i dekor; sve dok se članovi konačno ne otpuste sa opomenom na vernost – što je nepromenlјivi Međaš – i raziđu u miru, slozi i bratskoj lјubavi.

2.

Sastajanje na Libeli i Rastajanje na Ugaoniku. – Ovaj Međaš je bio prvobitno uveden u predavanja (lekcije), da pokaže da Red, iako neosporno zasnovan na principu jednakosti, nije pobornik one vrste komunizma koji bi uništio društveni poredak, izjednačio imovinu i sveo društvo na prost nivo primitivne države. Niti njeni članovi iščekuju period koji je tako žarko želeo markiz Kondorse (Condorcet), “kada će sunce zasijati nikome drugome već samo slobodnim lјudima; kada čovek neće priznavati nijednog drugog gospodara do svoj razum; kada sveštenici, zajedno sa njihovim glupim i licemernim agentima, neće više postojati sem u istoriji ili na pozornici”. Samo kada je Loža otvorena braća su jednaka, bez ikakve reference na različitost položaja; i tokom postupka predavanja lekcija, svako nosi teret koji mu je dodelio Starešina za unapređenje onog zajedničkog cilјa sticanja znanja. Jer, sastavši se na libeli, oni se rastaju na ugaoniku.

3.

O Kandidatima. – Proučavanjem Međaša, marlјivi brat će steći tačno znanje o granicama kojima njegova ispitivanja treba da budu ograničena. A zbog nedostatka nekog takvog početnog treninga, mnogi revnosni Masoni su napustili Red u očajanju. Postoji jedno pravilo u pogledu kandidata koje bi svaki brat morao jasno razumeti, kao jedan neotuđivi Međaš Masonerije: da niko ne sme, ni pod kojim okolnostima, pozvati svog prijatelјa da postane Mason, zato što bi razočarani kandidat tada imao u svojoj moći da kaže da je bio namamlјen u Red kako bi platio ulazninu; što bi Redu donelo skandal, a ne korist. Svaka osoba koja ponudi sebe za inicijaciju jeste, zbog toga, obavezna da po jednom drugom strogom Međašu, kojem je Velika Loža Engleske dodelila autoritet zakona, svečano izjavi da nije bila zavedena nagovaranjem prijatelјa, ili bilo kakvim koristolјubivim ili drugim nedostojnim motivom; i da je njegov zahtev za prijem učinjen zbog povolјnog mišlјenja o instituciji, i iz želјe za znanjem. Dakle, rečeno prelepim jezikom iz lekcija znanja, on mora slobodno i dobrovolјno zamoliti, ako želi da dobije; tražiti, kako bi našao; i kucati, ako želi da se vrata Masonerije otvore za njegov prijem u Red.

4.

Prijem Kandidata. – Da bi se sprečilo da razočaranja ove vrste postanu česta pojava, jedan drugi Međaš nalaže braći jedne Lože da postupaju sa velikom pažnjom kod prijema kandidata, vršenjem stroge ispitivanja, pre nego dođe do balotiranja, u karakter koji oni uživaju kod svojih suseda i prijatelјa. To se može utvrditi sa dovolјnom tačnošću pomoću brižlјivog ispitivanja njihovog ranijeg života, i svedočenja onih sa kojima su oni bili povezani u poslovima ili običnom druženju. Najstariji Međaši za koje mi znamo određuju da “sin roba (kmeta) ne sme biti primlјen kao šegrt, kako njegovo uvođenje u Ložu ne bi izazvalo nezadovolјstvo među braćom”; i da kandidat mora biti dobrog morala, bez mana, i da može potpuno i pravilno koristiti svoje udove; jer “osakaćen čovek”, kako to Konstitucije Jorka kažu, “ne može učiniti Redu nikakvo dobro”. Uz pomoć ovih jasnih i prostih uputstava, pridodatih drugima koje su sukcesivno propisivale Spekulativne Velike Lože, nikakva teškoća se ne može pojaviti kod procenjivanja kvalifikacija kandidata za inicijaciju.

5.

