Zamisli, Brate, dva kamena.
Dva kamena, koja su se, slučajno, srela na putovanju.
Čvrsta, ali neobrađena, s mnogo neravnina, ispupčenja i hrapava…
I da to kamenje počnemo da ‘udaramo”, jedno o drugo.
Tako je i s brakom, suživotom, dvoje ljudi, (što važi i za društvo u celini), jer su ljudi različitog porekla, sistema vrednosti, različitih želja i potreba.
To je i prirodno, na početku, svakog zajedništva.
Ali, kako vreme prolazi, (“Putovanje” odmiče), kamenje počinje da biva sve glatkije i izbrušenije.
I, dođe trenutak kada se, ti, fino obrađeni kamenčići uklope u mozaik, koji pleni svojom lepotom i Svetlošću.
Tako je i s ljudima (Braćom), koja na putovanju ka Svetlosti,
stazom koju nam je odredio Veliki Arhitekta Univerzuma,
od inicijacije (neobrađenog kamena do M:.K:.U),
strategijom finog podešavanja i odmerenih koraka – Slobodnozidarskih tajni (3x),
postaju izbrušeni kamenčić koji se uklapa u “mozaik” – Slobodnozidarski Lanac.
Klesanjem, brušenjem, finom obradom,
u početku, tog neobrađenog kamena, s puno, neravnina, ispupčenja, naprslina, koje nestaju,
(iz)gradi se mozaik.
Tako i Braća, kao i kamenčići u mozaiku,
počinju da se uklapaju u Bratski Lanac,
spajaju, oslanjaju jedan na drugog, nastavljajući Putovanje ka Svetlosti – Izgradnji Hrama čovečnosti…