Braćo: Vi sledite put vaših prethodnika
„To reče, pomilova nas i ode“
Povodom predstojećeg početka Nove masonske 6022/6023:.G:.I:.S:. , s jedne strane, i nastavka naše slobodnozidarske Gradnje – večerašnje inauguracije , novog Starešinsta PL”ĐV”, s druge strane, uz prisutvo MUVM VNLS Brata B.U., ovaj tekst posvećujem ovom, izuzetnom događaju-Gradnji ( Ritualnom radu).
Ritualnom radu, koji pored radnog karaktera (primopredaje) dužnosti – Majstorskog čekića iz ruku brata M.G., dosadašnjeg Časnog Starešine, u ruke novoizabranog Časnog Starešine, brata A.A., predstavlјa i svojevrsnu duhovno-slobodnozidarsku nit povezivanja-nastavka Gradnje Slobodnih zidara PL“ĐV“ s ostalim PL, bratskim karikama, koje su pod zaštitom VNLS.
Stoga i ne treba da nas čudi, zašto MUVM VNLS, prisutvuje našem večerašnjem Ritualnom radu. On ne prisustvuje samo kao naš brat, u svojstvu gosta, kojem po masonskim pravilima pripada počasno mesto na Istoku, dok mi Braća domaćini, iz PL“ĐV“, Gradimo-nastavlјamo zidanje, simbolično, kroz primopredaju Starešinstva, uz zahvalnost prethodnom Starešinstvu, i čestitke novom Starešinstvu, da nastvi da kleše, brusi (gradi), neobrađeni kamen, ugrađujući ga u Hram čovečnosti koji su započela naša braća, pre više od tri stoleća.
MUVM VNLS, Brat B.U. iako ima poverenje u Gradnju Braće iz PL“ĐV“, on hoće, večeras, da svojim prisustvom uveliča naš Ritualni rad, time što će izvršiti inauguraciju novog Starešinstva, i udarcem čekića, na simboličan način, obeležiti primopredaju Majstorskog čekića, prethodnog Strešine novoizbranom Starešini.
Nakon tog simboličnog čina, mi, Braća, iz PL“ĐV“ natavlјamo da zidamo – doziđujemo, u Novj masonskoj 6022/6023:.G:.I:.S:. još, jedno krilo-platformu, postojećem Slobodnozidarskom mostu koji spaja PL“ĐV“, s VNLS i ostalih PL koje rade pod njenom zaštitom. S tim, što taj most nije rezervisan, samo za nastavak putovanja Braće iz PL“ĐV“ ka Svetlosti, već svih Slobodnih zidara-Poštovanih loža, koje su pod zaštitom VNLS i bratskih loža iz bratskih obeidijencija.
Bratska energija poput Teslinih i Pupinovih noviteta: naizmenične struje i telefonskih provodnik, nastaje da se širi, duž Bratskog lanca povezujući Poštovane lože dilјem Srbije s VNLS, od Vranja, preko Nša, na jugoistok do Knjaževca i Zaječara, a, zatim, preko Kragujevca i Kruševca, ka Beogradu, račvajući se ka Šabcu i Novom Sadu, a odatle, transforisana u naizmenično kolo ka Bratskoj Crnoj Gori – Podgorici. Istovremeno, transformišući se, pri tome, u jedno nazmenično kolo (lanac), koji traje vekovima, iako se Starešine menjaju nakon isteka masonske godine, ali Braća ostaju Braća.
Takav način Gradnje, zasnovan na probranoj-odabranoj Braći, jedan je od pokazatelјa da idemo putem koji nam je odredio Veliki Arhitekta Snemira, nastojeći da svoju profanu neusavršenost pobolјšamo-oplemenimo duhovnim saznanjem – spoznajom skrivenih niša duše, s jedne strane, i Tajni Slobodnog zidarsatv 3×3, imajući, pri tome na umu poruku-glas, koji nam stalno odzvanja u ušima: ja se pridružujem Slobodnim zidarima (lјudima), žrtvama istorije, koji su duhu, davali univerzalnu vrednost, umesto materiji.