Balotaža. – Svaka mogućnost se dopušta za činjenje neophodnih ispita. Zakoni i Međaši jednako propisuju da, pre nego što kandidat može biti primlјen, on mora biti predložen u otvorenoj Loži, i napomena u tom cilјu poslužena na svakog pojedinačnog člana u sledećem sazivu, sa njegovim imenom, zanimanjem, i mestom boravišta, jasno navedenim. I da se da dovolјno vremena za smotreno istraživanje, balotaža se ne može zakonito sprovesti, sem u nužnim slučajevima, do sledećeg redovnog zasedanja lože; kada, ako je odobreno, kandidat može primiti prvi stepen; pošto se pretpostavlјa da je svaki brat, pre nego što ubeleži svoj glas, izvršio odgovarajuću istragu, i da je potpuno zadovolјan da kandidat poseduje neophodne kvalifikacije da postane dobar i dostojan Mason.

6.

Priprema. – Svaka postojeća institucija se razlikuje po nekoj uvodnoj ceremoniji prijema koji je nedostupan onima koji nisu u stanju da uspostave neosporno pravo da učestvuju u njenim privilegijama. Odobrenom kandidatu za Slobodno zidarstvo koji je tražio u svom umu i pitao svog prijatelјa, ono je spremno da otvori svoja zatvorena vrata i da mu obelodani tajne. Tu pripremu prate ceremonije koje, površnom misliocu, mogu izgledati kao tričarije i neugledne, iako one obuhvataju niz referenci na neke suptilne stvari, koje sačinjavaju samu suštinu institucije, i doprinose njenoj stabilnosti i trajnoj korisnosti, ako je, u skladu sa savetom Sv. Pavla, sve urađeno valјano i po Redu. Međutim, ceremonije, uzete posebno, su od male vrednosti, izuzev što one daju svoj prilog u utiskivanju na um naučne lepote i moralne istine. A to je posebna karakteristika Slobodnog zidarstva, koja, mada su njegovi rituali i običaji namerno komplikovani kroz čitav redovni tok njegovih uzastopnih stepeni, ne sadrži ni jednu jedinu ceremoniju koja je lišena intelektualnog pobolјšanja; jer sve one nose neposrednu referencu na neke drevne prakse zabeležene u Knjizi koja je uvek raširena na pijedestalu na Istoku.

7.

Znak. – U ložama prošlog veka, neke sitne varijacije su postojale u rasporedu za vreme procesa inicijacije; jer potpuna istoobraznost, ma kako poželјna, nije bila postignuta. Ovde ih objašnjavati bilo bi suvišno, i verovatno ne baš mudro. Dovolјno je reći da se u nekim ložama uručenje regalija dešava pre nego što se kandidatu povere određene tajne stepena, dok druge praktikuju formulu sličnu onoj koja je propisana prilikom Ujedinjenja 1813. godine. Prvi nadzornik sprovodi tu dužnost, i preporučuje kandidatu da nosi kecelјu kao znak nevinosti i sponu prijatelјstva, sa potpunim uverenjem da ako on nikada ne osramoti taj znak, taj nikada neće osramotiti njega. Postoje i drugi elementarni Međaši ugrađeni u inicijaciju, ali oni su tako dobro poznati i opšte prihvaćeni da skoro i nije potrebno da se nabrajaju, a još manje da se zalazi u detalјe posebnog prikaza, koji bi, u stvari, bio neovlašćen, i činio bi, ako ne zakonsku uvredu protiv Konstitucija Masonerije, a ono barem moralno ogrešenje o datu zakletvu.

8.

Testovi Revnosti. – Svaki kandidat bi na svojoj inicijaciji morao pažlјivo uočiti specifičnosti te ceremonije; i ako bi se desilo da tu ima nekih stvari koje se njemu usled neiskustva čine nepotrebnim, i onih koje on ne može tačno razumeti, on može zamisliti da je to u granicama verovatnoće da će mu biti povereno zadovolјavajuće objašnjenje. Jer teško bi se moglo pretpostaviti, čak i od strane najograničenijeg intelekta, da bi se u devetnaestom veku obrazovani lјudi okuplјali periodično da bi traćili svoje vreme na nekorisne diskusije; da založe svoja imena kako bi propagirali izmišlјotine, ili da bi se upuštali u poslove koji ne vode nikakvom pozitivnom rezultatu. Neka kandidat upotrebi sredstva koja su mu na raspolaganju da ukloni sve lažne utiske, putem proučavanja njegove osnovne vežbe – testova prvog stepena, koji su propisani od strane autoriteta mnogih Velikih Loža – a trebali bi biti kod svih – kao dokaz njegove revnosti, i želјe za znanjem; pošto su oni namenjeni da prenesu neki pripremni uvid u naš alegorijski sistem.

