Ujedinjene Velike Lože Evrope osnovane su 18.juna 2000 godine u Parizu kada su povelju o osnivanju potpisale tri Velike Lože: “La Grande Loge de France”, “Grande Loge Traditionnelle et Symbolique Opera” i “Velika Nacionalna Loža Srbije”. Namera osnivača bila je da formiraju međunarodnu instituciju koja će okupiti sve one obedijencije koje po svim osnovnim masonskim principima rade “regularno”, ali iz različitih razloga nisu priznate od strane anglosaksonskih Velikih loža koje predvodi “United Grand Lodge of England”. Regularnost jedne obedijencije je prema usaglašenom stavu osnivača definisana u uvodnom delu Osnivačke Povelje i svodi se na poštovanje “Ancient Landmarks” i “Andersonove Konstitucije”. Praktično to podrazumeva verovanje u Boga koga simbolizuje Veliki Arhitekta Svemira, obavezna Knjiga Svetog zakona na Oltaru Zakletve, zabrana rasprave o političkim i verskim pitanjima tokom radova u loži, članstvo isključivo sastavljeno od muškaraca i neprikosnovena uprava nad prva tri “simbolička” stepena. Veliki broj obedijencija koje poštuju ove osnovne principe a nije priznat od strane “United Grand Lodge of England” nema priliku da na međunarodnom planu uspostavlja kontakte, unapređuje bratske odnose i razmenjuje informacije sa sebi sličnim obedijencijama. “Ujedinjene Velike Lože Evrope” nude okvir koji treba da omogući ostvarivanje ovih elementarnih zahteva u međunarodnoj saradnji svima onima koji nisu pristali na diktat i neprincipijalne uslove kojima manipulišu Englezi.
“Ujedinjene Velike Lože Evrope” osnovane su kao konfederacija. To nije nikakva nadnacionalna Velika Loža sa internim ogranima preko kojih bi sprovodila upravu nad podređenim obedijencijama. Ovde se nikako ne radi o preslikanoj vertikalnoj subordinaciji koja postoji između jedne Velike Lože i njenih podređenih radionica. Ovde se zapravo radi o institucionalizovanom zajedničkom servisu. Najviši i istovremeno jedini organi konfederacije su: predsednik, sekretar i blagajnik. Oni koordiniraju saradnju između članica u periodu između dve Generalne Skupštine. Generalna Skupština Velikih Majstora svih članica konfederacije je najviši i najvažniji organ uprave. Skupština se održava jednom godišnje i to uvek u nekoj drugoj zemlji, pri čemu je obedijencija iz te zemlje domaćin. Samo ime “Ujedinjene Velike Lože” a ne “Ujedinjena Velika Loža” jasno ukazuje na razliku u pristupu i činjenicu da se radi o jednoj labavoj asocijaciji. Prihvaćeni koncept je napravljen po ugledu na slične institucije koje već postoje u svetu. Takve institucije su, na primer: “Konferencija Velikih Majstora Severne Amerike” ili “Svetska Konferencija Velikih Majstora”.
Samo osnivanje “Ujedinjenih Velikih Loža Evrope” se odigralo na zatvaranju redovne godišnje Skupštine “La Grande Loge de France”, 2000-te godine, ispred 22 delegata Velikih Loža iz celog sveta. Ovi delegati bili su posmatrači i istovremeno svedoci osnivanja. I ovom prilikom ispoljena je velika tolerantnost i demokratičnost koju “La Grande Loge de France” oduvek ispoljava na međunarodnom planu, tako da u trenutku osnivanja niko nije nagovaran niti prisiljavan da pristupi konfederaciji. Iako je “La Grande Loge de France” poznata po privrženosti “Škotskom obredu drevnom i prihvaćenom”, to nije postavljeno kao uslov za ulazak u konfederaciju. U osnivačkoj povelji su navedeni i drugi obredi kao ravnopravni prilikom sagledavanja kandidature za prijem u konfederaciju. Narednih godina, na sopstveni zahtev i po proceduri koja je uvek ista za sve, broj članica se povećao, tako da je 2008-e godine bilo ukupno 11 punopravnih članica kanfederacije. Postupak prijema nove članice počinje podnošenjem zvaničnog zahteva u pisanoj formi. Na redovnoj godišnjoj Skupštini, Velikoj Loži koja je podnela zahtev prvo se odobrava status kandidata. U tom statusu ona provodi najmanje godinu dana, najčešće sve do naredne redovne Skupštine. Kao kandidat, ona je rado viđen gost i biva po pravilu pozivana na sve zajedničke skupove, uživa sva prava kao punopravni član konfederacije, sem prava da odlučuje prilikom glasanja. Prilikom odobravanja statusa kandidata i prilikom prijema u punopravno članstvo traži se saglasnost svih članica. Ukoliko samo jedna od članica bude protiv, prijem se odbija ili u blažoj varijanti odlaže. Po ovoj proceduri na Skupštini konfederacije održanoj u Rimu ove godine, u punopravno članstvo su primljene “United Grand Lodge of Rusia” i “National Grand Lodge of Moldova”, dok je status kandidata izglasan za “Grande Lodge of Bulgaria” i jednoj Velikoj Loži iz Meksika.
