*Velika Nacionala Loža Srbije, Velika Regularna Loža Slovenije, Velika Regularna Loža Hrvatske, Golema Regularna Loža Severne Makedonije
Osvrt: „Masoni na tlu Hrvatske od 1764. do 1918“ (Između dvije monarhije i jednog carastva), Autor, Brat E.J, Velika regularna loža Hrvatske (VRLH)
Postoji nada da će Samit obedijencija Centralne Evrope škotskog obreda drevnog i prihvaćenog, održan u Smederevu (12-14.04.6024. G:.I:.S., u analaima masonstva imati isti onaj značaj koji ima Lokarno u evropskoj politici. Hoćemo li to da stvorimo masonski Lokarno, a to će biti Beograd kao simbolično mesto na brdovitom Balkanu , odakle treba da se čuje reč izmirenja među narodima. (VNLS, 1919-1929, Beograd, 2019). Masoni prožeti bratskom ljubavi, etičnosti, duhom mira…, s jedne strane, neimari koji s osloncem na Tri velika i Tri mala svetla (3×3), klešu neobrađeni kamen, bruse ga i ugrađuju u „ Hram čovečnosti“, s druge strane, i težnjom da čovek/čovečanstvo bude još čovečnije… Učesnici Samita ozarenog lica i uzdignutog srca se rastaju na Dunavu, uz poruku: Raskidamo Lanac ruku ali, ne, i Lanac bratske ljubavi s željom da se što češće sastaju na Samitu „Duhovne diplomatije“.
Samit – svedočanstvo za budućnost
Život ide svojim tokom, smewuju se dani i noći, godišnja doba. Stari odlaze, mladi dolaze. I sve nas čeka ista sudbina. Isti zaborav. Sve se briše i brzo zaboravlja. Vreme briše uspomene. Neka bar ostanu reči na papiru, kao svedočanstvo o jednom izuzetnom događaju, slobodnim ljudima na dobrom glasu, njihovom susretu na Dunavu: poukama i porukama…Neka Mudrost vodi našu Gradnju-neka je Snaga izvede-Lepota upotpuni! … Slika i zvuk će vremenom nestati, pisana reč će nas nadživeti! (P.Perišić; dopunio: S.Ć.O.) Moćni i uvaženi Veliki majstore VNLS (MU VM VNLS), poštovani MU VM poštovanih loža učesnica Samita, Časne Starešne poštovanih loža (PL), dragi gosti – Poštovano Starešinstvo Velike lože Francuske (Grande Loge de France – GLdF), Starešinstvo Vrhovnog saveta Srbije (VSS), draga Braćo na Istoku, u kolonama i redovima, na svojim mestima i dužnostima, vođen rukom Velikog arhitekte univerzuma, s jedne strane, i bratskim „kušačem“ iz tajnih odaja moje slobodnozidarske duše, s druge strane, nameran sam da vam podarim prikaz „Samita obedijencija Centralne Evrope“, s kratkim osvrtom na rad dragog Brata E.J. iz VRLH koji je saopšten na Samitu obedijencija Centralne Evrope škotskog obreda drevnog i prihvaćenog, ne umanjujući značaj ostalih saopštenih radova, koji su itekako značajni (s poukom i porukom), i biće štampani u Zborniku radova (Časopisu „Jednakost“, VNLS).
