U prirodi Slobodnih Zidara je da promišljaju aktuelne teme. Zato je pandemija koja je duboko uzdrmala temelje same savremene civilizacije i modernog načina života nešto o čemu vredi diskutovati i u okvirima rasprave o Bratstvu.
Setimo se da je jedna od magistralnih ideja koja uspešne ljude okuplja između stubova da ih podseti na prave vrednosti, moral i etiku koji u njihovom profanom životu često padaju u senku borbe za uspeh, priznanja, novac ili želje da se nahrani sujeta. Pomalo veštački „spuštamo“ se (ili „podižemo“, zavisno od perspektive) na razmišljanja o pravim problemima, vrednostima i preispitivanju kriterijuma po kojima ih svrstavamo u tu grupu „pravih“.
Onda se desi pandemija. Neko je napisao da je težina svih prisutnih jedinki Korona virusa u svetu nekoliko grama. Ne verujem da je taj podatak previše karikiran. Očigledno je da je civilizacija koja je odletela na Mesec uhvaćena u raskoraku. Priroda joj je „prodala foru“ i pokazala ko je gazda. Od direktne diskusije usmerene na veliko pitanje uticaja pandemije na civilizacijske tokove, zanimljivija mi je i primerenija rasprava u okviru slobodnozidarskog mikroplana, koji osvetljavaju sveće sa stolova i stubova u Hramu.
Odjednom shvatili smo da materijalna dobra i profani problemi i nisu toliko bitni.
Nov auto? A gde da putujem?
Novo odelo? Gde da ga nosim?
Prošle godine skupo plaćen sat sada mi smeta kada se dezinfikujem u povratku kući. Jevtin i plastični trenutno je znatno praktičniji.
Kolega me je ogovarao i smestio igru da bi bio izabran na bolju poziciju od mene. Sada i ne znamo da li će firma uopšte opstati nakon svega.
Zaradio sam puno novca elastičnim tumačenjem poslovne etike? Opaka bolest odnela je bogate ljude koji su mogli da kupe bolnicu, ali ne i lek.
Više nam nije bila potrebna Masonerija da nas podseti na prave vrednosti, etiku i probleme. Dobili smo to “all inclusive”, sa sve karantinom. U lice.
Bizarno, zrak Masonerije koji pokriva taj ugao postao je, usko gledano, pomalo suvišan. Zazvonio je Korona-podsetnik na prave vrednosti.
Ali, Masonerija nije samo taj aspekt. Ona je pored ostalog i (setimo se Dekaloga), „Činiti dobro iz ličnog zadovoljstva a ne samo zato što to smatraš obavezom“. Dakle taj pravac delovanja Bratstva orijentisan „ka spolja“, iz Hrama ka profanom, ostao je slobodan kao prostor za akciju. Na osnovu informacija koje posedujem, rekao bih da je tu ulogu Bratstvo odigralo prilično uspešno u okviru sopstvenih mogućnosti. Odslikali su se u tom ogledalu i neki nedostaci. Nakon sagledavanja našeg delovanja ove vrste, imaćemo na osnovu čega da vidimo šta je urađeno dobro, šta je moglo bolje, kako nekada brže, nekada realnije, nekada mirnije a nekada i taktičnije reagovati na predloge za akciju i mnogo toga još.
Dakle na neki čudan način, pandemija je težište večite slobodnozidarske klackalice pomerila na stranu delovanja ka profanom. Tu je naša akcija bila potrebnija.
Ipak verujem da je njen kvalitet zapravo mera vrednosti onog drugog pravca delovanja, odnosno naših sopstvenih napora uloženih na klesanje i sticanje samospoznaje u loži. Očigledno jedno bez drugog ne ide
Pandemija i sve oko nje, sigurno će uticati na buduća dešavanja u slobodnozidarskom pokretu, kako na mikroplanu (Loža, Orijent, Obidijencija), tako (iskreno se nadam) i na kretanje masonskog pokreta širom sveta. Na svima nama je da taj uticaj učinimo što blagotvornijim i na osnovu naučenog i učiinjenog donesemo odluke koje će nas međusobno zbližavati. To je mnogo važnije od funkcija, „prepoznavanja“ i unapređenja. Odgovornost da se pokaže da smo još uvek potrebni civilizaciji i da formiranje i trajanje Bratstva nisu bili kratkotrajni kapric istorije dug nekoliko vekova, ono je sa čime će se ova generacija Slobodnih zidara suočiti u vremenu koje dolazi kao retko ko od naših duhovnih prethodnika.