*

Džon Sajmons (John W. Simons), u svom izvrsnom i popularnom delu na temu “Principi i praksa masonskog prava” (Principles and Practice of Masonic Jurisprudence), nudi sledeće kao Međaše Masonerije, u pravom smislu te reči:

Vera u postojanje jednog Vrhovnog Bića, i u besmrtnost duše.
Da je moralni zakon, koji utuvlјuje u glavu, između ostalog, dobrotu i poštenje, marlјivost i razboritost, pravilo i vodič svakog Masona.
Poštovanje i pokoravanje građanskom zakonu zemlјe, i Masonskim pravilima jurisdikcije u kojoj Mason boravi.
Da novoprimlјeni Masoni moraju biti slobodni, punoletni, i telesno zdravi i čitavi u vreme prijema.
Načini prepoznavanja, i, generalno, rituali i ceremonije tri stepena Starog Zidarskog Zanata.
Da se nikakva žalba ne može podneti Loži, na odluku Starešine, ili Nadzornika koji zauzi- ma to mesto u slučaju njegovog odsustva.
Da niko ne može postati Starešina jedne Priznate Lože ako nije bio postavlјen i služio jednu godinu kao Nadzornik.
Da kada čovek postane Mason, on ne samo da stiče članstvo u toj posebnoj Loži koja ga je primila, već, u opštem smislu, on postaje član čitave Masonske porodice; i stoga on ima pravo da poseti, masonski, svaku regularnu Ložu, sem onda ako bi takva poseta mogla poremetiti harmoniju ili preki- nuti rad Lože koju on namerava posetiti.
Povlastica Velikog Majstora da predsedava svakim skupom Reda, u njegovoj jurisdikciji, da čini Masone po viđenju u nekoj regularnoj Loži, i da daje odobrenja za formiranje novih loža.
Da niko ne može biti učinjen Masonom, sem u nekoj regularnoj Loži, propisno sazvanoj, nakon molbe i prihvatanja putem jednoglasne balotaže, izuzev u slučaju kada ga učini po viđenju Veliki Majstor.
Da je balotiranje za kandidate stroga i nepovrediva tajna.
Da Loža ne može izvesti pred sud svog Starešinu.
Da je svaki Mason podložan zakonima i pravilima jurisdikcije u kojoj boravi, čak i ako je član neke posebne lože u nekoj drugoj jurisdikciji.
Pravo Reda u celini da bude predstavlјen u Velikoj Loži, i da daje instrukcije svojim predstavnicima.
Da opšti cilј i oblik društva, koji su nam preneli naši očevi, očuvamo netaknutim, i prenesemo našim naslednicima zauvek.

*

Brat Robert Moris (Rob. Morris), u svojoj knjizi “Kodeks masonskog zakona” (Code of Masonic Law), izvodi ove granice, oznake distinkcije, ili prastare zakone, kao nepromenlјive međaše:

