U svetu u kojem danas dominiraju digitalne društvene mreže, lako je zaboraviti da je potreba za povezivanjem, razmenom ideja i izgradnjom zajednica oduvek bila deo lјudske prirode. Pre interneta i društvenih platformi, postojala je organizacija koja je bez tehnologije uspela da poveže hilјade, a zatim i milione lјudi širom sveta – slobodno zidarstvo. Od zagonetnih rituala do uticaja na revolucije, slobodno zidarstvo je bilo mnogo više od običnog bratstva. Ono je predstavlјalo globalnu mrežu ideja, filozofije, podrške i delovanja – rani oblik društvene mreže u svom najdublјem i najličnijem smislu. Slobodno zidarstvo je funkcionalno delovalo kao decentralizovana mreža – hilјade Loža širom sveta bile su povezane međusobnim priznavanjem ali bez centralizovanog autoriteta – struktura koja podseća na savremene mreže i društvene platforme koje funkcionišu na osnovu međusobnog poverenja i verifikacije.
Slobodno zidarstvo je nastalo iz srednjevekovnih cehova graditelјa, posebno onih koji su gradili velike katedrale i crkve širom Evrope. Biti „majstor svog zanata” tada je značilo posedovati znanje koje nije bilo lako dostupno drugima. Ova znanja su se čuvala unutar loža, koje su predstavlјale neka vrsta „zatvorenih krugova” – prethodnika današnjih zatvorenih grupa i zajednica.
Posle velikog požara koji je zahvatio London 1666 godine zidari iz Škotske i drugih delova Britanije, među kojima i vešti kamenoresci (koji su već bili organizovani u cehove)postali su preko potrebni u Londonu. Obnova Londona podstakla je intezivno delovanje zidarskih cehova i njihov preobražaj iz operativne u spekulativnu masoneriju. Lože su počele da otvaraju vrata lјudima koji nisu bili klesari. U njihove redove počeli su da dolaze učeni lјudi, umetnici, mislioci i plemići. To je bio početak transformacije slobodnog zidarstva u globalno bratstvo, koje će rezultirati formiranjem prve velike Lože 1717 godine u Londonu. Tako je nastalo slobodno zidarstvo koje se nije bavilo kamenom, već idejama.
Kroz vekove, slobodno zidarstvo je povezivalo lјude na osnovu zajedničkih vrednosti: sloboda mišlјenja, bratstvo, težnja ka istini, jednakost i uzajamna pomoć. Lože su bile fizička mesta okuplјanja, kao svojevrsne grupe nalik onima danas na FB, gde su članovi delili zajedničke vrednosti i diskutovali o temama koje su bile zabranjene ili tabu u javnom diskursu. To su bila mesta gde su ideje mogle da rastu, da se međusobno izazivaju i razvijaju slično savremenim forumima, grupama i internet zajednicama.
Ono što može biti zanimlјivo je da je slobodnozidarska mreža imala i svoj ”offline” ekvivalent verifikovanih naloga – dokument poznat kao masonski pasoš. On je služio kao potvrda članstva i dobrog ugleda, omogućavajući slobodnim zidarima da posećuju Lože širom sveta i automatski budu priznati kao ”verifikovani” članovi mreže.
Zamislite trgovca iz Beča koji putuje u Škotsku krajem 18. veka. Ako je slobodni zidar, može da pokuca na vrata tamošnje lože i bude primlјen kao brat. Ne zna jezik, ali poznaje rituale, simbole i deli vrednosti. U tom trenutku, granice padaju.
Uz to, mnoge Lože su tada, a i danas imaju svoje interne nagrade, odlikovanja i zvanja – što se može porediti sa ”bedževima” i sličnim priznanjima po društvenim mrežama.
Iako, na prvi i drugi pogled, paralela ili bilo kakva sličnost između slobodnog zidarstva i savremenih društvenih mreža deluje nemoguće, ipak ću pokušati da povučem neke linije koje ih povezuju.
Slobodno zidarstvo kao decentralizovana mreža – pre interneta
Jedna od klјučnih karakteristika savremenih društvenih mreža je decentralizovana povezanost – lјudi su umreženi širom sveta bez jedinstvenog centra. Tako funkcionisala i masonerija. Hilјade loža širom sveta međusobno su se priznavale, ali su zadržale lokalnu autonomiju. Ova struktura omogućavala je brzo širenje ideja, običaja i filozofija, slično kao viralni sadržaj danas.
Simboli kao univerzalni jezik komunikacije (# pre #)
Masonski simboli – šestar, ugaonik, svevideće oko, Jakin i Boaz – predstavlјali su nešto poput „hashtag”-a – kratke vizuelne kodove koji su članovima jasno signalizirali pripadnost, ideje i vrednosti. Bez reči, ovi simboli su predstavlјali identitet, status i poruku kao današnji emodžiji, avatari ili logotipi na društvenim mrežama.
