U ime kojih vrednosti i neminovnosti je Hiram Abif otišao u smrt?
Legenda o Hiramu Abifu je jedna od najznačajnijih legendi Slobodnog Zidarstva i alegorijska drama, u kojoj, Hiram Abif, ”Udovičin sin”, se predstavlјa kao glavni arhitekta Solomonovog hrama koga ubijaju njegovi bivši učenici, a u aktuelnom trenutku – njegovi pomoćnici, koji smatraju da su izmanipulisani i pokušavaju da prisile Hirama Abifa da im oda tajnu lozinku Majstora zidara sa kojom će moći da naplaćuju veću platu i da se predstavlјaju kao Majstori. To je priča o izdaji, nepoverenju i poverenju, negovanju hijerarhije koja se uspostavlјa odlukom ili milošću ”odozgo”, a ne zaslugom i mišlјenjem ”odozdo”, priča o svetlosti i tajni, privilegiji i čuvanju tajne, kratkoći života, večnosti dela, duše i smisla, a napisane su i knjige koje su inspirisane ovom legendom (poput Manly P. Hall, William Harvey, Albert G. Mackey, The Story and Legend of Hiram Abiff: Foundations of Freemasonry Series). I dok se Slobodno zidarstvo bavi legendom, dostupna istorijska istina kaže da Hiram Abif nije bio arhitekta nego livac bronze i mesinga, te da nije bio ubijen, nego je doživeo da vidi završetak i svog dela i hrama, a zatim se vratio kući.
Šta je onda suština alegorijske legende?
Da li Slobodno Zidarstvo raspolaže prihvaćenim tumačenjem legende o Hiramu Abifu?
U knjizi Džona Robinsona ”Rođeni u krvi – izgublјene tajne Masonerije”, naglašava se da legenda o Hiramu Abifu ističe da je Majstor Slobodni Zidar bio Majstor lјudi, a ne Majstor umetnosti ili zanata. U knjizi Alberta Pajka, ova legenda se prezentuje i u svetlu slobodnozidarske astronomije i slobodnozidarske astrologije, odnosno, simbola, gde – godine ili ciklusi su podelјeni na 12 radnih zadataka, Sunce je osnovni pokretač i izvor svetlosti, života i stvaralaštva, ali nema jednaku snagu nego ide ka smrti (gde 3 meseca ili zodijačka znaka ubijaju snagu Sunca – do zimskog solsticijuma (kratkodnevnice), a posle kreće vaskrsenje, i sve tako). Aktueleno je i tumačenje koje povezuje legendu sa gubitkom bogatstva, poštovanja, i moći Templara (gde se težište stavlјa na temu šta je izgublјeno zbog smrti mitskog vođe i znalca, a nije moralo tako biti), i gde su ubedlјiva tumačenja o izgublјenom vođstvu koje obezbeđuje napredak, jer bez planera i arhitekte nema završetka vrednog dela, odnosno, hrama.
Dakle, slobodnozidarska literatura dozvolјava više alegorijskih pristupa u tumačenju legende o Hiramu Abifu.
U osnovi, ideja je da se iniciranom Majstoru Slobodnom Zidaru dodelјuje uloga sledećeg ”Hirama”, i u neprekidnom nizu, on postaje još jedan novi ”Hiram”, planer, arhitekta, vođa važnog zadatka napretka, posvećenik profesije, i pregalac lojalan zajednici i poretku, a po ceni da bude i ubijen. Alegorijski ”Hiram” je nastavlјač dela prethodno ubijenog ”Hirama”. Lepše rečeno, on je Sin Udovice i već prethodno ubijenog ”Hirama”, i treba da ostvari kontinuitet. Ništa nije izgublјeno, ako je naredni ”Hiram” spreman i dostojan. Vođstvo i gradnja idu dalјe. Prethodni Hiram je umro jer nije dozvolio da njegovo mesto, kao ni mesto bilo kog kolege ”Hirama”, popuni praznina, ništavilo, i laž. Hiram Abif je simbol lјudskog napora da se ne protraći zemalјsko vreme, osigura budućnost, i ne unizi smisao.