Masonski Međaši su nepromenlјivi i nalogodavni.
Masonerija je sistem, koji na simbolički način podučava pobožnosti, moralnosti, nauci, dobroti i samo-disciplini.
Božji Zakon je pravilo i granica Masonerije.
Građanski zakon, sve dotle dok je u saglasnosti sa Božanskim, jeste obavezan za sve Masone.
Masonska Loža i Masonska institucija su jedno i nerazdvojive.
Masonske kvalifikacije uzimaju u obzir mentalnu, moralnu i fizičku prirodu čoveka.
Lična vrednost i zasluga su osnova zvanične (službene) vrednosti i zasluge.
Zvanične dužnosti Masonerije su ezoterične.
Izbor Masonskog materijala i opšti radovi Masonskog Reda su egzoterični.
Odlikovanja Masonerije su zahvalnost Reda i odobrenje Boga.
Masonsko napredovanje, kako lično tako i zvanično, ide po stepenima.
Veliki Majstor može imati Zamenika.
Glava Lože je Starešina, koga je Red propisno izabrao.
Posrednici komunikacije između glave i tela Lože jesu Nadzornici, koje je Red propisno izabrao.
Poslušnost Starešini i Nadzornicima je obaveza za članove.
Tajnost je suštinski važan elemenat Masonerije.
Velika Loža je najviša instanca u svojoj jurisdikciji, i kontroliše kako podređene lože tako i pojedinačne Masone, ali uvek u skladu sa Starim Međašima.

*

Konstitucija Velike Lože Nјujorka na jasan i sažet način postavlјa sledeće kao Međaše Reda:

Da vera u Vrhovno Biće, “Velikog Arhitektu Svemira”, koji kažnjava porok i nagrađuje vrlinu, predstavlјa nužan preduslov za prijem u Masoneriju.
Da moralni zakon koji utuvlјuje u glavu dobrotu i poštenje, mar- lјivost i razboritost, i pokornost zakonu i građanskoj vlasti, jeste pravilo i vodič za svakog Masona, za koje se zahteva strogo prista- janje.
Da pokornost Masonskom zakonu i autoritetu, budući da je dobrovolјno preuzeta, predstavlјa trajnu obavezu, od koje se može osloboditi jedino odlukom najviše vlasti u Masoneriji.
Da su rituali i ceremonije (koji uklјučuju nepisani jezik) pravog sistema Starog Jork obreda, a koji sačinjavaju deo sistema Masonerije, nepromenlјivi, i da nije u moći nijednog čoveka, niti grupe lјudi, da čini inovacije u njima.
Da su svađe i parnice među braćom protivni zakonima i pravilima Masonerije.
Da zahteva dobrotu (milosrdnu pomoć) predstavlјa pravo Masona, njegove udovice i siročadi, kada su siromašni i bez osnovnih sredstava za život, a dužnost njegovog bogatijeg brata da je iskaže.
Da je Masonsko uputstvo, poput dobrote, recipročno pravo i dužnost Masona.
Da je pravo posete, u masonskom smislu, apsolutno pravo, ali može biti osujećeno ili ograničeno posebnim propisima.
Da lјudi učinjeni Masonima moraju imati barem dvadeset-jednu godinu života, da su rođeni slobodni, sa dobrom preporukom, zdravi i čitavi, da nisu deformisani ili obogalјeni, da to nije žena, niti evnuh.
Da niko ne može biti učinjen Masonom izuzev u jednoj zakonitoj Loži, propisno sazvanoj, koja radi (sem u slučaju kada je sazove Veliki Majstor po viđenju) na osnovu nesporne Povelјe ili Dopuštenja, i na mestu koje je u njoj navedeno.
Da Veliki Majstor može stvarati Masone po viđenju, lično, i u zakonitoj Loži, i može dati dopuštenje nekoj Loži, za tu istu svrhu; međutim, u svim drugim slučajevima kandidat mora biti predložen u jednoj otvorenoj Loži, na redovnom sastanku, i može biti prihvaćen samo na nekom narednom redovnom sasta- nku, nakon pregleda tajne balo- taže, i jednoglasnog glasanja, i mora platiti određenu fiksnu cenu pre prijema.
Da je balotaža za kandidate ili za članstvo strogo i nepovredivo tajna.
Da molba za postajanje Masonom, nakon što je pročitana i evidentirana, ne može biti povučena, već se po njoj mora postupiti prema izveštaju komisije i balotaže.
Da je balotaža za svaki stepen posebno neporecivo pravo, kada se zahteva.
Da inicijacija čini čoveka Masonom; međutim on mora dobiti stepen Majstora Masona, i potpisati Statut, da bi postao član Lože.
Da je dužnost svakog Majstora Masona da bude koristan član Lože.
Da je Loža koja radi pod dopu- štenjem samo privremeno i nepotpuno telo, i nema pravo da ima predstavnika u Velikoj Loži, a oni koji rade u njoj ne gube svoje članstvo time u nekoj drugoj Loži, sve dok to traje, već je to članstvo samo time suspendovano.
Da Starešina i Nadzornici svake Lože koja ima povelјu za rad, moraju biti birani svake godine od strane svojih članova, i kada budu postavlјeni ne mogu otkazati svoje službe tokom perioda za koji su izabrani; i da su, po pravilu, i neporecivo, predstavnici u, i članovi Velike Lože; a u slučaju da oni ne prisustvuju Velikoj Loži Loža može odrediti zame- nika da je predstavlјa u Velikoj Loži, koji će u tom slučaju imati tri glasa.
Da niko ne može biti izabran za Starešinu jedne čarterovane Lože (izuzev na njenom prvom biranju) sem Majstora Masona koji je služio kao Nadzornik.
Da se ne može uputiti nikakva žalba Loži na odluku Starešine, ili Nadzornika koji zauzima njegovo mesto ako je Starešina odsutan.
Da svakom Masonu moraju suditi njemu ravni; i stoga Starešini ne može suditi njegova Loža.
Da masonski odnosi sa neregularnim ili izbačenim Masonom čini prekršaj dužnosti, i povredu masonskog zakona.
Da obnavlјanje privilegija u Masoneriji od strane Velike Lože ne obnavlјa članstvo u nekoj Podređenoj Loži.
Da je Mason koji nije član nijedne Lože i dalјe podložan disciplinskoj vlasti Masonerije.
Da se disciplinska vlast ne može sprovesti zbog narušavanja mora- lnog zakona (kao odvojenog od zakona zemlјe) sve dok prekršilac nije bio tri puta opomenut od strane Starešine ili Nadzornika Lože.
Da ako Loža ne uspe da se okupi nijednom u toku godine, to dovodi do gubitka Povelјe.
Da je dužnost, a isto tako i pravo, svake čarterovane Lože da ima predstavnika u Velikoj Loži na njenoj Godišnjoj Skupštini.
Da Velika Loža ima vrhovnu i isklјučivu jurisdikciju, u okviru svoje teritorije, nad svim stvarima Drevne Zanatske Masonerije.
Da ne postoji žalba na odluku Velikog Majstora na Istoku, niti njegovog Zamenika ili Nadzornika koji zauzimaju to mesto u slučaju njegovog odsustva.
Da je služba Velikog Majstora uvek izborna, i trebalo bi da se vrši godišnje od strane Velike Lože.
Da se Velika Loža, koju čine njeni Oficiri i Delegati, mora sastati barem jednom godišnje radi konsultacija i rada u interesu Bratstva u svojoj jurisdikciji.