Ti naši prethodnici, Slobodni zidari, svesni činjenice da je istorija čovečanstva-smena različitih katastrofa, novijeg vremena, pred čijim „kordonom“ moći-meteža-„zveckanja“ oružjem, pretnjom nuklearnim „okidačem“ se nalazimo, od pada Berlinskog zida, globalnog preoblikovnja sveta, iscrtavanja novog katastra premera (mapa) nacionalnih država, građanskog rata na prostoru bivše SFRJ, nedovršene trnzicije, formiranja ncionalnih država, pandemije Kovid-a 19, koja još traje i najnovije rusko-ukrajinske (svetske krize-možda i „katastrofe“), davali su univerzalnu vrednost principima lјubavi, umesto principima moći.
Druga je stvar, što postoje sile-moć, kakvu nameru-„viziju“ imaju, i, od čijih diktata zavisi da li će materija ndvaladati duh, i kako će se događaji na geostrategijskom profanom i regionalnom planu okvalifikovati: kao put ka Istoku-Svetlosti? Ili, posrnuće-potonuće u mrak (ambis)?
Posmtrajući današnje društvo vidimo da u njemu dominiraju iste i slične pojave, koje je popiivao-opisivao francuski književnik Molijer (1622-1673), a koje su i danas aktuelne: jagma novobogatša, za diplomama i titulama, , koje stiču na moralno nedopustiv način, fascinacija novcem koji postaje merilo svih vrednosti, gde je kapitl potisnuo moral: vrediš onoliko koliko si bogat?, zelenašenje, kocka (kladionice na svsakom ćošku ulice), biblioteke poneka, kojekakvi rijaliti „Zadruga“, licemerje, korupcija i pohlepa u svim profesijama koje treba da brinu o: veri, zdravlјu, pravdi, obrazovanju, dominacija poluobrazovanih (poluintelektualaca, o kojima je pisao, pored ostalih, i naš Brat Slobodan Jovanović), snobizam, otuđenost, egoizam, koji vlada u porodicama, ustanovama, i društvu u celini. Dakle:“Sve što je bilo trulo i vredno osude-polemike, podsmeha i poruge u molijerovo vreme, sve te nepodopštine, poroci, izošačenosti i ludosti, obeležja su savremenog društva, ali umnogostručena i u svom razornijem vidu“ (Smešne slike poroka, Izložba o Molijeru, Vuka Jeremić, Politika-Kultura, umetnost, nuka, 24.09.2022).
Na osnovu svega, iznetog, s possenbim naglaskom na: Smešne slike poroka otvara se itanje: gde je tu uloga Slobodnih zidra? Da li su oni nemi psomatrači svega ovoga što se dešava oko nas? Da li Slobodni zidari mogu, da ostanu „pusto“ ostrvo u okeanu, koje, zaplјuskujje talas smešnih slika poroka, sa svih strana? S druge strane, otvara se i pitanje: da li smo mi na ovim prostorima, i današnja, Slobodnozidarska vizija – širom sveta, koja je, vekovno doživlјavana kao filozofija izgradnje Solomonovog hrama- Hrama čovečnosti-Hrama nad hramovima, koji je Svetionik celom društvu (globalnoj mapi sveta), i dalјe, onaj isti, Hram čovečnosti koji je građen, nadgrađivan i koji je opstao, do danapnjeg dana, zahvalјujući mukotrpnom radu brojnih generacija Slobodnih zidra, koji su ga projektovali i gradili, po „projektu“ (3×3): Tri velika i Tri mala Svetla?
Da li su Mudrost, Snaga i Lepota, kao tri glana oslonca temelјa, i dalјe fundament filozofskog poimanja, vizije, misije i strategije dalјe gradnje Hraam čovečnosti? Da li do nas, dnašnje generacije Slobodnih zidara dopire glas naše Braće (SZ predaka), koji su udarili, temelј ovom Hramu, zidali ga, doziđivali-ugrađivali svoj kamenčić, biser-koji su čuvli, u skrivenim nišama duše, radeći u miru, ugrađujući, s tim fino isklesanim-obrađenim kamenčićem i svoj, znoj, energiju, limfnu vodu žulјevitih ruku, u mozaik Hrama Scvetlosti-čovečnosti?
Neka mi ne bude zamereno, što ću biti slobodan, postaviti, i, pitanje, koje se očekuje, da ga postave, daleko, pozvanijim Slobodni zidari od mene: da li se mi, istinski, odnosimo prema Slobodnim zidarima-našim precima, i Hramu čovečnosti koji su nam ostavili u nasledstvo: vizionarski, mudro, s istančanim osećajem, da prepoznamo:
- Slobodnog zidara u duši-istinskog, i, Slobodnog zidra po regalijama?