Na Dunavu
Draga Braćo, namera mi je da napišem/prikažem „Samit obedijencija Centralne Evrope“ („Svedočanstvo za budućnost“, dodao: autor ovog prikaza S.Ć.Otilo), koji je održan pod pokroviteljstvom VNLS, s jedne strane, s kratkim osvrtom na rad dragog Brata E.J. iz VRLH. Moja namera da napišem ovaj prikaz skopčana je s nizom izazova. Kada kažem izazov(i) prvenstveno mislim na radost koja, po prirodi, prožima svakog autora koji treba da napiše nešto o ovakvom svojevrsnom slobodnozidarskom događaju – Simbolu jednog vremena. S druge strane, osvrnuću se na rad Brata E.J. iz VRLH, ne umanjujući značaj radova ostale Braće. Vreme potrebno za čitanje/analizu i prikaz svih saopštenih radova na Samitu, od strane jednog autora, ogrničvajući je faktor, pored ostalih. Tako da se potpisnik ovog prikaza odlučio da da globalni osvrt na „Samit“: njegov značaj (pouke i poruke). Ne zaboravljajući pri tome, da isatkne, da svi radovi predstavljaju svojevrsni anatomski slonodnozidarski atlas –drevnih neimara u razumevanju duhovne/duševne filozofije i istorije Masona –korena i stabla Duhovne diplomatije…Dakle, kada bude štampan Zbornik Braća će imati priliku da se upoznaju s radovima Braće iz ostalih obedijencija. Samit je svojevrsno svedočanstvo Slobodnog zidarstva na ovim prostorima (regionu i šire)– pečat uklesan u kamenu kojim se overava/potvrđuje da su Slobodni zidari bili-jesu-biće Svetlost (luča), koja nas uči: Kako čovek da bude još čovečniji? Kako u borbi zla i dobra, tame-svetlosti uvek pobeđuje Svetlost? Onaj ko mrzi brata a misli da je na Svetlosti, duboko je u tami. Veliki arhitekta Svemira nije stvorio Adama i Evu, različitim, da bi se mrzeli, već upoznavali/spoznavali i voleliꞋ Stoga nije naodmet podsetiti one koji su zboravili da je Čovek zajednički imenitelj svih različitosti Ꞌ Čovek je iznad i ispred svegaꞋ.
Izazov da napišem ovaj prikaz: Neka ostanu reči na papiru
Da li je uputno, da se moja malenkotst osmeli da napiše osvrt (prikaz), na ovakav jedan masonski skup – „Samit…, ako znamo da je savaki prikaz: skupa, rada…zbornika…, jedna vrsta (pro)(o)cenjivanja napisanog/javno saopštenog štiva. S druge strane, svestan činjenice da usmeno izgovorena ili napisana reč, može da poseče više od mača, pogotovo objavljena – jer nikada niste sigurni kakve će biti reakacije čitalaca. Eto dovoljno razloga da napomenem da su u ovakvim prilikama čast, ali, i odgovornost nerazdvojivi pratioci onoga ko namerava da (o)piše/napiše slobodnozidarsku događaj (Samit…), Gradnju Slobodnih Zidara/neimara . Tako je i kod ovog prikaza slobodnozidarske rukotvorine/Brastkog Lanca Obedijencija Centralne Evrope. Svestan svih ovih nepoznanica/dilema, ipak, sam prelomio. Rekao sam sebi: Kakav bih ja bio Brat ako bih pogazio osnovna načela Slobodnog zidarsva (Duhovnog oca), koji nas uči, da mi masoni, moramo slušati srce, a ne mozak. (Mišel Bazio, Svetski slobodni zidari u Beogradu -Srbin u „masonskom raju“, VNLS 1919-2019, Beograd, Prilog 14, str.141., 2019). Osokolih seꞋ. Istina, uz podsvesnu zebnju – neizvesnost, da li ću uspeti da na pravi način prikažem ovaj „Samit“, jer ja nisam ni istoričar, geograf, masonolog već po vokaciji sam ekonomista – „Večitti učenik škole života“ koji je u svojstvu „učitelja“ „učenika-studenata“ u profanom životu spoznavao/tumačio tajne savremene teorije i progresivne prakse ekonomske nauke…U slobodnozidarskom životu, iako M.K.U, ja, imam na umu, da ću do odlaska na Večni Istok ostati „Večiti učenik škole života“, koji kleše, brusi, zida, putuje ka Svetlosti… Trudeći se, da s osloncem na filozofiju Škotskog obreda drevnog i prihvaćenog, što je moguće, bolje, (pre)(s)poznam slobodnozidarske tajne. Jer, ma koliko da nam se čini da smo kao M.K.U. spoznali tajne ovog obreda – to nas još više obavezuje da tragamo za spoznajom ovih tajni koje su beskonačne i nedokučive poput Kosmosa. Na tom putu ka Svetlosti, ma koliko se trudim da spoznam tajnu : Šta je s druge strane beskraja –Kosmosa, ona mi još više postaje nedokučiva? Ako mi/nam Veliki arhitekta univerzuma dozvoli da u tom naumu napravim(o) iskorak dalje – Putovanje je uspešno, ali ne i završeno… Ukoliko