*

Pored ovih, postoje razni međaši, koji sačinjavaju okvir upravlјanja Bratstvom; i neophodno ispunjavanje raznih dužnosti i odnosa nastaje iz njih; a takođe i one stvari koje regulišu i prate ceremonije i rad Masonerije, koje nije primereno zapisivati; i razne druge dužnosti i prava koje su detalјnije izložene u “Starim Dužnostima”, koje su deo Konstitucije Slobodnih zidara.

*

Dr Mičel (Mitchell) u svojoj “Istoriji slobodnog zidarstva” (History of Freemasonry), obrazlaže temu Međaša na sledeći koncizan način:

“Međaši Masonerije su oni prastari zakoni koji su prenošeni iz veka u vek, sa generacije na generaciju, za koje niko ne zna odakle potiču, i niko nema pravo da ih izmeni ili menja, nego su svi Masoni obavezani njihovim čestitim i slobodoumnim sadržajem. Sastoje se od pisanih i nemisanih temelјnih zakona tog društva. Nepisani Međaši obuhvataju sve one suštinske rituale i učenja otvorene lože, a koji se ne mogu naučiti nigde drugde. Pisanih Međaša ima šest na broju, i mogu se pronaći pod naslovom “Stare dužnosti slobodnog zidara”, prvi put objavlјenim 1723. godine, po naređenju Velike Lože Engleske.”

