Ljudima potrebni principi koji uvode red, u protivnom nas priziva haos. Potrebna su nam pravila, standardi, vrednosti – pojedinačno i zajedno. Potrebne su nam rutina i tradicija. Postoje mišljenja da red može biti preteran i to nije dobro ali i haos može da nas preplavi i udavi i to takođe nije dobro.
Savremeni čovek je umoran, jako umoran. Život je jedan, poput reke koja teče kroz ljude. Povezani smo sa svim što živi, što je živelo i što će živeti.
Ako svako od nas živi i radi kako treba, kolektivno ćemo procvetati. Naši karakteri se različito razvijaju u zavisnosti od životnih iskustava i razvoja. Naše načelo je: Sloboda – Jednakost – Bratstvo. Naši zakoni su: Istina, Pravda i Tolerancija, slušanje i poštovanje drugih, istrajnost u radu i veličina i snaga naših dela.
Konfučije je govorio o svom duhovnom razvoju: “U petnaestoj godini, žarko sam želeo znanje. U tridesetoj sam mogao da stojim. U četrdesetoj nisam imao sumnji. U pedesetoj sam spoznao zapovest neba. U šezdesetoj sam već slušao tu zapovest. U sedamdesetoj sam mogao da sledim želje svog duha ne prekoračujući granice onoga što je ispravno.“
Ljudi čak ni u Bibliji ne vape za pravilima, u događajima koji su opisani u Starome Zavetu. Kada je Mojsije posle dugog odsustvovanja siđe s planine, noseći ploče sa deset zapovesti, on zatiče decu Izrailjevu kako terevenče. Bili su faraonovi robovi i morali su da poštuju njegove tiranske propise četiri stotine godina a posle toga Mojsije ih je predvodio kroz surovu pustinju ne bi li ih oslobodio od ropstva. Konačno slobodni, postali su razuzdani i potpuno izgubili kontrolu. Dok mahnito plešu oko idola i orgijaju na razne načine, dolazi Mojsije i govori: Imam dobre vesti. I imam loše vesti. Koje želite prvo da čujete?
Prvo dobre vesti.
Nagovorio sam Ga petnaest zapovesti smanji na deset! Aleluja, povikala je gomila. ,,A koje su loše,,? Preljuba je ostala.
Pravo se nalazi u labilnoj ravnoteži usred polarnih napetosti ravnoteži koja je stalno ugrožena i koja uvek iznova treba uspostavljati kako je pisao Gustav Radbruh
Svaka društvena grupa ima svoja pravila. Tako Velika Nacionalna Loža Srbije ima svoje pravne norme, svoja nepisana i pisana pravila. Na samom vrhu hijerarhije propisa svakako se nalazi Interes univerzalnog Slobodnog zidarstva i Drevni Međaši – Nepisana i nepromenljiva pravila Slobodnog zidarstva. Zatim Konstitucija VNLS kao najviši masonski akt u masonskom životu i delovanju. Dok je Statut najviši pravni akt pred državom i u profanim poslovima. Domaća uredba i na kraju Drevna pisana pravila (Stare dužnosti, Andersenova Konstititucija).
Ideja Andersenove knjige ,,Konstitucija,, bila je da sažme sve prethodne masonske zakone u jednu modernu knjigu i utemelji jedinstven slobodnozidarski zakon koji će važiti za sve Lože. Drugi deo Andersenove Konstitucije čine ,,Stare Dužnosti,, i predstavljaju samu suštinu ideologije Slobodnog Zidarstva.
Po mom skromnom mišljenju najznačajniju ulogu je imao Džon Teofil Dezagilije, treći Veliki Majstor, savremenog Slobodnog zidarstva, dve godine od formiranja Velike Lože Londona. Njegov izbor nakon anomimnog Entoni Sejersa i poreznika Džordža Pejna prestavljao je postavljanje snažnih temelja, probudljivanje smisla i ulivanje snažne životne energije Bratstvu. Dezaligije je započeo rad na stvaranju propisa koji bi celovito uredili unutrašnju organizaciju Velike Lože. Iz nedokučivih razloga svi znamo danas za Alberta Pajka i Džejmsa Andersona, malo ko zna za Dezaligija i teško je nekima da prihvate da je temelje Slobodnog zidarstva postavio, zapravo jedana Francuz – Džon Teofil Dezagilije.
Pravo se nalazi u labilnoj ravnoteži usred polarnih napetosti ravnoteži koja je stalno ugrožena i koja uvek iznova treba uspostavljati kako je pisao Gustav Radbruh. Danas se Čovečanstvo, mi kao pojedinci i naše Bratstvo suočava sa velikim iskušenjem. Kroz istoriju je dokazano da je svaka ali baš svaka kriza bila i velika šansa koju su iskoristili oni koji mudro i staloženo sagledavaju situaciju istovremeno razmišlja-jući malo ,,drugačije,, od ostalih. Uostalom stara zakonitost nas uči da je ,,sve što većina smatra ispravnim nepogrešivo pogrešno.
Nepravda na jednom mestu je pretnja pravdi svuda govorio je Martin Luter King.
Pravda je neophodni pokretač ljudskog delovanja, ona je koncept pravičnog i moralnog postupanja prema svima posebno kada pravni izvor ima u zakonu. Na pravdu se gleda kao na stalni napor da se čini ono što je ispravno. Ona nam je preko potrebna u modernom vremenu kako postoje vrlo izraženi interesi društvenih grupa i njihov sukob. Merila za pravdu sadržana su u pravnom sistemu države, mada je koncept pravde znatno širi od prava. Simbol pravde je vaga a njena personifikacija je žena koja drži vagu i mač. U Bratstvu uspostavljanje masonske pravde treba da bude izuzetak i njoj se pribegava po donošenju ,,presuda,, masonskog suda. ,,Sudska pravda,, se ostvaruje se u skladu sa Pravilima Slobodnog zidarstva – tj masonskim pravom. Pravednost je standard odnosno granica prava koja nam omogućava da činimo svakoj osobi isto bez pravljenja razlike među ljudima.
Kao vrlina konzistentna je u božanskim i ljudskim zakonima a neophodno je da bude temelj svake zajednice. Pravednost je najbitnija odrednica kako bi se neko okarakterisao kao dobar čovek. Časni Starešina nas prilikom prijema kandidata opominje: Ne zaboravite nikada ovaj plemeniti princip: ,,Ne čini nikada drugome ono što ne želiš da se tebi učini,,.
Draga Braćo duboka je ponoć uoči svetog Arh. Mihajla i „Okrenite se da je vidite (pravdu), vi koji upravljate, nju koja je prikazana ovde, okrnjena zbog njene izvrsnosti, koja uvek čini svakome kako je zaslužio. Vidite kako mnogo dobro izlazi iz nje i kako je sladak i miran život grada gde je sačuvana ova vrlina koja je sjajnija od drugih. Ona čuva i brani one koji je poštuju, i neguju i hrane ih. Iz njene svetlosti se rađa okrepa onima koji čine dobro i kazna za zločeste.“
Neka naši postupci budu mereni Ugaonikom, a naš duh oivičen krugom koji opisuje Šestar.