bi se nekim „čudom“ to i dogodilo, onda bih ja ušao u „istoriju“, „zasenio“ bih Zaratustru filozofa i proroka (osnivača kulta mudrosti), analitičara kosmičke borbe između dobra-zla, istine-laži… Srećna je okolnost što u tome nisam usamljen. Hrabri me, i to, što u toj nameri nije uspeo ni Geteov Faust. Pored svih napora, želje i mudrosti da prodre u tajnu: Šta je s druge strane beskraja, nije uspeo. Ovo navodim kao, uzgrednu, pouku/poruku, s namerom da mi posluži u Gradnji-pisanju ovog prikaza, analogno, alegoriji reči i simbola (pouka/poruka) Tri velika Svetla: Sveta knjiga-Uglomer-Šestar. I, da se omeđim i budem oprezan pri opisu/popisu događaja i ljudi, masonske prirode. I, kako rekoh ja sam „Večiti učenik škole života“, s jedne strane, svestan masonske hijerrahije, s druge strane, rizikujući da mi se prigovori: Kako bi, ovaj prikaz, trebao da uradi neko pozvaniji… Po onoj Njegoševoj:“Ko na brdu, bar imalo stoji, više vidi od onog pod brdom“ (Parafrazirano). S druge strane, moja odgovornost je još veća ako se podsetimo one slobodnozidarske poruke: Zatvori usta, otvori oči, pažljivo slušaj….Ništa nije savršeno da ne može biti još bolje/Svetlije, zato kleši, brusi…Malo pričaj mnogo slušaj,malo hvali još manje kudi…
Samit – Duhovna diplomatija Braće iz Centralne Evrope
Samit je još jedan od dokaza: Da je Bratski lanac karika koja povezuje Braću (slobodne ljude na dobrom glasu), ma kako se oni zvali, koje su vere, religije – zar ovaj Samit na Dunavu, danas nije potvrda toga? Istorija nas podseća: da vere, religije…najbolje „svetle“ u tamiꞋ Stoga se s pravom može reći da ovaj Samit predstavlja svojevrsni model „Duhovne diplomatije“… Događaj koji znači/zrači Svetlošću obasjavajući Bratski Lanac na Putovanju ka Istoku…Zato smo se draga Braćo i okupili ovde u Smederevu-na Dunavu, ne slučajno . Razloga po meni ima više. Ključni je taj što živimo u: Zadivljujućem ali i zastrašujućem dobu, kako to ističe E.Gidens. Ovo je vreme geostrategijskog preoblikovanja sveta – takmičenje teritorija, novi katastar premer… Iscrtavanje novih mapa na globalnoj i regionalnoj mapi sveta.Vreme u kojem aterijalne vrednosti dobijaju prevagu nad duhovnim. Rečeno kroz alegoriju reči i simbola Šestara i Uglomera koji su, u, Hramu nad hramovima (Solomonovom hramu) oslonjeni na Svetu knjigu , bili/jesu/biće trajni i dežurni „Dvernik“ koji kroz višeslojni „teleskop“ osmatraju zvezde, i „mere“ odnos duhovnog i materijalnog, dajući počasno mesto duhovnim i etičkim vrednostima. S druge strane, noviteti koje sa sobom donosi digitalizacija sve više razvalašćuju čoveka od prirodnog „softvera“ (mozga) – zamenjujući ga robotom s čovečjim „likom“. U digitalnom društvu, globalna elita – „Divovi: finansijska oligrhija“ se proglašavaju lučonošama novog civilizacijskog skoka, lišavajući čoveka kreativnosti, s jedne strane, svodeći ga na digitalni zapis pohranjem u Cloudu (oblaku), s druge starne, bacajući ga u zagrljaj veštačke inteligencije. Na sceni je inicijacija čovečanstva na novom putovanju (stazi): Čovečanstvo 2.0, Društvo 5.0. Industrija 4.0. Kako svaka medalja ima dve strane tako je i s digitalnom „civilizacijom“, Za objektivizaciju njenih prednosti i mana potrebno nam je mnogo istraživačkih ocena/procena, analogno, proveri profanog za prijem u Slobodno zidarstvo. Kako to nije tema ovog rada, dovoljno je napomenuti da se pod plaštom digitalnog civilizacijskog „skoka“ krije otuđenost/izgubljenost čoveka – jer u tom društvu ni sebe više nemaš. Uskoro ćemo prema predviđanjima Šošane Zubof autorke knjige „Nadzorni kapitalizama“ objaviti trijumf digitalizacije nad čovekom – doba gde će robot upravlajti čovekom. U ovom digitalnom dobu –tzv. novoj (ne)normlnosti otvara se i pitanje: gde je tu uloga čoveka? Da li homo sapiens postaje homo destruktor? Da li je homo sapiens u silaznoj fazi evolucije ? Eto dovoljno razloga da ova tema zasluži pažnju Slobodnih zidara i da se na nekom novom Samitu pozabavimo duhovnim osvetljenjem/prosvetljenjem i preumljenjem homo sapiensa koji zida „Digitalni hram“ nastojeći da čoveka i „Hram čovečnosti“ zameni digitalnim zapisom pohranjenim u Cloudu (oblaku).
