Slobodno zidarstvo se u pogledu vrednosti, ideja, duhovnosti, simbolike i filozofije teško može odvojiti od religije. Uprkos tome, slobodno zidarstvo ne možemo u potpunosti poistovetiti sa religijom. Masonerija je istovremeno filozofsko učenje, bratska organizacija, ali i religiozna institucija. Pokušaću da se kroz razmi-šlјanje o slobodnom zidarstvu i religiji bar delimično osvrnem na njihove dodirne tačke, da dočaram svoj lični doživlјaj istih, ali i ukažem na razlike.
Pojam religije se u leksikonima objašnjava kao verovanje u ili obožavanje neke nadlјudske sile koja kontroliše sve, a što bi mogao biti Bog ili Bogovi kada su u pitanju politeističke religije. Ako uzmemo u obzir definiciju religije, složićemo se da slobodno zidarstvo ima odlike religije, jer od svojih članova traži da veruju u Velikog arhitektu svemira, kao što religija propo-veda veru u Boga. Vera u Boga je preduslov da se zakorači u svet masonerije, gde je iznad svega Veliki arhitekta svemira. Masonerija ne deli lјude na vere koje ispovedaju, ali traži od lјudi da veruju. Dobrodošli su lјudi svih religija, i svaki slobodni zidar će prepoznati svog Boga kroz Velikog arhitektu svemira. Stoga se nameće zaklјučak da oni koji ne veruju teško mogu biti dobri masoni imajući u vidu veru u Boga kao preduslov za pristupanje. Na kraju krajeva, čovek koji ne veruje će se teško kretati ka cilјu kojem se teži i u profanom životu i u masoneriji, a to je da pronađe Boga u sebi, da se pridržava moralnih principa, pomaže nesebično onima kojima je pomoć potrebna, voli i poštuje svoje bližnje i svoju braću. Vera je snaga za postizanje cilјa, ona je svetlost koja nam obasjava put ka Bogu.
Međutim, iako slobodno zidarstvo govori da se veruje u jednog tvorca, na radovima i neformalnim masonskim skupo-vima se ne razgovara o religiji, taj odnos treba da bude lični odnos između pojedinca i njegovog tvorca, to je individualni i sveti odnos u koji masonerija ne zadire. Masonerija nema cilј da pravi razlike, već da spaja lјude i načini ih braćom. I sam sam pristapajući bratstvu ove poštovane lože, osetio iskrenu i toplu bratsku lјubav i sjaj svetlosti jednog novog života. U ložu sam iniciran kao neko ko je prošao čin krštenja u pravoslavnoj crkvi u svojim dvadesetim godinama. Dve godine nakon krštenja plivao sam za časni krst u hladnoj vodi reke Morave , prepuštajući se volјi Gospoda. Emotivni naboj i osećaj prilikom inicijacije me je podsetio na krštenje i plivanje za časni krst. Osetio sam isto, neopisivo zadovolјtvo i saznanje da sam na pravom putu, putu istine i mudrosti. Na tom putu znam da nisam sam, tu su moja braća koja mi ulivaju dodatnu snagu da istrajem. Neraskidivi bratski lanac je pokretački pogon i energija koja nas sve zajedno vodi ka svetlosti.
Kao hrišćanin pokušaću da napravim poređenje između religije i masonerije uzimajući poneki primer iz Hrišćanstva, ne umanjujući pritom značaj drugih religija, naročito Judaizma, a koje imaju tesnu vezu sa Slobodnim zidarstvom. Na njih ću se osvrnuti kasnije.
Priča o slobodnom zidarstvu je nezami-sliva bez pomena tri velika svetla koja čine Knjiga svetog zakona, ugaonik i šestar. Knjiga svetog zakona je najčešće Biblija, što je slučaj i našoj Poštovanoj Loži Knez Mihailo. Biblija se otvara na strani na kojoj se nalazi Jevanđelјe po Jovanu, kao jedno od najmističnijih mesta u Novom Zavetu, u kome Bog objavlјuje reč: ,,Neka bude svetlost, i bi Svetlost.” Druge dve velike svetlosti simbolizuju proces stvaranja, to su instrumenti geometrije i arhitekture bez kojih je nemoguće graditi. Šestar otvoren na 66 stepeni i preko njega položen ugaonik. Tri velika svetla simbolično stoje u istočnom delu hrama koji u masoneriji zovemo oltar zakletve, kao što je u crkvi oltar. Biblijska svetlost,arhitektura i geometrija su božanski principi primenjeni i u masone-riji, što dodatno ukazuje na komplementaran odnos Hrišćanstva kao religije i slobodnog zidarstva.
Dekalog je još jedna značajna poduda-rnost sa religijom. Deset je zapovesti u Dekalogu, toliko je i Božjih zapovesti u Bibliji. Sve ono što se propoveda kroz Božje zapovesti, sledi se i kroz Dekalog. To je put kojim se treba kretati verujući čovek, to je put kojim se treba kretati slobodni zidar kako bi se približio savršenstvu, nepogrešivo isklesanom kamenu, to je put koji nam je obeležen. Ne postoji nijedna vrednost koju neguje i ističe masonerija pre svega kroz Dekalog, a koji bi bio u suprotnosti sa religijama.