- Slobodnog zidara čija je psihosocijalna-bratska-graditelјska osobenost, u saglasju s odrednicama Dekaloga, od onoga, koji, sebe, zamišlјa-tako se i ponaša, po sopvtvenoj zamisli Slobodnog zidara-onih, kod kojih, umesto principa lјubavi, vladaju principi moći; umesto bratske iskrenosti-licemerje, neiskrenost, ambicioznost i sujeta?
- Da prepoznamo Slobodnog zidara koji će sebe, moći da zamisli-doživi-proživi, kao Zidar, koji gradi-zida, a, ne samo sebe doživlјava kao Brata, koji „rukovodi“, različitim organizacionim nivoima organizacije Slobodnog zidarstva. Nije redak slučaj, da ako mu se ne ostavri ta namera „rukovodn“, on napusta, do juče, sebi, najdraže Bratstvo?
- Da prepoznamo Braću koja klešu u miru, ne (pro)glašvajući udarac svog gleta-gradnje, na sva zvona, „preporučujući“ se za viši stepen- od Majstora Kralјevske Umetnosti? (Usuđujem se reći, da, se najčešće ta „preporuka“ –uzditzanje, vrši netransparentno?
Uzgred, znajući da Slobodno zidarstvo, nije imuno, i od ovih, drugih, osobenosti, prirodno je, da se čovek-SZ, zabrine, zapita: da li, je, ova karakterologija stalni pratilac Slobodnog zidarstva, ili je ona, samo „uzgredni“ pratilac Smešnih slika poroka, u ovoi tzv. novoj normalnosti? Ovim ne želim da povredim bilo koga, niti, umanjim dobru volјu, svih, onih profanih, koji kucaju na vrata Slobodnih zidara, da bi im se otvorila vrata Slobodnozidarskog hrama, omogućio pristup bratskom lancu. Da li nas kvantitet, po pravilu, uvek, nagrađuje dobrim kvalitetom?
Usuđem se reći, a, s osloncem na tradicionalnu teoriju i praksu, istorije razvoja Slobodnog zidarstva, u svetu, i kod nas, s jedne strane, i doživlјeno i proživlјeno, s druge strane, (istina, ne sporeći, da u našoj Obedijenciji ima braće s dužim msonskim stažom, i, funkcijama u Plavoj i Crvenoj Loži, koja su, pretpostavlјam, po osnovu metrike onih koji odlučuju o tome, zaslužila svoj stepen, viši, od Majstora Kralјevske Umetnosti. Međutim, nisu retki primeri, da se Braća, svoju duhovno-duševnu spoznaju Slobodnog Zidarstva, manifestuju regalijama, umesto, da ispred-oko njih „plamte“ Tri velika i Tri mala Svetla, po čemu ćemo ih mi, ostala Braća raspoznavati, i u mraku, dok ne izađu na Svetlost i pokažu regalije. Na taj način će, oni, još jače-mudrije osvetlјavati Hram nad hramovima, koji su nam u nasledstvo ostavili, naši preci-Slobodni zidari. To, nam je, još potrebnije u ovom zadivlјujućem-zastrašujućem vremenu. Potrebna nam je Mudtrost, Snaga i Lepota, koju će predvoditi, biti, Mačonoša-lјubav, umesto, „položaj“ među Braćom. Po prirodi, Sunce je sibol „moći“, ali je njegova Svetlost, daleko jača-blagotvornija-omilјenija kod svih živih bića i…
Zato, neka nam Brat Đorđe Vajfert, bude na umu, „pri ruci“ u „duhovnoj apoteci“ kao lek, kada nas ponesu osećanja, poput želјe, za brzim uspehom, kako Učenika tako i ostale Braće, koja čim budu uzdignuti u M.K.U, hoće da budu Časne Starešine, zaboravlјajući pri tome, da je Majstorski čekić, velika: čast-privilegija-Svetlost nad svetlošću, a Časni Starešina, slikovito rečeno, „dirigent“ hora, koji najvalјuje-odjavlјuje (zatvara) Gradilište-Gradnju. Još, neshvatlјivija mi je pojava, kako ranije rekoh, da , se prilikom (ne)izbora za pojedine „fukcije“ bilo na nivou Poštovnih loža, a posebno VNLS, pojedina Brća razočaraju-posvađaju, napuste PL-Obedijenciju, ili, Slobodnozidarstvo uopšte. (Gde je tu Slobodnozidarsak zakletva? Prepoznaj čoveka u lјudima-Brata, koji je: ispred i iznad svih različitosti).
