Anti–masonerija, kao ideološka kritika Slobodnog zidarstva, stara je koliko i sâmo Slobodno zidarstvo. Iako naše Bratstvo već više od tri veka uspešno odoleva religijskom, političkom, i društvenom pritisku koji na njega vrše najrazličitiji anti–masonski pokreti, ne smemo zanemariti činjenicu da su anti–masonske destruktivne težnje već više puta ozbilјno ugrozile opstanak Slobodnog zidarstva. Ako želimo da se podsetimo kakve užasavajuće posledice može da proizvede bezumna mržnja, nisu nam potrebne srednjovekovne hronike, inkvizi-cione presude ili beleške sa suđenja našoj templarskoj Braći. Dovolјno je da se osvrnemo na istorijska dešavanja u 20. veku i stravične posledice nacističkih zločina u ratom zahvaćenoj Evropi.
Savremeni istoričari definišu holokaust kao sistematski državni progon različitih etničkih, verskih i političkih kategorija evropskog stanovništva i najužasniji masovni zločin u istoriji čovečanstva. Međutim, ovakva definicija je restriktivna i neodređena, a sveobuhvatno objašnjenje ovog pojma je nemoguće formulisati i pretočiti u reči upravo zbog ogromnog broja pojedinaca, grupa i zajednica koje su se našle na meti nacističkog režima. Jevreji, Sloveni, Romi, homoseksualci, politički protivnici, Jehovini svedoci, ratni zaroblјenici, lica sa invaliditetom – „spisak“ je naizgled besko-načan, ali se istorijska literatura o holoka-ustu veoma retko i veoma sažeto bavi činjenicom da se na tom „spisku“ našlo i Slobodno zidarstvo. Između Hitlerovog stupanja na vlast i konačnog pada nacističkog režima, preko 200.000 naše Braće stradalo je u koncentracionim logorima i tamnicama nemačke tajne policije.
Prezir koji je nacizam ispolјavao prema Slobodnom zidarstvu ne može se objasniti argumentovano i smisleno, jer se nijedan pojavni oblik anti–masonerije nikada nije zasnivao na argumentima i razumu. Anti–masonerija se temelјi na neistinama, neznanju i neukim pretpostavkama, a nacistička propa-ganda je svemu tome pridodala mržnju, pohlepu i zavist. Uopšteno govoreći, pored antise-mitizma, prezir prema Slobodnom zidarstvu predstavlјa jednu od najranijih odlika Hitlerovog političkog programa. Nacistička ideologija je nemački poraz u Prvom svetskom ratu definisala kao posledicu tzv. „jevrejske zavere“, a Slobodni zidari su okarakterisani kao „saučesnici“ u toj tzv. „zaveri“. Naravno, istinski i praktični motiv za nacističko suzbijanje Slobodnog zidarstva svodi se na činjenicu da je naše Bratstvo oduvek bilo svetionik slobode i duhovnosti, a nijedno društvo te vrste, pa ni Slobodno zidarstvo, ne može da koegzistira za totalitarnim režimima.
Nagoveštaji tragedije koja će zadesiti evropsko Slobodno zidarstvo mogli su se uočiti neposredno pre nacističkog preu-zimanja apsolutne vlasti. Hitler je u svojoj knjizi Mein Kampf optužio Slobodne zidare za „pacifističko paralisanje“ nemačkog naroda, a general Erih Ludendorf, načelnik general-štaba nemačke vojske u Prvom svetskom ratu, objavio je 1927. godine delo pod naslovom Uništenje Slobodnih zidara razotkrivanjem njihovih tajni, iznoseći čitav niz neistina o filozofiji i ritualima Bratstva. To je bio povod da se regularne Velike Lože u Nemačkoj, kojih je tada bilo devet, prvi put jednoglasno slože oko nekog pitanja i oštro se usprotive neistinama iznetim na račun Slobodnog zidarstva. Veliki majstori regularnih Velikih Loža u Nemačkoj objavili su 15. septembra 1927. godine zajedničku deklaraciju u kojoj su opisali način na koji je Ludendorf okarakterisao Bratstvo kao „obmanu nemačkog naroda“. To je, nažalost, bio prvi i jedini slučaj ideološkog ujedinjenja nemačkih Loža zarad suprotstavlјanja anti–masonskoj propagandi.
Bez obzira na svu partijsko–političku neutralnost, jasno [je] šta je sada dužnost Brata Slobodnog zidara: da se svom snagom, svom određenošću i smrtnom odlučnošću bori za ideale koji mu život jedini čine vrednim živlјenja. Mesto u našem ritualu: Da li si spreman da sve to zapečatiš svojom smrću, koje se činilo neprimereno našem vremenu, danas može da postane stvarno i da razotkrije svoju ozbilјnost. […] Sloboda i humanost, Braćo moja, danas su u najvećoj opasnosti! […] Pomažite i radite, budite lјudi! Uđite u saveze za zaštitu Ustava, za zaštitu slobode. Gvozdeni front vas čeka, moja Braćo! Još ima vremena, još ima prostora za odlučne čete boraca. Činite svoju dužnost, setite se svoje zakletve, dajte mi znak majstora!