Samit vs rad Brata E.J: Putovanje ka Svetlosti – vremeplov Masona u susedstvu
S dužnom-bratskom pažnjom , i velikim interesovanjem pročitao sam rad dragog Brata E.J. saopšten na Samitu obedijencija Centralne Evrope škotskog obreda drevnog i prihvaćenog, koji je organizovala Velika nacionalna loža Srbije (VNLS: , Jugovo, 13.04.6024.G:.I:.S), i s oloncem na masonsku filozofiju i principe Škotskog obreda drevnog i prihvaćenog, s jedne strane, i saznnja/spoznanja do kojih sam došao čitajući rad Brata E.J., s druge strane, „javih se za reč“ draga Braćo. Brata E.J., upoznao na Dunavu – Samitu obedijencija Centralne Evrope škotskog obreda drevnog i prihvaćenog , „slučajno“ ili vođen rukom Velikog Arhitekte Univerzuma. Ko će to znati. Jedno je evidentno. Pri samom dolasku/ulasku u zgradu u kojoj se održavao Samit put me je vodio za slobodan sto, za kojim je sedeo meni nepoznat Brat, (ispostaviće se), da je to Brat E.J. iz Velike regularne lože Hrvatske (VRLH). Uz čašu mineralne vode listao je/čitao neke materijale koji su , ispostaviće se, podsetnik za predavanje koje će se održati u popodnevnom delu Ritualnog Rada. Mišljenja sam da je i ovaj deo rukopisa u konvergenciji sa Samitom. Evo i zašto: Rad Brata E., nas podseća/opominje/uči kako su Masoni Hrvatske putovlali Između dvije monarhije i jednog carastva…? To pitanje, je u neku ruku, i hronika –vremeplov putovanja Masona u Srbiji (od Osmanske vladavine, Kneževine Srbije, Kraljevine Srbije, do Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca-SHS), istina, samo u drugim okolnostima . Dakle, rad Brata E.J. predstvalja svojevrsni istorijsko-anatomski atlas Slobodnog zidarstva na tlu Hrvatske od 1764. do 1918. godine Poput dobrog analitičara/istraživača, lekara hirurga, s jedne strane, Brat E.J. je skalper metodom „seckao“ analizirao, pojedine istorijske epohe Masonstva u Hrvatskoj. I sve to, u okviru: datog i zadatog vremena – istorisjkih prilika: dve monarhije i jednog carstva. Pažljivom čitaocu ne može, a da ne zapadne za oko da rad Brat E.J. predstavlja više, od uobičajenog slobodnozidarskog „referata“ ma kako se on zvao. Usuđujem se reći, a na osnovu metodologije istraživačkog rada i standardizacije/kvalifikacije u bazi naučno-istraživačkih dela : da se ovaj rad može kvalifikovati kao, Enciklopedija Masonstva u Hrvatskoj od 1764-1918. (Između dve monarhije i jednog carstva) . To je „Prizma i ogledalo“ putovanje Masona u datom/zadatom vremenu – Putovanje kroz:
1) Hasburšku monarhiju (1742-1795)
2) Francusko carstvo (1806-1813) – Procvtat Masonerije
3) Austro-Ugarsku monarhiju (1870-1918)
( Uz prekide (sa)mo)uspavljivanje… 1795.-1806; 1813.-1870; 1915…)
U radu je došao do izražaja evolucionistički pristup razvoja Masontva u Hrvatskoj, obrađujući njihovo putovanje kroz proces: rađanja (korena )/nastnka – obokorenja- napredovanja, uzdizanja …Početak-procvat-Fokus. Maosni na prostoru Hrvatske gde su se lomila koplja dve monarhije, jednog carstva, smenivale/menjale svetovne vlasti Masoni su Putovali ka Svetlosti, putem koji im je odredio Veliki arhitekta Univerzuma. Putem, koji nije bio nimalo lak. Taj put je bio popločan i ružama i trnjem. Više trnjem nego ružaama. Istine radi, moram reći da Mason i ne bi bio ono što jeste „Večiti učenik-putnik-“: koji kleše neobrađeni kamen, brusi, zida/gradi Hram