Draga Braćo, ove moje reči, nedoumice, nemojte pogrešno shvatiti, da ja neko kritikuje, ne daj Bože „sudim-osuđujem“, ja ukazujem na loše slike Slobodnog zidarstva, razdvajajući pri tome, problem od ličnosti.
Ja nema ni prvo, ni hijerarhijku „moć“ u Slobodnom zidarstvu . nisam ni MUVM ni Grand Komander, ni Viši oficir, već M.K.U (treći stepen…), ni sociolog-psiholog, da bih mogao prousđivati-donositi pravilne zaklјučke na ove i slične teme. Ima daleko, pozvnijih, od mene, pa se nadam, da će oni, bar, u okviru , svoje instrukcije, ili, druim povod, npr: Savezne skupštine VNLS ili…, napisati rad na tu temu. Do tada, ja ću vam reći, da meni takvi postupci liče, slikovito rečeno, na preambicioznog studenta, ili, sporstkog takmičara, pa čak, i novopečenog muža: koji nakon prvog neuspeha-nepoloženog ispita, lošeg sportskog rezultata, ili, najmanje čarke u porodici, koja je sastavni deo života, napustaju porodično gnezdo, sele se-tragaju za ostavarenjem svojih snova. (Možda i neralnih).
S druge strane, onako uzgred, bez namere da polemišem-osporavam navode koje dade jedan Brat,u, najnovijem radu, koji nam je dostvlјen u septembru ove 6022:.G:.I:.S:. pod nazivom „Škotski Red,…“, u kome navodi:
“Iako se kaže da za slobodnog zidara nema višeg statusa od statusa koji dobija kada postane “Majstor Mason” i često se ponavlja tvrdnja da viši stepeni nisu “viši” po rangu, već je to samo nastavak u usavršavanju i proširivanju znanja, ipak je činjenica da simboličke lože u SAD predstavljaju neku vrstu filtera i predvorja za okupljanje članstva. Kroz prva tri stepena se prolazi rutinski i relativno brzo, a pun kapacitet i smisao masonski život pojedinca dobija tek kroz više stepene Škotskog ili kroz više stepene nekog drugog od preostala tri reda
Da li je s trećim stepenom, kojeg autor smatra, po ugledu na masoneriju SAD, postignut pun kapacitet i smisao masonskog života pojedinca, koji tek dobija kroz više stepene Škotskog, ili kroz više stepene nekog drugog od preostala tri reda“.
Otvara se pitanje: ako je to tako? Predstoji li nam, rečeno profanim rečnikom reakreditacija masonskog zakonodavstva u Srbiji-doakreditacija Škotskog reda, shodno zapažanjima autora citiranog rad?.
Zaboravili smo, izgleda sentencu: „Čoveče pogledaj sebe očima drugih…“.
Do tada, ostaje mi da verujem, nadam se, da nisam usamlјen: da većina nas na trećem stepenu (M.K.U) nije prepoznata kao, „duhovni –slobodnozidraski input “, koji je sazreo, koji, dugo „dozreva“, i, ko zana da li će ikada sazreti, da se nađe među probranim-odabranim koji odlučuju o potencijalnim, „plodovima“ u zvanju M.K.U da se nađu među njima.
Ja sam za svoju dušu, nezavisno, od prethodnog, ali, u korelaciji, s napred iznetim duhovnim „sazrevanjem-dozrevanjem“ napsiao, kao „Večiti učenik škole života“, jedan mali vodič, s kojim će se možada neko, od Braće, i složiti :
Razmišljati, razmišljati…, učiti na tuđim-viševekovnim iskustvima-izlivenoj medalji mudrosti: živeti i raditi, umesto, prioriteta, kojima smo mi “pomračili” naš balkanski um: raditi, raditi…nevidevši od “manomanije” (ophrvanosti novcem), da smo samo radili, i, umrli, a da nismo živeli…
Profesionalne titule, zvanja, položaj-imenivanja-napredovanje na lestvici profanog, stvaralo je u nama privid „gospiodra neba“, a da pri tome nismo, ni videli kako nam je život, satkan, od najmanjih, ali, istovremeno, i najslađih životnih radosti prolazio pored nas. Mislili smo da smo srećni. Na žalost, kada posle izvesnog vremena, stanete da predahnete – uradite „završni rčun“ životnih događaja (bilansa uspeha-neuspeha), vidite da su vaše materijalne investicije , svojevrsna (manomanija), trovač duše, koji je sa sobom doneo neoliberalni kapitalizam na ovim prostorima-kapitacivilizacija, gde se sve meri novcem…, gde su materijalne vrednosti potisnule duhovne – prazna „građevina“, ili, u najboljem slučaju „građevina“ u koju se uselio neko drugi – možda, ne, i, vaši najbliži, jer su se zbog onih, na početku teksta, pomenutih Smešnih slika poroka odselili koje kude , neko će reći Pustu i „prokletu“ zemlju koja je, po njima, dežurni krivac za sve što se dešava na ovim prostorima i u svetu….u poslednjih trideset godina.
