Da najpre objasnimo šta znači ovaj šifrovani naziv teksta, kako biste lakše pratili šta želim da vam putem njega poručim. Savremene tehnologije uvele su nam kompjutere u svakodnevni život. Gde su kompjuteri, tu je i programiranje, a i jedan od najsavremenijih i najkorišćenijih programskih jezika „C++“. Ime ovog jezika potiče od jedne njegove jednostavne naredbe, koja bi prosto mogla da se prevede kao: „povećaj C za jedan“. Od pojave ovog programskog jezika, odomaćio se termin među inžinjerima, programerima i mnogim drugima koji su imali dodira sa tim programskim jezikom, da se svako povećavanje za jedan kraće zove „++“.
Dakle, „Brat++“ bi bilo ekvivalnetno sa „povećanje bratstva za jednog člana“.
Svako ko pristupi bratstvu, pored privilegija članstva u slobodnom zidarstvu (SZ), prihvatio se i svih obaveza jednog slobodnog zidara. Te obaveze su:
- redovna dolaznost na sve radove u svojoj loži,
- plaćanje svih novčanih obaveza prema loži i obedijenciji,
- učestvovanje u ritualnim zajedničkim radovima sa bratstvom,
- uzajamno pomaganje i saradnja sa braćom,
- filozofski rad na svom ličnom napredovanju,
- filozofski rad na pisanju skica, nacrta i instrukcija,
- i rad na jačanju matične lože, dovođenjem novih članova.
Ovaj tekst je posvećen ovoj poslednjoj navedenoj, ali ni slučajno najmanje važnoj, obavezi. Svako od nas ima dužnost prema svojoj loži, da dovede još nekog novog člana, kome bi bio garant. Ako je neko „dobar čovek na dobrom glasu“, pa uđe u SZ, taj sigurno ima makar jednog ili više prijatelja, za kojeg takođe može da se kaže da je „dobar čovek na dobrom glasu“ i da zaslužuje da i on bude slobodni zidar.
Ako je neko mason i tvrdi da ne poznaje nikoga ko je dovoljno dobar i dovoljno kvalitetan da bi on stao iza njegove kandidature, tada nešto definitivno nije u redu – ili je brat mason pogrešno shvatio SZ, i preuveličao kriterijume za uvođenje novih kandidata, ili s tim bratom masonom nešto nije u redu, ako je on u svom profanom životu okružen isključivo nekvalitetnim ljudima.
Ipak, priznaćete, nema mnogo takvih slučajeva u našem SZ, i skoro da i nema majstora masona koji nije dao svoj doprinos matičnoj loži i objedijenciji, tako što je uveo makar još jednog brata.
Sada želim da obratimo pažnju na suprotnu pojavu – na braću majstore masone, koji preterano doprinose svojoj loži – tj. koji se intenzivno trude da uvedu veliki broj svojih prijatelja i poznanika u SZ. Naravno, nije to po pravilu loša stvar. Štaviše, ako su svi ti kandidati „dobri ljudi na dobrom glasu“ u svom profanom životu, oni su dobro došli, i sigurno će doprineti kvalitetu lože.
Najopasnije po budućnost lože je situacija kada neki brat mason počne da kupuje profana prijateljstva ili da namiruje profane dugove, svojom garancijom za kandidata kome možda nije mesto u SZ. Pa razmislimo samo, zar nije svako od nas, makar u ponekom trenutku, makar za delić sekunde, pao u iskušenje da pribavi sebi neku profanu korist, nagrađivanjem nekoga putem uvođenja u SZ? Da li ste sigurni da vam se to nikada nije desilo braćo? Možda ste nekada bili u nekoj izuzetnoj neprilici, bilo poslovnoj, bilo finansijskoj, bilo privatnoj, pa da ste došli u iskušenje da sebi rešite sve probleme uvođenjem profanog u SZ, i pored toga što ste svesni da on to ne zaslužuje?
Ja nemam nameru da kroz ovaj tekst prozivam bilo koga, niti sebe. Ali, čitajući jednu masonsku knjigu, naišao sam na lepu biblijsku priču, staru preko 2500 godina, koja dobro ilustruje ovaj problem, i poželeo sam da je podelim sa vama. Ovim citatom ću završiti svoju priču.