Govoreći o geometriji i arhitekturi, moram se osvrnuti na brojeve. Uzeću broj 3 kao jedan od nezaobilaznih brojeva kako Hrišćanske religije, tako i masonerije. Tri velika svetla i tri mala svetla čine hram, tri stepena masonerije postoje na putu učenja, tri puta učenik kuca na vrata hrama, tri koraka učenik načini pri ulasku u hram, tri stuba nose hram. U hrišćanstvu se broj 3 vezuje za sveto trojstvo Oca, Sina i Svetoga duha. To je broj koji predstavlјa savršenstvo i kompletnost, a tome se teži i u masoneriji.
Koliko je religija isprepletena sa idejom masonerije možda najbolјe govori i činjenica da postoji puno simbola i obeležja slobodnog zidarstva koje možemo uočiti i na crkvenim zdanjima. Tako se u crkvenoj umetnosti 18. i 19. veka vidi prisustvo masonskih simbola. U hrišćanskom srednjem veku trougao se susreće veoma često u crkvenom graditelјstvu, npr kod zvonika koji svojom visinom i oblikom predstavlјaju vezu između zemlјe i neba. Znak trougla sa Božjim okom u sredini ,tzv svevideće oko, odomaćio se i u domaćoj ikonografiji, kao još jedan zajednički element sa masonerijom. Svevideće oko nas podseća na to da šta god radili ili mislili, Božje oko to posmatra, a to treba da imamo na umu na svom profanom i masonskom putu. Naravno, ovaj simbol je karkterističan i veoma poštovan i kod Jevreja. Zajednička simbolika se ne završava na svevidećem oku. Šta više, još mnogo simbola se može videti na freskama, prozorima, ornamentima na zidovima.
Kao što sam ranije pomenuo, ne može se umanjiti značaj i povezanost drugih religija sa slobodnim zidarstvom. Takođe, i same religije su međusobno povezane, što se može zaklјučiti iz mnoštva istorijskih podataka. Kada kažem religije, pre svega mislim na Hrišćanstvo, Judaizam i Islam, a koje veruju u jednog Boga. U tom smislu masonerija sublimira sve te religije i vraća nas na prapočetak, gde je Tvorac jedan, Veliki Arhitekta Svemira, a koga religije nazivaju različitim imenom. Masonerija čini da razlike među lјudima različitih veroispo-vesti nestanu kroz negovanje univerzalnih principa proklamovanih u Dekalogu, kao i kroz veru u Velikog Arhitektu Svemira, ne isklјučujući pritom Svete knjige nad kojima se zaklinjemo.
Mora se naglasiti da masonerija ni u kom slučaju ne poništava niti dovodi u pitanje religiju. Slobodno zidarstvo ide ruku pod ruku sa religijom, naglašavajući geometrijsku dimenziju, jer je Veliki Arhitekta svakako savršeni vladar geometrije. Da bi stvorio, zasigurno je u rukama imao preciznost ugaonika i šestara kako bi postavio savršene osnove i odredio savršene proporcije svojih dela. Veliki arhitekta je svoje znanje geometrije preneo na lјude, a u prilog tome najbolјe govori činjenica da su prvi lјudi već poznavali zidarstvo i arhitekturu zidajući zadivlјujuće građevine. Ta Kralјevska umetnost prenosila se i širila na mnoge krajeve. I najstarija verska zdanja su morala biti sazidana, a zidali su ih najveći majstori slobodnog zidarstva, oni koji su stvarali i svetska čuda. Religije se ne bi mogle razvijati i raspro-straniti bez Kralјevske umetnosti.
Voleo bih da zaklјučim sa zakletvom kao jednim važnim zajedničkim imenitelјem između religije i slobodnog zidarstva. Kome se zapravo mi slobodni zidari zaklinjemo? Da li se zaklinjemo Velikom aritekti koga ćemo mi verujući nazivati Bogom, ili se zaklinjemo idejama i principima proklamovanim u Dekalogu Slobodnog zidarstva odnosno Božjim zapovestima. Istine verovatno ima u obema tvrdnjama. Mećutim, zakletvu bih pre svega tumačio kao obećanje samom sebi da ću istrajno skupa sa svojom braćom slediti put moralnih vrednosti iskazanih u Dekalogu, iskazanih u Bibliji kroz Božje zapovesti. To je put izgradnje duhovnog Solomonovog hrama sa svojim idealnim proporcijama. To je put popločan mnogim iskušenjima. To je put stalnog uspinjanja. To je put na kome svaki pređeni milimetar znači korak bliže savršenstvu. To je put koji niko ne završi, ali to je put na kome ne sme biti zaustavlјanja.
M. Đ.
Pomoćnik Kralјevske Umetnosti,
Poštovana Loža Knez Mihailo na Orijentu Kagujevac
Dana 28.11.6018. Godine Istinskog Svetla