A gde smo mi tu. Šta su uradili naši profani ljudi-moćnici-stratezi- „viši karakter“ u poslednjoj deceniji XX veka, kada je zpaljeno „bure baruta“ zatvoreno hermetičkim poklopcem?
Zašto, uvek, pre izlaska u grd, igranku, na slavu, pozorište i, komšilu: ne pogledamo sebe, očima drugih?
Umesto da život sa svim lepotama i “manama”, prođe kroz nas, a, ne pored nas, mi se poslednjih tridest godina bavimo prošlošću!
Kao Slobodni zidar, (Slobodan čovek, I pre inicijacije u Slobodno zidarstvo), kao mlad čovek, nadam se da neće zvučati, ajademski neodmereno, ishitreno, ili, oak, nametljivo, ja sam, I tada, ukazivao na Smešne slike poroka…da kvantitet nije garancija, niti preduslov da će se iz njega nastati, obavezno, I, prepoznatljiv kvalitet. Slikovito rečeno uputovao sam ka Svetlosti, putem popločanim I trnjem I ružama. Istina, više trnjem nego ružama…Pažljivo sam gledao gde stajem…Putovao sam rečeno slobodnozidarskim jezikom putem, na prvi pogled kao “neobičan čovek”, ali sasvim običan. U duši, po rođenju sam bio Slobodni zidra, a da to nisam ni znao. Kao Slobodan čovek tražio sam još više Svetlosti, I dans na 67.odmorištu iz Carstva prolaznosti-ka Carstvu večnosti, ja tragam za Svetlošću. Ni tada ni danas regalije mi nisu bile veran pokzatelj OSVEŠĆENOG- PROSVETLJENOG čoveka-kasnije SLOBODNOG ZIDARA. Čoveka koji putuje-korača stazom koju mu je odredio Veliki Neimar Svemira, S namerom da strategijom finog podešavanja-odmerenih koraka dostigne visinu, rasta Velikog Arhite Svemira.
Na kraju, da nas, ne bi, obesrabrio neuspeh, koji je, prirodni pratilac života,. Slobodnog zidara, treba se podsetiti: da je i Veliki Arhitekta Svemira, imao najbolje namere, ali je završio raspećem!
Oprostite mi Draga braćo, ako vam se ove moje reči, učine, da mnogo “filozofiram”.
A evo i zašto. “filozofiram”, ako, sam, uopšte vešt, svojim perom ispisivati filzofske reči.
Poučen Hristovim učenjenjem, s jedne, i s pozivom na Pavlova, koji na pitanje: šta bi poručio mladim istraživačima?
Odgovara: budite spremni reći sebi neznalica sam – i kad bih imao, još jedan život, bio bi mi kratak da završim započeto istraživanje…i, ako bih, u tom istraživanju otkrio i zrno, novoga, bih bih presrećan!
Mišljenja sam da se ova profna misao može, nađi, parvo “građanstva” u masonskom Dekalogu, kao biblijsko štivo-opomena-podsetnik svakom Slobodnom zidaru: da Slobodni zidar teži da dostigne rast visine Velikog Arhitekte Svemira, a da li će, (ni)ikada?’ Ostaje otvoreno pitanje- Večito traganje za spoznajom Tajni 3X3 Slobodnog zidarstva.
Na kraju, eto, i, zbog čega, se, ja, poslednjih 15-tak godina, potpisujem,s, titulom “Večiti učenik škole života”, izuzev, službenog potpisa…
Na žalost, nisu retki primeri, da se, mnogi sebe proglašavaju “sveznalicom”, uz skromno znanje, i, zvučno zvanje. Zaboravljući pri tome, da je I Veliki Arhitekta Univerzuma, žrtvovao život, zarad Univerzalne-Večne istine, koja sa sobom nosi, večiti tajnu, koju, još niko nije spoznao. (Čini mi se, da ovu novu normlnost-post kovid vreme, “krasi” mnogo zvanja-malo znanja)!”. (Tekst sam npisao, ranije; nije, zvanično, objavljivan).