nad hramovima – Hram čovečnosti/humanijeg, pravednijeg slobodnijeg društva. Na što nas obavezuje i masonsko „trojstvo“. Sloboda-Jednakost-Bratsvo. Taj Hram nad Hramovima građenje/izgrađen, (mislim na period koji autor obrađuje), naravno, i kasnije što ću saznati iz nekog novog rada koji nam/mi daruje Br. E.J., s oloncem na Tri Velika x Tri Mala Svetla (3×3). Mudrošću – Snagom – Lepotom koja upotpunjuje Zidarsko/Graditeljsko delo i obasjava Svetlošču, ostavljaući ga u nasledstvo generacijama Slobodnih zidra (SZ), koje dolaze za nama-nastavljau Gradnju. Istina, „zahtevajući“ da budi još bolji Zidrai, od svojih predaka, podsećajući se na onu Zmajevu: Gde ja stadoh ti produži, s jedne strane, rizikujući da i naši potomci „prigovore“ nama (njihovim precima) da je Gradnja mogla biti bolja…Narvno, oni na to imaju pravo, setimo se one Njegoševe: Pokoljenja djela sude… I, da ne zaborave, da ništa nije tako savršeno da ne može biti bolje…niti je soko tako lep, niti je gavran tako crn. Sve pojave u društvu treba posmatrati kroz prizmu datih/zadatih okolnosti. Pri tome, imajući na umu da se istorija može kritikovati, ali se ne može promeniti…Iz istorije treba učiti, naravno, ako je pisana/ispiana na objektivnim činjenicama. Što bi hemičar rekao: govori egzaktnim činjenicama/pokazateljima…a ne pretpostavkama…Eto, za one koji su zaboravili i one koji ne znaju treba ih podseti na Dekalog i ostale mudrosti: Ko mrzi brata, a misli da je na Svetlu on je duboko u tami…Zaboravi naneto ti zlo.. Uzdignimo bratsaka srca…Pogledaj sebe očima drugih…Zato ne mogu da prećutim, a da ne pohvalim , uvodni moto Br. E:J. u ovom radu koji se poziva na Konfučija: Neko može pobediti hiljadu ratnika na bojnom polju, ali se taj ne može meriti s pobednikom, koji je pobedio samog sebe. Upotpunjujući prethodnu pouku/poruke rečima Hermana Hesea: Pobednik je uvek onaj, koji je sposoban da voli, prašta i zaboravlja, a ne onaj koji se svojevoljno drži procena. Pažnji Brta E.J. nije promklo da pojavu/razvoj/(sa)mouspavljivanje sagleda i sve poteškoće koje su pratile Slobodno zidarstvo u Hrvatskoj, s jedne strane, i da označi/naznači/istakne pojedine utemeljivača(e) – rodonačelnika(e) SZ. Ne umanjući značaj ostale Braće, autor ovog rada Br. E.J., izdvaja grofa Ivana VIII Draškoviča (1740-1787). Rad je pisan s osloncem na metodologiju naučno-istraživačkog rada: kako nastaje istraživački rad/delo , bez obzira koja tema je u pitanju – profana ili slobodnozidraska. Privodeći kraju ovaj prikaz/osvrt na rad Br. E.J., npominjem, da sam bio sprečen da prisutvujem usmenoj prezentaciji rada. (Verovatno bi prikaz ovog rada izgledao drugačije). No kako ništa nije savršeno da ne može biti još bolje, ili kako se to u narodu kaže: ni drvo bez grane ni čovek bez mane tako je i s ovim mojim prikazom. Da i najveći umovi mogu pogrešiti potvrđuje i ova misao: „Mnogo je lakše napisati poemu u stihovima s temom iz vremena Kleopatre, ili naslikati sliku Nerona koji spaljuje Rim , ili napisati simfoniju u duhu Bramsa i Štrausa, ili operu u Vagnerovom duhu, nego ispričati običan događaj bez ičeg suvišnog“. (I., Đ., Tolstoj i misao o umetnosti, Politika, Beograd, 27.04.2024)…Zašto je to tako. Tolstoj ne otkriva, ali jedno je sigurno-treba na vreme zaćutati.
Neka Veliki arhitekta univerzuma dozvoli da Gradnja uspe.