Na prvi pogled, posmatraču sa strane odmah upadne u oči činjenica da su se pod imenom “Ujedinjene Velike Lože Evrope” našle i Velike lože iz Maroka i Libana a najnovija vest je – odobren status kandidata jednoj Velikoj Loži iz Meksika. Očigledno je da ove zemlje geografski ne pripadaju Evropi. Ovo pitanje je postavljeno pred delegate i o njemu se diskutovalo i na poslednjoj Generalnoj Skupštini u Rimu. Preovladao je stav da univerzalni karakter slobodnog zidarstva i ciljevi konfederacije ne trpe ograničenja koja nameće geografski položaj. Širina ideje i iskreni motivi za jačanje konfederacije ne dozvoljavaju postojećim članicama da zbog formalnih granica između kontinenata nekome ospore pravo da uđe u konfederaciju. Jezgro i osnovna misija konfederacije ostaju obedijencije i saradnja na tlu Evrope, ali su se sve članice saglasile da se u budućnosti nastavi sa prihvatanjem u članstvo i Velikih Loža koje geografski nisu u Evropi. Osnivačka povelja to ne sprečava a masonski principi to nalažu i podržavaju.
Međusobno posećivanje, razmena informacija, zajednički projekti, istraživački rad vezan za proučavanje istorije masonerije i druge pogodnosti koje jedna ovakva organizacija pruža njenim članicama potvrdili su ispravnost puta trasiranog prilikom osnivanja. Francuska, Srbija, Portugalija, Španija, Italija, Grčka, Rumunija, Rusija, Moldavija, Bugarska, Kanarska Ostrva, Maroko i Liban na ovaj način su povezane vezama koje su uvek donosile samo dobro i afirmaciju. Sve članice konfederacije puno očekuju od novog predsednika koji je stupio na dužnost ove godine u Rimu. Alain Graesel, prethodni Veliki Majstor “La Grande Loge de France”, poznat je kao energičan i sposoban lider. Izvesno je da će on modernizovati administraciju konfederacije i institucionalizovati pojačanu saradnju između članica.
Istaknuto mesto koje u svemu ovome ima Velika Nacionalna Loža Srbije uvek je posebno podvlačeno i apostrofirano od strane svih članica. Sama činjenica da je Velika Nacionalna Loža Srbije jedan od tri osnivača konfederacije, govori mnogo o masonima iz Srbije. Dugogodišnja tradicija, duboko ukorenjeno verovanje u ispravnost ideje kao i pokazano razumevanje za univerzalni karakter slobodnog zidarstva, zaslužni su za ugled koji Srbi uživaju u “Ujedinjenim Velikim Ložama Evrope”. Jedna od najlepših stvari koja se može desiti slobodnom zidaru iz Srbije je da bude delegat na Skupštini konfederacije. Poštovanje i pažnja svih učesnika daleko prevazilaze sva očekivanja sa kojima se krene na put.
Iskreno se nadamo da će sardnja između bratskih obedijencija u budućnosti doneti i mnoge praktične koristi svima u Srbiji. Međusobne veze između “dobrih ljudi na dobrom glasu” neminovno donose pozitivne efekate društvenoj zajednici. Svrha slobodnog zidarstva je “gradnja”, a svi zajedno nestrpljivo očekujemo da izgradimo bolju i bogatiju Srbiju. Veze sa slobodnim zidarima iz inostranstva na tom putu mogu da budu samo od pomoći.
Jul 2010
Brat Č.V. „Nemanja“, Niš