Nakon Hitlerovog
stupanja na vlast, postalo je još teže i opasnije biti Slobodni zidar u Nemačkoj.
Jedan od naših osnovnih principa glasi: „Voli svoju zemlјu i poštuj njene zakone“.
Šta biva kada zemlјu koju bi Slobodni zidar trebalo da voli preotmu njegovi zakleti
neprijatelјi, a zakoni koje bi trebalo da poštuje postanu usmereni na uništenje
Bratstva? Nemački Slobodni zidari su izuzetno dugo pokušavali da istovremeno ostanu
verni Bratstvu i zakonima svoje zemlјe, zbog čega su mnoge Lože pristajale na kompromisna
rešenja i ustupke u smislu određenih promena u ritualima i simbolima Bratstva. To,
međutim, nije bilo dovolјno. Herman Gering, predsednik Rajhstaga, izjavio je
1933. godine da „u nacionalsocijalističkoj Nemačkoj nema mesta za Slobodne zidare“.
Vilhelm Frik, nacistički ministar unutrašnjih poslova, naredio je 8. januara
1934. godine gašenje svih Loža, objavio konfiskaciju celokupne imovine svih Loža
i proglasio da Slobodni zidari koji nisu napustili Bratstvo pre Hitlerovog stupanja
na vlast ne mogu biti zaposleni ni u jednoj državnoj službi. U sklopu kontraobaveštajne
službe SS–a je osnovano posebno odelјenje
zaduženo za nadgledanje, praćenje i hapšenje Slobodnih zidara. Slobodni zidari su
najpre indirektno, a zatim izričito i direktno proglašeni za državne neprijatelјe.
Slobodno zidarstvo, onakvo kakvim je zamišlјeno da bude, u Nemačkoj je faktički
prestalo da postoji. Nemački ogranak Univerzalne masonske lige (Universelle Freimaurer Liga ili U.F.L.) je raspušten, kao iSlobodnozidarska unija izlazećeg sunca
(Freimaurerbund zur aufgehenden Sonne
ili FzaS). Jedina Velika Loža Škotskog
obreda u Nemačkoj, Simbolična Velika Loža Nemačke (Symbolische Großloge von Deutschland ili SGL) je ugašena, ali zvanično nije prestala da postoji, već je u junu
1933. godine simbolično preselјena u Palestinu, pa je tzv. Simbolična Velika Loža Nemačke u izgnanstvu otpočela sa radom 17. novembra
1933. godine, uz podršku i pomoć britanske Braće u Palestini. Kada je postalo jasno
da će Slobodni zidari u Nemačkoj biti progonjeni do konačnog uništenja, Veliki majstor
Velike Nacionalne Lože Saksonije (Große
Landesloge von Sachsen), dr Maks Zeber, poslao je majstorima svoje Lože pismo,
poručivši im sledeće:
Sumorno predskazanje Velikog majstora o Slobodnim zidarima koji će zaista doći u situaciju da odanost Braći i Bratstvu plaćaju svojim životima ubrzo se obistinilo. Slobodnozidarski hramovi širom Nemačke su masovno uništavani i skrnavlјeni od strane SS–a i nacističkih fanatika, a oplјačkane stvari su korišćene kao eksponati na tzv. „anti–masonskim izložbama“ koje je Gebelsov propagandni aparat počev od 1937. godine organizovao širom okupirane Evrope.
Optužbe i neistine koje je nacistički režim iznosio na račun Slobodnog zidarstva postajale su sve neverovatnije, a Slobodni zidari su masovno privođeni, osuđivani po kratkom postupku i zatvarani u koncentracione logore, zajedno sa pripadnicima ostalih kategorija koje je nazicam smatrao „nepoželјnim“. Vredi napomenuti da je upravo u ovom periodu nastao jedan od naših najvažnijih simbola – plavi nezaboravak, koji je Braći služio kao tajni znak raspoznavanja u okruženju u kojem je otkrivanje nečije pripadnosti Slobodnom zidarstvu bilo ravno smrtnoj presudi.
Pored toga, za razliku od Jevreja ili Roma, Slobodni zidari u zvaničnoj sistematizaciji logorskih zatvorenika nisu predstavlјali zasebnu kategoriju, već su klasifikovani kao politički zatvorenici, zbog čega su na odeći nosili oznaku propisanu za političke zatvorenike – crveni trougao sa vrhom okrenutim nadole. Iako nešto manje poznat, crveni trougao danas takođe predstavlјa jedan od važnih simbola našeg Bratstva i služi kao znak sećanja na stradanje Slobodnih zidara u koncentracionim logorima i nacističkim zatvorima.
