Polazeći od činjenice da se Slobodno zidarstvo održalo ovoliko vekova zhavaljujući Bratskom lancu-energiji koja povezuje svu Braću bez obzira na sve različiosti (nacionalne, verske, akademske i dr.), s jedne, i da je Slobodno zidarstvo nauka o moralu-etici, pod velom alegorije ilustrovana simbolima, s druge strane, s iskrenom verom u Velikog Arhitektu Svemira, hronološki ću (ali u kraćim crtama) izneću svoja osećanja na proputovanju (traganju) za spoznajom tajni Slobodnog zidrastava. Na tom putu pročišćenja osvrnuću se na svoje „moralno-etičko prosvetljenje (samospoznaju), s jedne, a u sklopu Brastkog Lanca PL „Đorđe Vajfert“u kojem sam spoznavao tajne Masonerije, na proputovanju od inicijacije do Pomoćnika.
Od čina inicijacije pa do danas Bratski lanac PL „Đorđe Vajfert“ i Ritualni-Duhovni radovi bili su mi platforma na kojoj sam se u skaldu sa svojim mogućnostima duhovno izgrađivao. To duhovno izgrađivanja odvijalo se u Hramu uz tri Velika Svetla: Sveto pismo, Ugaonik i Šestar. Ovi simboli pod velom alegorije su me opomiljali da bez poštovanja Deset Božijih Zapovesti, koje simbolizuje Sveto pismo, s jedne, i Ugaonik i Šestar kao simbol mateerijalnog i duhovnog, uzdržanosti i moralne ispravnosti, vremena i prostora, kosmičkog i zemaljskog, s druge strane, ne mogu sposznati samog sebe niti pronikunuti u tajne Slobodnog Zidarstva.
Na putu od inicijacije do sada, radio sam na spoznaji sebe i moralno-duhovnih vrednosti boljeg i humanijeg društva pod velom alegorije i Slobodno zidarskih simbola. Iako, sam u profanom životu spoznao osnovne odrednice akademsko-stručnog stepena „priznat-poznat“, dub-oko u sebi osećao sam se kao „neznalica“ u krugu beskrajnog Svemira. Osećao sam se, simbolički rečeno, kao „tačka“ u tom krugu, omeđenom sa dve paralelne linije. Da bih, koliko-toliko, mogao spoznati tajne beskrajnog Svemira izabrao sam put „večitog učenika“ škole života.
S druge strane, nije naodmet podse-titi se da je svet-društvo u takvom stanju razjedinjenosti-podela gde su različito-sti često i povod za nasilje jačeg nad slabijim. Podele su tolike, da ma koliko sam u profanom životu spoznao regiona-lne i globalne integracije, moja konstata-cija je bila: da nema univrzalno prihvaćenog sistema vrednosti koji bi povezao sve te različitosti u jedan lanac. Bio sam u zabludi sve do pripreme za inicijaciju i samog čina inicijacije. Činom skidanja poveza s očiju shvatio sam da je Slobodnozidarski-Bratski lanac, jedina vezivna nit svih različitosti. Stupanjem u Bratski lanac crni svet se ostavlja iza sebe, a „vojnik“ Velikog Arhitekte Svemira krećući se „ ukrug u Loži“ od Zapada ka Istoku spoznaje Slobodnozidarske tajne. Na tom putu Slobodni zidar se oseća kao „vitez“ Solomomonovog hrama koji kroz stalno usavršavanje (simbole i alegoriju), tokom Rituala obogaćuje sadržaj Hrama, i Bratski lanac u celini.
Kao sluga Velikog Neimara Svemira i karika Bratskog lanca spoznao sam da je Lanac čvrst onoliko koliko je čvrsta svaka od njegovih karika pojedinačno. S druge strane, klešućui neobrađeni kamen, svaki, Učenk daje svoj „prilog“ za gradnju Hrama, s jedne, i spoznaje sebe kao „večitog učenika“ škole života- „vojni-ka“ Velikog Arhitekte Svemira. Koliko je uspešan u „klesanju kamena“ toliko j i njegov doprinos zidanju Hrama veći.
Međutim, ništa nije tako savršeno da ne može biti još bolje. Tako je i s gradnjom Hrama. Njega su započele brojne generacije Slobodnih zidara, naših prethodnika i u amanet nam ostavili Hram čije zidanje nije završeno. Oni nam kroz simbole zaodenute alegorijom poru-čuju: da čovečanstvo nije uzdignuto do čovečnosti. Gradnja se nastavlja- svaki novi Slobodni Zidar nastaviće gradnju tamo gde su stala njegov Braća, prethodnici.