Profil korisnika – masonska biografija/sertifikat/matrikula
Masonski sertifikati sadržavali su podatke o loži, rangu, preporukama, pa čak i vizuelni identitet – nešto poput profila na savremenim društvenim mrežama. Kada bi slobodni zidar putovao, ovakav dokument bio je njegov verifikovani nalog koji mu je omogućavao pristup drugim ložama, kao što danas verifikacija omogućava pristup ekskluzivnim sadržajima.
Oflajn podrška – pre postojanja „support grupa”
Lože nisu bile samo mesta za razgovore i rasprave već i sistemi podrške – finansijske pomoći, duhovne i intelektualne razmene. Kada bi slobodni zidar ostao bez posla, oboleo ili zatrebao pomoć, mogao je da se osloni na „mrežu” – nešto poput današnjih onlajn zajednica za podršku i umrežavanje.
Influenseri pre influensera
Ulogu današnjih influensera na visokim pozicijama igrali su masoni – političari, naučnici, umetnici. Oni su kroz lični uticaj i autoritet širili ideje, filozofiju i vrednosti slobodnog zidarstva u široj javnosti, kao što današnji kreatori sadržaja utiču na društveno mišlјenje i stil života.
Globalni algoritam bratstva
Iako bez digitalnog koda, slobodno zidarstvo je imalo svoj „algoritam” – stroga pravila prijema, verifikacije i rangiranja članova. Ko je imao pristup određenim nivoima (stepenima) mogao je da otklјuča nova znanja i veze, slično kao premijum članstva na savremenim platformama.
Slobodno zidarstvo, nije bila samo filozofska ili ritualna organizacija – delovala je i kao organizovana mreža uticaja, posebno tokom velikih društvenih preokreta. U eri kada nije postojala mogućnost javne komunikacije bez cenzure SZ je pružala sigurno i poverlјivo okruženje za razmenu ideja, koje su često bile i revolucionarne. U Američkoj revoluciji mnogi od ”Očeva osnivača” – uklјučujući Džordža Vašingtona i Pola Revera – bili su SZ. Nјihove Lože služile su kao mesta političkog organizovanja i diskusije daleko od očiju britanske krune. U Francuskoj revoluciji, brojni mislioci i političari – poput Robespijera i Miraboa – takođe su bili deo Bratstva. Lože su bila mesta gde su ideje o slobodi, jednakosti i bratstvu prvo raspravlјane i testirane, a tek onda sprovedene u delo.
U tom smislu, SZ nije samo reflektovala društvene promene – ona ih je generisala, katalizovala i umrežavala kroz svoju globalnu strukturu. To je potpuno u duhu današnjih digitalnih mreža koje mobilišu lјude oko ideja, pokreta i zajedničkih cilјeva.
Kulturni uticaj masonerije bio je jednako snažan kao i politički. Kao kreativna zajednica lјudi od pera, note i ideje bila je svojevrsna intelektualna društvena mreža kroz koju su se širile umetničke, književne i naučne inovacije. Jedan od najpoznatijih primera je V.A.Mocart, koji je u svom delu ”Čarobna frula” prikazao SZ simboliku kroz muziku. Opera nije bila samo umetnički izraz, već i alat za širenje filozofije bratstva prosvetlјenja i moralnosti. Sličnu ulogu imale su i lože koje su okuplјale pisce poput Aleksandra Dime, pesnike poput Getea, slikare poput Delakroa. Nјihove ideje nisu ostale zaroblјene u salonima, već su se ”viralno” širile preko loža u Parizu, Beču, Berlinu i Rimu. Može se reći da je SZ delovalo kao kulturni agregator – mesto gde bi se okuplјali kreativci, razmenjivali inspiraciju i oblikovali duhovnu atmosferu epohe.
Danas, u 21. veku, dok se svet umrežava klikovima i aplikacijama SZ i dalјe postoji – tiho, postojano i gotovo neprimetno. Iako ne koristi tehnologiju na način na koji to rade društvene mreže, ona i dalјe pruža strukturu i smisao za svoje članove širom sveta. Iako možda više ne igra političku ulogu kakvu je imala u prošlosti, slobodno zidarstvo ostaje zajednica koja pruža podršku, prijatelјstvo i duhovni rast.
I dok društvene mreže često pospešuju površne veze, slobodno zidarstvo neguje dugotrajna prijatelјstva i vrednosti koje traju generacijama.
Možda slobodno zidarstvo nije bila prva društvena mreža u smislu kakve imamo danas, ali ono ima nešto što mnogim savremenim mrežama nedostaje – dublјi smisao, vrednosti i zajedništvo koje prevazilazi vreme. Bila je i ostala mreža sa dušom, koja povezuje lјude ne preko slika i lajkova, već preko ideala, reči i časti.
U tom smislu, slobodno zidarstvo zaista jeste prva globalna društvena mreža čovečanstva – mreža koja povezuje lјude kroz znanje, prijatelјstvo i težnju ka višem cilјu.