U inicijacijskoj fazi Slobodnog Zidarstva se glorifikuje poruka Sloboda (lјudsko dostojanstvo), Jednakost (ravnopravnost), Bratstvo (solidarnost), i zadatak ličnog i usmereno podržanog sopstvenog usavršavanja radi delotvornijeg života u zajednici. Svaki Brat je gradivni element, ili kamen koji se kleše, ali je esencijalno važna i vezivna sila između ”kamenja”, koja mudrošću, snagom, i lepotom povezuje ”isklesani kamen” u funkcionalnu strukturu. Prosvećena zajednica je predvođena Velikim Majstorom i Majstorima Slobodnim Zidarima koji imaju plan rada, i na sebi, i oko sebe. Simbolično, Braća na pomoćničkom stepenu dobijaju naučne alate da objektivno mere svet oko sebe, a kao Majstori, i alate slobodnozidarske etike Hirama Abifa sa kojom će graditi odnose sa drugim Slobodnim Zidarima, i graditi i uticati na svet oko sebe.
U alegorijskom smislu, Učenik Kralјevske Umetnosti se uliva u moćnu maticu Slobodnih Zidara, gde jasno i odlučno prihvata da postane gradivni element organizacije koja raspolaže i snagom i kodeksom slobodnozidarskog uticaja: ”Ovi mačevi, okrenuti ka vama, najavlјuju da će vam u slučaju opasnosti svi Slobodni Zidari poleteti u pomoć; istovremeno vam najavlјuju da se ne možete nigde širom sveta skloniti od osvete Braće koja su se zaklela da će kazniti vaše krivokletstvo i izdaju.” I prema legendi, ubice Hirama Abifa – Jubela, Jubelo i Jubelum su razotkriveni i pogublјni, a pošto učenici i pomoćnici nisu uspeli da vaskrsnu svog Majstora, to je uspeo Majstor Slobodni Zidar ”snažnim zahvatom Lavlјe Pandže”. Alegorijski beskompromisni zavet solidarnosti i lojalnosti je klјuč Hirama Abifa za pripadnost društvu Slobodnih Zidara, gde pitanje života ili smrti nije predmet kalkulacije. Međutim, Hiram Abif je i alegorija istrajavanja do smrti, ali u korist održanja poretka i hijerarhije, a ne i u korist kvaliteta poretka i hijerarhije. Istorijski, kada bi se u tajnom društvu i posumnjalo da je narušena sigurnost komunikacije, tajni znakovi bi bili promenjeni. To je znao i Hiram Abif, i postavlјa se pitanje: da li nedovršavanje ličnog dela – ma kog pojedinca – sme da ima izgovor? Posebno, da li izgovor može biti čuvanje postojeće zemalјske hijerarhije, privilegija, i poretka? Današnji kontekst naučno stručnih građanskih uputstava za život ne bi dao za pravo Hiramu Abifu da je postupio ispravno, jer je ugrozio sebe, lјude i delo oko sebe, i to zato što nije dao ”PIN KOD” za lažnu diplomu i nezaslužen prihod, i to onima, koji bi i sami bili vrlo brzo razotkriveni. Suština istine je praksa, a ne tajna, dok je sociologija kao nauka definisala apsolutne vrednosti koje povezuju, učvršćuju i ulepšavaju lјudsku zajednicu, a to su:
- Istina,
- Pravda,
- Dobrota,
- Ljubav,
- Lepota,
- Sloboda,
- Ljudsko dostojanstvo,
- Ravnopravnost ili Jednakost, i
- Solidardnost ili Bratstvo.
Zapravo, ukoliko postoje Istina i Ljubav, po prirodi stvari, ostvaruju se i sve ostale nabrojane vrednosti.
Međutim, odlazak u smrt Hirama Abifa nije u saglasnosti ni sa jednom od nabrojanih apsolutnih vrednosti od antičkog sveta pa do danas. A ako se posmatra kontekst stradanja u korist integriteta i istine, pomenimo primer da je Đordano Bruno spalјen na lomači zbog istine u koju je verovao, Galileo Galilej je jedva izbegao smrt radi istine koju je naučno dokazao, dok, Hiram Abif, u doba koje danas nazivamo robovlasničkim, nije mogao sa sigurnošću znati zaslugu svakog pomoćnika ili učenika. I zašto, onda, da Hiram Abif postrada, i onemogući sebe (radi izbegavanja sopstvenog poniženja i nemoći u datom trenutku) za aktivan uticaj oko sebe. Reklo bi se da su Mudrost, Snaga, Lepota u drugom planu naspram očuvanja poretka. Alegorijski, svaki Majstor je potomak i replika postradalog Hirama Abifa, odnosno ”Sina Udovice”, a Hiram Abif je pre postradao nego što je hteo da oda tajnu Majstora Slobodnog Zidara. S druge strane, napadači su želeli tajnu Majstora Slobodnog Zidara više nego da gradnja uspe, i nisu marili što ubistvo Hirama Abifa znači kraj izgradnje nedovršenog hrama. Postavlјa se pitanje da li je i mitološki Hiram Abif više voleo da sačuva tajnu nego da gradnja uspe? Ostalo je na tome da će novi Sinovi Udovice možda jednog dana završiti nedovršeni hram. Nastavak funkcije Velikog Majstora i arhitekte hrama, svojevrsno je ovekovečenje sna koji su oživeli oni koji dolaze posle njega, i to simbolizuje grančica bagrema, simbola besmrtnosti mnogo starijeg od hrišćanstva.