Tako sam krenuo i ja na proputovanje kao „neobrađeni kamen“ Slobodni zidar klešući njegove neravnine i pretvarajući ga u obrađeni kamen koji se može ugraditi u građevinu. Ideja vodilja, na tom putu bili su mi principi: humanosti, čestitosti, tolerancije i dobra volja da pomažem Bratskom lancu i društvu u celini. Nije mi bilo teško da „klešem neobrađeni kamen“, radio sam to s neopisivim zadovoljstvom zajedno s ostalom Braćom. Gradio sam Hram ugrađujući u njega svoj kamenčić, ali svestan činjenice da gradnja nije završena. Na to su me podsećale i reči Časnog Starešine kada bi prilikom otvaranja lože, uz pomoć Nadzornika izgovarao reči: „Neka Mudrost vodi našu gradnju, neka je Snaga izvede, neka je Lepota upotpuni.“ Te reči su me ohrabrivale da još upornije „klešem neobrađeni kamen“, da mudrije oblikujem njegove ivice ulepšavajući tako Hram, s jedne, i čineći društvo humanijim-savršenijim, s druge strane.
Bio sam Zidarski „šegrt“ dve i po godine. Kao i svaki Slobodni zidar-Učenik u početku sam bio nespretan. Isklesani kamen imao je neravnine. Popravljao sam gradnju uz pomoć Bratskog lanca. Klesao sam na Severu, (u tami bez dovoljno svetlosti), ali s velikim entuzijazmom i željom da svaki naredni udarac gletom poboljša izgled kamena dajući mu iskru svetlosti. Ta iskra Svetlosti kojom je zračio obrađeni kamen pridruživala se Svetlosti koja je obasja-vala Hram, a obrađeni kamen utapao se u mozaik građevine-Hrama, dajući mu dodatnu lepotu. Osećao sam se prijatno, srećan što mogu da podarim Slobodnom zidarstvu taj mali kamenčić koji sam, iako, još uvek nevešt, isklesao.
Iako, je prema Masonskom Dekalogu predviđeno da se u pojedinim stepenima Slobodnog Zidarstva provede po godinu dana, nisam ni pomislio da mi je unapređenje trebalo stići ranije. Za to vreme provedeno u Braskom lancu spoznao sam neke filozofske odrednice o kojima se na Ritualnom radu ne govori. Pored ostalih, izdvojio bih ovu: „mason se rađa… Svetlost koju prima kao savet od drugog suštija je i čistija od onoga što dolazi od njegovog razumevanja i suda. Najbolji način da se um sačuva zdravim jeste upozorenje prijatelja“. S druge starne: „Čovek retko potvrđuje svoje sopstvene zasluge skromnošću, a još manje veličajući ih. Čovek ne može trpeti da moli ili preklinje-ali sve ove stvari zvuče milostivo iz usta prjatelja, dok iz sopstvenih izazivaju crvenilo u licu“. Ova spoznaja, je istovremeno i poruka, Učenicima-Slobodnim zidarima, koju moraju imati na umu: da je dužnost Slobodnog zidara da zida-gradi Hram,a njegovo napredovanje u savladavanju tajni Slobodnog zidarstava od Učenika, Pomoć-nika, Majstora pratiće i ocenjivati Časni Starešina, (Časno Starešinstvo). Taj „obrađeni kamenčić“ istovremeno je bio i spoznaja samoga sebe, „znak“ da sa Severa krenem ka Jugu, što je poslužilo i Čsnom starešini (Straešinstvu) kao povod da budem unapređen u stepen Pomoćnika.
Moje drugo propotuvanje je simboli-čki završeno. Neobrađeni kamen je isklesan. Međutim, on sam po sebi neće, mnogo doprieti nastavku gradnje Hraama ukoliko se GEOMETRIJSKI dobro ne ukalpa u mozaik gradnje. Stoga, na drugom proputovanju-unapređenju u Pomoćnika spoznajem nove tajne Slobodnog zidarstva. Šestar i Uglomer sa slovom „ G“ u centru, s tim što je, samo jedan krak Šestara nad Uglomerom. Gradnja se nastavlja, GEOMETRIJA postaje novi izazov Pomoćniku u arhitekturnom oblikovanju Hrama. To je za Slobodnog zidara-Pomoćnika nova „nauka“ čije će tajne spoznavati u narednom periodu. Pomoćnik nastvlja svoju školu „života“ u tzv. „Koledžu geometrije i astronomije. Slikovito rečeno, nastaviće da gradi i spoznaje tajne Slobodnog zidarstva s po ugledu na Galileja i Kristofera Rena GEOMETRA i astronoma Šestar i Uglomer kao simbol materijalnog i duhovnog sazrevanja biće mu orijentir u spoznaji sebe, s jedne, i uspostavljanju pravednijeg i humanijeg društva, s duge strane.
Jezik simbola zaodenut velom alegorije predstavljaće novi izazov za Pomoćnika, da sam donese zaključke o nekim tajnama Slobodnog zidarstva, na drugom proputovanju. Umesto zakletve-kazne, po drugi put, započeta tri putovanja, nas opominju. Unapređenjem u stepen Pomoćnka, čeka me novi izazov- nova „gradnja“. Sibolički rečeno, na pomoćničkom stepenu, Brat se osposo-bljava da se uklopi u svoje društveno okruženje: on gleda oko sebe, radi na kubnom kamenu i uči kako da mistrijom spoji različite elemente s osloncem na GEOMETRIJU.