*

Brat Luk Lokvud (Luke A. Lockwood), u svom delu pod naslovom “Masonsko pravo i praksa” (Masonic Law and Practice) daje sledeće kao Međaše:

Verovanje u postojanje jednog Vrhovnog Bića, u neko otkrovenje njegove volјe, u uskrsnuće tela i u besmrtnost duše.
Zakletve i načini prepoznavanja, i legenda trećeg stepena.
Usađivanje moralnih vrlina, dobročinstva i učenja prirodne religije, pomoću simbola izvedenih iz Hrama Kralјa Solomona i njegove tradicije, i iz navika i običaja koji su postojali, kao i alata i materijala korišćenih u njegovoj izgradnji.
Da Masoni moraju poštovati moralni zakon i vlast zemlјe u kojoj žive.
Da Veliki Majstor predstavlјa starešinu Reda.
Da Starešina predsedava Ložom.
Da je Velika Loža vrhovno vladajuće telo u okviru svoje terito- rijalne jurisdikcije.
Da svaka Loža poseduje neosporno pravo da bude predstavlјena u Velikoj Loži sa svoja tri prva oficira, ili njihovih zamenika.
Da svaka Loža poseduje moć da inicira Masone, i da admini- strira svoje vlastite privatne poslove.
Da svaki kandidat mora biti muškarac, punoletan, rođen od slobodnih roditelјa, bez ograničenja slobode, i zdrav i čitav kako bi to čovek i trebao biti.
Da se nijedan kandidat ne može primiti sem putem jednoglasne balotaže, nakon propisnog obaveštenja o njegovoj molbi i propisne provere njegovih kvalifikacija.
Da je balotaža neosporno tajna.
Da su svi Masoni, kao takvi, međusobno jednaki.
Da su sve Lože međusobno jednake.
Da su sve Velike Lože međusobno jednake.
Da niko ne može biti postavlјen za Starešinu Lože ako nije bio Prethodni Nadzornik, izuzev po posebnom odobrenju Velikog Majstora.
Da se obaveze, načini prepoznavanja, i forme i ceremonije prikazane u prenošenju stepena smatraju tajnom.
Da se nikakve inovacije ne mogu činiti u sistemu Masonerije.
Da su Stari Međaši Vrhovni Zakon, i ne smeju se menjati niti opozivati.

*

Pokojni brat Čarls Skot (Charles Scott), u delu “Ugaoni kamen masonskog svoda” (The Keystone of the Masonic Arch), ovako raspravlјa o karakteru Međaša:

“Naši stari su pridavali veliku vrednost međašima ili granicama svog imanja. Brisanje ili uklanjanje nekog od njih smatrano je teškom uvredom. **** Čak i među paganima međaš je bio sveti – toliko sveti da su ga oni učinili božanstvom. **** ‘Sinovi Svetlosti’ imaju svoje međaše; i oni mogu tako jasno biti ocrtani da se prijatelј može uvek razlikovati od neprijatelјa. Bolјe mišlјenje je da su rituali, forme ili ceremonije ubrojane u naše međaše; takođe naši univerzalni ili opšti zakoni. Ovi zakoni ne smeju biti povučeni niti modifikovani, i oni su, ili bi trebali biti, isti u svakoj Loži. Svaki pokušaj da se oni opozovu ili promene predstavlјao bi narušavanje Masonske vere; jer to je temelјni princip naše drevne konstitucije da se nikakve inovacije ne mogu praviti u sistemu Masonerije, i svaki član Bratstva je religiozno obavezan da ih poštuje i sprovodi.”

Očuvanje sadašnjeg položaja našeg reda; obezbeđenje njegovog intenzivnog postojanja i proširenje njegovih blagodati, uveliko zavisi od budnosti kojom motrimo nad njegovim stvarima i sredstvima upotreblјenim za očuvanje njegovih Starih Međaša od inovacije, i njegovih principa od korupcije.

Brat M.M. 33o Loža: „Bratstvo“ Orijent: Šabac V.N.L.S.