„Osvojivši Vavlion 538 godine p.n.e. Persijski car Kir je postao vladar prostora koji se protezao od Kaspijskog mora do Mediterana, i u nameri da pokori Egipat, odluči da bi prijateljstvo sa Jerusalimom bilo dobar strateški potez. To je mogao da ostvari jedino ako u otadžbinu vrati Jevreje koji su bili zatočeni u Vavilonu.
Car Kir je sedeo u Savetu, u svojoj kuli za prijeme, kada mu dođe stranac. Stražar na vratima ga upita: „Ko ide?“, a dobi odgovor: „Stranac. Prvi među jednakima. mason po stepenu, zarobljenik nesrećnim slučajem.“
Stranac zatarži dozvolu da izađe pred cara, ali pre nego što mu je odobreno, Kir se obrati Savetu: „Generali i Vitezovi, taj šašbazar je princ Judejski, poznat kao Zorovavelj, i pre nego što ga primim, hteo bih da vam ispričam san koji sam noćas usnio.“
Dok sam spavao, usnio sam lava koji me napada u želji da me proždere, a u daljini moji prethodnici Navuhodonosor i Valtasar bejahu u lancima. Raspravljali su o slavi, koju masoni interpretiraju kao znak Velikog Arhitekte Univerzuma. Među oblacima se pojavio orao, iz čijeg kljuna izađe naredba DA SE OSLOBODE ZAROBLJENICI IZ ROPSTVA, ili će u suprotnom moja kruna preći u neprijateljske ruke. Odavno želim da oslobodim Jevreje ropstva, jer mi je dosta slušanja njihovih srceparajućih žalopojki za domovinom. Zahvaljujući ovom snu, doneo sam odluku. Slažete li se sa tom mojom odlukom?
Vitezovi Saveta ustadoše, zakoračiše desnom nogom i isukaše mačeve i znak odobravanja. Kir potom naredi da puste zarobljenika da se predstavi.
Kir reče: „Stranče, kako se predstavljaš, koja je svrha tvog izlaska pred nas?“ Stranac odgovori: „Apelujem na vašu dobru volju i pravičnost.“
Kir ga zapita zbog koga apeluje, a stranac odgovori zbog njega samog i njegovih prijatelja koji su u ropstvu dvadeset i sedam godina.
Car potom upita šta je došao da traži, a ovaj mu reče da traži da ljudima podari slobodu i dopusti im da se vrate u Judeju, da bi obnovili hram Svevišnjem.
Kir reče: „Pošto su tvoji motivi tako pravedni i časni, smilovaćemo ti se. Ustani časni prinče, dugo sam bio svedok vašeg ropstva i stoga sam spreman da smesta odobrim tvoj zahtev, ako mi otkriješ tajne svog masonskog reda, koji sam oduvek duboko cenio.“
Stranac šapnu stražaru, koji potom saopšti caru: „Najmoćnija visosti, princ želi da vam kažem da ga vaša situacija onemogućava da vam poveri tajne, jer je Solomon, kad je postavio temelje za njihov red, rekao da su osnovni principi tog reda jednakost, vernost i bratska ljubav, i da to uvek moraju biti kriterijumi po kojima će se masoni birati. Vaš položaj, vaše titule i dvor su u suprotnosti sa skromnim odajama gde vladaju tajne reda. Njegova obaveza prema braći ne može se nikada prekršiti, te se ne usuđuje da vam otkrije njegove tajne. Ako njegova sloboda zavisi od toga, radije će ostati u zarobljeništvu.„
Ovaj citat je preuzet iz odlične knjige Br.Roberta Lomasa i Br.Krisa Najta, „Knjiga o Hiramu“, i to iz njenog drugog dela koji nosi naziv „Masonsko zaveštanje“.
Nadam se da smo razumeli ovu alegoriju. Ne spašavajmo se od ropstva u profanom životu i ne otkupljujmo svoje profane dugove, plaćajući ih otkrivanjem tajni našeg reda. Budimo jaki kao brat Zorovavelj u ovoj priči, ili kao naš Veliki majstor Hiram Abif, u sličnoj situacijji, kada je radije izgubio život, nego da oda tajne koje je čuvao.
Brat B.R. Nemanja Niš