Nepotrebno je – i nemoguće – govoriti o užasima i patnjama koje su naša Braća podnela u paklu nacističkih logora smrti. Iako to može zvučati kao paradoks, upravo se na taj najmračniji čas Slobodnog zidarstva nadovezuje njegov veličanstveni trijumf. Naime, koliko god to zvučalo neverovatno, naša Braća su smogla snage i našla način da osnivaju Lože i održavaju sastanke čak i u koncentracionim logorima. Nama je ponekad teško da radi dolaska u Ložu pređemo nekoliko desetina kilometara; svakako ne možemo da uopšte pokušamo da zamislimo količinu smelosti, volјe i odlučnosti koja je našoj Braći bila potrebna da tračak istinske Svetlosti održavaju živim usred nacističkih stratišta. Nažalost, uprkos volјi i odlučnosti, ogromna većina naše napaćene Braće nije doživela kraj rata i oslobođenje koncentracionih logora. Hitlerov „hilјadugodišnji Rajh“ trajao je samo dvanaest godina, ali je – pored ostalih milionskih žrtava – za tih dvanaest godina stradalo preko 200.000 Slobodnih zidara iz svih krajeva Evrope. Tišina dočarava tu stravičnu cifru slikovitije od bilo kakvih reči. Ako bismo svakom stradalom Bratu odali poštu minutom ćutanja, ćutali bismo bez prekida 139 dana. Ako bismo za svakog stradalog Brata održali žalobni rad, to bi nam oduzelo više od 22 godine.
Prve korake u pravcu obnove Slobodnog zidarstva u Nemačkoj preduzeli su Slobodni zidari među američkim, britanskim i kanadskim oficirima i vojnicima Savezničkih okupacionih snaga, zajedno sa onom nemačkom Braćom koja su uspela da prežive rat ili pronađu utočište izvan Evrope. Ova mešovita okuplјanja su organizovana u formi tzv. slobodnozidarskih klubova – već krajem četrdesetih godina, mnogi od tih klubova su postali punopravne Lože. Proces oživlјavanja Slobodnog zidarstva u Nemačkoj je okončan 27. aprila 1958. godine, kada je osnovan jedinstveni slobodnozidarski entitet – konfederacija priznatih Velikih Loža, koje su se ujedinile pod nazivom Ujedinjene Velike Lože Nemačke (Vereinigte Großlogen von Deutschland ili VGLvD). Vredi napomenuti da je jedna od primarnih tačaka na dnevnom redu prve godišnje konvencije Ujedinjenih Velikih Loža Nemačke bila odavanje pošte Braći koja su stradala tokom rata, zbog čega je značka u obliku stilizovanog cveta nezaboravka tada proglašena za zvanični slobodnozidarski simbol. Sve se to, naravno, odnosi na Zapadnu Nemačku. Slobodno zidarstvo nikada nije ponovo oživlјeno u Istočnoj Nemačkoj – socijalizam prema našem Bratstvu nije postupao ništa bolјe nego što je to činio nacizam, Stasi je nastavio tamo gde je Gestapo stao, a koncetracione logore su zamenili zatvori i radni sabirni centri.
Nezaboravak – koji danas nosimo u znak sećanja na svu Braću koja su stradala u ime Slobodnog zidarstva – bi trebalo da nas podseća i na dužnost suprotstavlјanja anti–masoneriji gde god i kada god se sa njom suočimo. Mnogi od nas olako odbacuju anti–masoneriju kao patetični poluproizvod sačinjen od predrasuda i neznanja; ona to možda i jeste, ali to ne znači da je bezopasna. Naša mučenička Braća su tridesetih godina prošlog veka verovatno mislila isto što i mi mislimo danas – da živimo u prosvećenom i civilizovanom svetu, da je čovečanstvo prevazišlo srednjovekovne zablude i da verovatno nikada nećemo biti prinuđeni da zaista ispunimo zakletve koje smo položili. Težak udarac koji je Slobodno zidarstvo pretrpelo u proteklom veku najslikovitije svedoči o tome koliko lako neznanje prerasta u strah, a strah u ubilačku mržnju. Zato smo dužni da sami sebe i jedni druge konstantno upozoravamo na posledice naivne gordosti, uz sećanje na užasnu cenu kojom je naše Bratstvo platilo zabludu o sopstvenoj nedodirlјivosti.
M.K.U. S∴ Ž∴ Lj∴
P.L. Knez Mihailo
Or∴ Kragujevac
19.02.6019. G∴ I∴ S∴