Na kraju, Legenda o Hiramu Abifu je vera u kontinuitet života, stvaralaštva, i smisla, bez obzira na snagu zla da prigrabi rezultate koji mogu biti i ubedlјivi, i očigledni, i nemili. Čovek živi u nadi da gradnja uspe, ali nije Bog, i ne vlada ni mudrošću, ni snagom, ni lepotom, već traga za smislom i Braćom u saradnji na gradnji potrebnog, vrednog, i poštovanog dela. Otuda se radi o Hiramima Abifima, a ne jednom Hiramu Abifu koji nije završio započeto delo. Za razliku od Pontija Pilata koji je pristao i na smrt Boga, a da zadrži svoju zemalјsku poziciju i privilegije, Hiram Abif je pristao na sopstvenu smrt, a da ne izda, i ne uruši meritorni sistem koji je predvodio, a za koji, mi Slobodni Zidari, verujemo da vodi ka Svetlosti na zemlјi, u slavu Boga. Žrtve ”otaca” ili nebrojanih ”Hirama Abifa” obuhvataju pristanak i na sopstvenu bezimenost, i na nedovršenost sopstvenih dela, i na biološki nestanak, odnosno, na SVE – u ime sledećeg pokolenja, i u svrhu nadrastanja sopstvene dece, bilo duhovne, bilo biološke. Pri tome, Hirami Abifi imaju nepristrasan odnos prema svoj ”deci”, ne odvajajući svoju od tuđe, jer Hirami su čuvari takvog poretka, i po cenu da njihova sopstvena deca postanu ”Sinovi Udovice”. Odrednica ”Sin Udovice” naglašava moguću veličinu tragedije, napora i ciklusa u zemalјskoj drami, u kojoj Slobodni Zidari čuvaju i grade poredak u kome je red iznad haosa, i u kome i ”Sin Udovice” može da postane veliki Hiram Abif. ”Sin Udovice” je primalac maksimalne žrtve majke i milosti svih onih koji su vodili brigu o njemu da odraste, i omogućili mu da se ”iskleše” u Velikog Majstora Hirama Abifa. Pri tome je, on, mitski Majstor Hiram Abif – prirodno, a ne neprirodno ili nadprirodno biće. On je samo vredan, uporan, i umešan čovek, odani i principijelni pripadnik organizacije i društvenog sistema, i po svom izboru i zavetu – beskompromisna žrtva za meritorni poredak i perspektive lјudske zajednice na zemlјi.
Ciklusi stasavanja i umiranja nebrojanih Hirama Abifa održavaju put lјudske zajednice u poredak koji znači red iznad haosa, i put ka harmoniji i Svetlosti. Međutim, legenda o Hiramu Abifu se može preneti samo krugu sledbenika koji duboko veruju u lјudsku zajednicu, i osećaju iskrenost, odanost i požrtvovanost za istu. Dakle, Hiram Abif nije izaslanik Boga, niti je predstavnik nekog religijskog koncepta. Hiram Abif je samo čovek i predstavnik onog dela lјudske zajednice koji gura čitavu planetu napred. On je predstavnik onih koji su izvor istinske stvaralačke volјe, onih koji grade red iznad haosa, i koji podrazumevano, u Boga veruju, a Zakone poštuju. Suprotno tome, stoji samoživost, lukavstvo, nezasitost, jednom rečju, zlo u čoveku i uništavanje smisla, što je izvor haosa i pada čovekovog opredelјenja da u Boga ne veruje, a Zakone ne poštuje. Hiram Abif je predstavnik onih koji veruju u Čoveka, kao božansko biće koje je sposobno da interes zajednice i interes narednih naraštaja stavi ispred svog ličnog interesa. Hiram Abif nije Veliki Arhitekta Univerzuma koji u slobodnozidarskom smislu jeste Bog, koji miri, obuhvata i generalizuje, u svojoj suštini, sve dosadašnje religijske koncepte lјudskog osećanja Boga, a u alegorijskom smislu podrazumeva savršenstvo i ukupan univerzalni smisao, koji recimo postoji, a nije nam dato da ga obuhvatimo, pa ni shvatimo, nego ga delimično vremenom otkrivamo.