Novom Starešinstvu, PL”ĐV”, Bratu A.A., i ostaloj Braći čestitam: INAUGURACIJU, sa želјom da svi zajedno Gradimo – nastavimo da zidamo Hram čovečnosti, koji su nam ostavile prethodne generacije naše Braće-Slobodnih zidara.
Nadam se da ćete me pravilno shvatiti-razumeti razloge moga odsustva: zbog neodložnimh profanih obaveza na EF u N. (Studenti su naše blago, za njih moramo učiniti sve: održati ispit, konsultacije, odbranu pristupnih-master radova. Što je, ujedno, i razlog mog odsustva na večerašnjem RR).
Na kraju, ali, ne i manje važno.
Od kada sam iniciran u PL”ĐV” pod zaštitom VNLS, gradim , zidam i klešem, koliko mi moja duša (duh) i telo dozvolјavaju, a bratska energija podstiče – krepi da istarjem na putu ka Svetlosti.
Pri tome sam zahvalan, i Velikom Arhitekti Svemira, što me je proveo kroz carstvo prolaznosti – doveo na 67. odmorište Sinajske gore,ostavlјajući me, s Braćom, koja su me primila u Bratski lanac, s kojia sam putovao, od kojih su nas neki, napustili, na putovanju, ko zna iz kojih razlioga, mlađom Braćom, po masonskom stažu koja su inicirana u PL“ĐV“, i, Braći „iskušenicima“ koja su nam se pridružila, došla u PL”ĐV”, a, evo večeras. će biti i, inaugurisana, kao Starešine-Strešinstvo PL”ĐV”, uz poruku Velikog Arhitekte Svemira: „ Vi ste Slobodni Zidari moji sledbenici, i zato treba da budete radosni i spokojni što sledite moj put, sećajući, se. vaših prethodnika, Abifa Hirama…i dr. Pomilova nas i ode”. (Sveti Pajsije Svetogorac (1924–1994).
Te reči Velikog Arhitekte Svemira, od kada sam spoznao, duboko su mi se urezale u skrivene niše duše, koja je večna, i telo, koje je prolazno.
Zato Draga Braćo iz PL”ĐV”, i, ti, MUVM VNLS, Brate B.U., ovu moju, kratku “instrukciju”, napisanu povodom večerašnjeg događaja-inauguracije novog Starešinstav, shvatite, pored lične bratske čestitke, i kao poruku: DA SAM SA VAMA, VEZAN BRATSKOM ENERGIJOM; ikao, nisam fizički prisutan.
Dok pišem, ovu, kratku Instrukciju, misli mi naviru, nižu se događaji (proživlјeno-doživlјeno), u PL “ĐV” pod zaštitom VNLS, na putovanju od Sobe izgublјenih koraka …do danas, iz skriveih niša duše čujem glas, vidim, ili mi se pričinja slika Tajne večere. A, evo i kako, mi se ta slika ukaza. Braća smo, im poverenje u vas, pa ću vam otkriti, mada snove, ne treba prepričavati-otkrivati drugima.
Pred očiam mi se ukaza Tajna večera: dvanaest apostola, među njima, zapazih jednog nesvakidašnjeg čoveka (čini mi se kao da je, bio, s maskom na licu), koji će ući u Biblijsko štivo, (kao neko ko nije sledio put Svevišnjeg), s jedne strane, a, na drugoj strani, ugledah pehar (Sveti gral) iz kojeg je pio Hristos.
Time se ne zvršavaju moji snovi.
Na Krstovdan (27.09.6022:.G:.I:.S:.), negde pred zoru, u snu čujem reči: „Duhovan čovek je – sav bol. To jest, njega boli to što se događa, boli ga zbog lјudi. I zbog te boli daje mu se duhovna uteha.”
Probudih se, sav u znoju, razmišlјam i šapućem sebi u bradu: „Sretene, verovatno si se i ti sretao na šutovanju ka Svetlosti, i s Judom i Kajafom?”
Odgovaram samom sebi, u tišini, da niko ne čuje: „To zna samo Svevišnji!”
Trgoh se i pomislih: „Nije moje da sudim o tome!”
Čoveče, nađi mene u sebi!
(Vladika Nikolaj Velimirović)