Na kraju ali ne i po važnosti, u Bratskom lancu PL“ Đorđe Vajfert“ od inicijacije do unapređenja u stepen Pomoćnika, spoznao sam samo neke tajne Slobodnog zidarstavo, o kojima bilo reči u ovom Nacrtu. Ključne su, da Mudrost, Snaga i Lepota čine kamen temeljac za uspeh gradnje Hrama humanosti. Tri Velika Svetla: Sveto pismo, Ugaonik i Šestar su međaši, duhovne „vođe“ koje motre na našu gradnju. Oni nas opominju, da na putu Slobodnozidarske gradnje vodi-mo računa o harmoniji moralnog (duhovnog) i materijalnog, o ravnoteži duha-tela, s jedne, i istovremeno nas hrabre-podstiču da još više učimo kako bismo spoznali tajne Slobodnog zidarstava, u skladu sa svojim duhovnim mogućnostima.
S druge strane putovanje Pomoćnika-Slobodnog zidara se nastavlja sa željom da spozna misiju Velikog Neimara Svemira koji je u nameri da svet učiniji pravedniji, i sam bio izložen svekolikim stradanjima, koja su ga dovela na presto „Velikog Arhitekte Univerzuma“. Da bi Univerzum učinili još boljim-pravednijim, Pomoćnik-Slobodni Zidar se ne sme „uspavati“ na lovorika-počastima koje mu je dodelio Časni Starešina. On mora, stalno, imati na umu da je zidanje započeto, a nije završeno.
Završavajući ovaj rad, neka mi bude dopušteno
i oprošteno,što ću se s par rečenica osvrnuti i na neka„iskušenja“ koja su pratila
moje proputovanje u Bratskom Lancu PL“Đorđe Vajfert“ od iniijacije do unapređenja
u Pomoćnika. Verujem da su ova „iskušenja“ i za ostalu Braću, a posebno nas Učenike,
bila dodatni motiv da „klešemo kamen“ s još većom energičnošću, spoznajući pritom i „dodatne“ simbole koji nisu predviđeni
Ritaualnim radom.
Reč je, oprostite mi na izrazu, o odlasku neke braće iz PL“Đorđe Vajfert“ koji je obeležio, period našeg Masonskog sazrevanja-spoznaje Slobodnozidarskih tajni. Mi Učenici, „neobrađeni kamen“ bili smo zbunjeni, ali ne i obeshrabreni-kolebljivci. Iako „neobrađeni kamen“, Slobodni zidari u „tami“, sedeli smo i moram priznati s nevericom pratili-proprtili dešavanja u Bratskom lancu. Kada kažem nemila dešavanja, ne mislim ništa loše, ali sam se pitao, da li je moguće da harmonija i energija koja veže Braću u Bratskom lancu, može da se preobrazi u „disharmoniju“. Pogotovo, što sam svoje Slobodnozidarsko-učeničko sazrevanje prezentirao Bratskom lancu kroz radove „Bratski lanac-energija koja povezuje Braću“, „Prikaz Masonskog priručnika“ i „Dužnost svakog Slobo-dnog zidara je da kleše neonbrađeni kamen“. Međutim, ovaj odlazak neke braće imao je po meni i dobru stranu.Doživeo sam i preživeo „sukob“ različih mišlje-nja u Brastkom lancu, na početku spoznaje Slobodnozidarskih tajni, onda, kada sam „klesao“ kamen neveštim udarcima čekića po hrapavoj površini. Imao sam pravo na „samopredeljenje“: napustiti ložu ili ostati u Bratskom lancu PL “Đorđe Vajfert“ pod zaštitom VNLS. Odabrao sam ovaj drugi put. Ostao sam u PL „Đorđe Vajfert“!
Ja nisam Boginja pravde „Justicija“ da ocenjujem ispravnost odluke da se ode ili i ispravnost onih koji su ostali u Bratskom lancu PL „Đorđe Vajfert“.
Da li sam izabrao pravi put, reći će Braća koja se i okupljaju na našim radovima, s namerom da se gradnja nastavi. S pozivom na Velikog Neimara Svemira i Vašu Bratsku ljubav (podršku) ja ću nastaviti da i dalje s oslncem na Geometriju „klešem“ i uz pomoć „mistrije“ kao alata moj kamenčić ugrađujem u Hram. Simbolično rečno, kao Zidar „kalfa“-Pomoćnik, trudiću se da s pozivom na (viševekovno Slobodnozida-rsko iskustvo), obavijeno velom alegorije, ne izneverim poverenje Časnog Starešine – Bratskog lanca, i da gradnju nastavim.
Odlazak pojedine braće iz PL „Đorđe Vajferet“ koji je obeležio moje Slobo-dnozidarsko sazrevanje podsećaće me na Kralja Solomona koji je gradnju Hrama poverio Hiramu Abifu, a on svojim Pomoćnicima koji su ishitreno-neodmerenim gestom, prevremeno od njega zatražili „Majstorsku reč“.
Neka Veliki Neimar Svemira dopusti da gradnja uspe.
Bratski pozdrav,
Brat: S.Ć.
PL Đorđe Vajfert, Beograd