Besmrtnost Hirama Abifa ne leži u besmrtnosti njegove duše u nekom nebeskom kralјevstvu, već u umovima i telima Majstora koji su došli posle njega, lјudi zaduženih da zauzmu njegovo mesto i da dovrše ono što je mitski Veliki Majstor započeo. Nјihova dužnost je da naprave planove i usmeravaju učenike, radnike i kolege u zanatu, da velika dela budu okončana. Ali kako su velika dela teško rad jednog čoveka, ili jedne generacije, samo su neprekidne i neuzaludne žrtve ”otaca”, u korist nadrastanja ”sinova” (odnosno, ”Sinova Udovice”), garant da će velika dela zaista biti i postignuta.
Međutim, istorijski Hiram Abif nije bio arhitekta, nego livac, i nije bio ubijen, a prema jednoj od dostupnih istorijskih istina, Hiram Abif je odlio u bronzi dva šuplјa stuba prečnika 2 metra i visine 8 metara, koje je nazvao Boas i Jakin, desni i levi, severni i južni stub, koji su postavlјeni na pročelјu istočne strane Solomonovog Hrama 958. godine pre Hrista. Zatim je odlio ogroman žrtveni oltar u bronzi (9x9x4.5m), bronzani kružni rezervoar koji se oslanjao na 12 izlivenih bronzanih bikova u prirodnoj veličini, i zlatni oltar za Svetinju svih Svetinja, kao i sve oplate, ornamente, svetilјke, ćupove i slično. Površine cele građevine i spolјa i iznutra su bile presvučene zlatnim listovima, tako da ni jedan deo osnovne strukture nije bio vidlјiv, a potrošeno je 20.4 tone zlata. Legenda o Hiramu Abifu nije činjenična, već mitološka, a hram nije građevina, već filozofski, saznajni, duhovni i sveobuhvatni sistem i zajednica na putu ka Svetlosti i Velikom Arhitekti. Legendu je stvorilo kolektivno lјudsko nastojanje da kroz vekove pronikne u smisao naše egzistencije i sudbine. Legenda o Hiramu Abifu je putokaz i zavet za slobodnozidarsko društvo, i poruka za profano društvo, da nam principi i sistemi ne smeju biti samo nominalno (na rečima i papiru) čvršći od granita, a u praksi se raspadati kao magla – i to, još, i pred ravnodušnim ili zluradim delom sveta koji je prethodno ubeđivan u svetost i neprikosnovenost tih istih principa i sistema. Legenda o Hiramu Abifu je oporuka da se po svaku cenu sačuvaju principi koji će omogućiti gradnju smislene i stvaralačke lјudske zajednice. To je oporuka da se izgrade principi koji treba da zaštite sve ono što je misaono, duhovno i stvaralačko u ličnim životima i životu zajednice, odnosno, da se spreči da misaono, duhovno i stvaralačko ostane nebranjeno, nemoćno, nepovezano i u sebi i oko sebe, i strano većini lјudi. Legenda o Hiramu Abifu je ideja o lјudskoj akciji za moguće popravlјanje zemalјskog sveta, koji je čulno shvatlјiv kao carstvo materijalnih zakona i animalnog života, bez smisla i cilјa, sa smrću kao završetkom svega. Zato je mitski Hiram Abif glavni arhitekta Prvog hrama prema Bibliji, ili Svetinje nad Svetinjama u kojoj će počivati Božje prisustvo; i zato, ON u Boga veruje, a Zakone poštuje u meri da za meritorni poredak, održivost, i smisao stvaralačke lјudske zajednice DA i sopstveni život. Osnovna poruka je da slobodnozidarska ideja nije mitska ala koja proždire svet oko sebe, već filozofija kontinuiteta zrele zajednice čije vodeće glave od smrtne rane ne umiru u ništavilu besmisla, već ih zamenjuju nove, dostojne velikog zadatka mitskog arhitekte Hirama Abifa.