Pentagram je simbol koji se kroz istoriju vezivao za nešto mistično i božansko još od 3500. godine p.n.e., kada je u antičkoj Mesopotamiji nađen na crepovima zajedno sa drugim znacima perioda povezanim sa najranijim razvitkom pisanog jezika. Poznavali su ga u Egiptu, klanjali su mu se stari Druidi, poštovali su ga Hebreji i njihov veliki kralj Solomon. Prvi hrišćani su ga smatrali simbolom Hrista, Alfe i Omege. Car Konstantin I nakon što je dobio pomoć Hrišćanske crkve u svom vojnom i religioznom preuzimanju Rimskog carstva 312. god., je koristio pentagram u svom pečatu i privesku. Srednjovekovni alhemičari, vitozovi Templari, pitagorejci upotrebljavali su petokraku zvezdu kao alegoriju za suštinu stvari, peti element, vatreni etar ili sveti duh. Pentagram se javlja u dva oblika: kao petougao i kao zvezda. Ako pentagram nije petougao, nego petokraka zvezda, u masonskom predanju se naziva Plamenom zvezdom.
Pravo poreklo pentagrama je zapravo prilično pobožno, jer je kao
prehrišćanski simbol povezan s obožavanjem prirode. Od davnina svet je
predstavljan harmonijom bogova i boginja, muškim i ženskim polovinama (jin i
jang). Pentagram predstavlja žensku polovinu svih stvari, istoričari religija
nazivaju ga “sveta ženstvenost“. U svojoj najspecifičnijoj interpretaciji,
pentagram simbolizuje Veneru-boginju ženske ljubavi i lepote. Venera je posebna
po tome što, svakih osam godina, tokom kretanja oko Sunca pravi pet
retrogradnih petlji formirajući na taj način savršen pentagram. Da narod nije
neuk u astronomiji, kako obično mislimo, pokazuju narodna kola koja su bez
izuzetka uvek slična na svim geografskim širinama kroz sve epohe. Kolo se kreće
u krug u smeru kretanja planeta, a igrači se kreću dva (tri ili više) koraka u
desno pa jedan u levo čime imitiraju kretanje planeta na nebeskom svodu. Prema
broju koraka može se odrediti kojoj je planeti namenjeno koje kolo. Astrološki
gledano, postoji pet planeta povezanih s pentagramom: Jupiter, Mars, Merkur,
Saturn i Venera. U čast Venerine magije, Grci su se poslužili njenim
osmogodišnjim ciklusom kao modelom za održavanje Olimpijskih igara. Malo je poznato
da četvorogodišnji raspored modernih Olimpijskih igara još uvek sledi Venerine
polu-cikluse. Još manje ljudi zna da je zvezda petokraka zamalo postala
službeni pečat Olimpijskih igara ali da je u poslednjem trenutku zamenjen sa
pet međusobno povezanih krugova. Venera je čudna i po svom dvojakom ponašanju.
Kako je posle Meseca najsvetliji objekat na nebu, najjasnije se vidi pred
izlazak ili neposredno po zalasku Sunca i proglašavana je Luciferom (lučonoša)
odnosno najavljivačem svetlosti Boga ili očuvaocu svetlosti Boga. Međutim kako
Venera tokom svog kruženja oko Sunca prolazi između Zemlje i Sunca ona mu
pomračuje izgled tačkom svoje senke i oduzima mu svetlost po čemu je
neprijatelj Boga. Ta njena dvojaka uloga i različita svojstva su prikazana u položaju
pentagrama. Odnosno da li se krak nalazi prema gore, kad predstavlja evolucionu
stazu ili “u izvrnutom položaju predstavlja simbol involucije i crne magije”.
Pentagram je bio omiljeni simbol pitagorejaca, tajna lozinka i drevni magijski simbol perfekcionizma zbog njegove konstrukcije u kojoj leži Zlatni presek (Phi-1,618…) bez kraja, dakle iracionalni broj koji simbolizuje ponovo rođenog, novoga čoveka. On je istovremeno i simbol univerzuma i njegovog večnog stvaranja kroz koji se očitava božanski plan. Pentagram u sebi sadrži savršene Zlatne preseke i u centru obrnuti petougao u koji je moguće upisati novi pentagram, i tako u beskraj. Zanimljiva su istraživanja o prisustvu Zlatnog preseka u prirodi, naročito kod pojava izuzetnog sklada i lepote, kao da je osnova uređenja svemira. Pentagrami se često mogu naći u prirodi, u cveću (porodice ruža, kao i cvetovi svih jestivih voćaka, imaju pet latica, ili broj latica koji je dobijen množenjem broja pet sa samim sobom više puta) ili kristalizovanim oblicima, npr. njihov oblik se može koristiti za crtanje ljudske figure sa torzom i udovima u pravilnoj proporciji, kao što je prikazao Leonardo Da Vinči (1452-1519) na poznatom crtež “Vitruvijanskog čoveka”.
Pentagram predstavlja sliku Mikro-kosmos-Čoveka, tj. magičnu formulu čoveka, simbol unije pet elemenata od kojih četiri čine manifestovanu stvarnost (zemlju, vazduh, vodu i vatru), a peti je onaj koji im daje energiju (Duh) odnosno prožima ih stvarajući “prostor” za manifestaciju. Čovek je isto što i Duh samo na najnižoj formi manifestacije, sa nogama na zemlji, rukama u vazduhu i glavom prema nebu, označavajući spoznaju, sveznanje i dominaciju nad inferiornim silama.
Zbog toga što pravilni pentagram sa krakom nagore predstavlja sile i gradivne blokove prirode u ispravnoj manifestaciji, poseduje vrlo smirujuć, harmoničan uticaj. To je simbol ljudske energije, kod starih grka znači: čovekov dvojnik, nadsvest, u tradiciji vidovnjaka energetsko telo ili etersko telo. Poznato vam je da etersko telo pripada području nadčulnog. Ono se ne može videti fizičkim očima. Njegova prava osobina je da je ono arhitekt i graditelj fizičkog tela. Upravo kao što od vode nastaje led tako se fizičko telo oblikuje iz eterskog tela koje je poput okeana prožeto mnogim strujama što njime protiču u svim smerovima. Među njima se nalazi pet glavnih struja. Njihov smer možete tačno slediti kad stojite raširenih nogu i ruku. Oni obrazuju pentagram. Svako, skriveno u sebi, nosi ovih pet struja. Stoga kad okultist govori o pentagramu kao o čovekvom obličju on ne govori o nečem izmišljenom već govori isto tako kao što anatomija govori o kosturu. Ovaj je oblik zaista prisutan u eterskom telu. To je činjenica. Jedno se strujanje, npr. uzdiže iz levog stopala prema čelu do mesta između očiju koje se nalazi oko jednog santimetra duboko u mozgu. Odatle skreće prema drugom stopalu, odatle u suprotnu ruku, pa kroz srce u drugu ruku i potom nazad u svoje ishodište. Na ovaj način ono pravi pentagram strujanja snaga u našem telu.
Značenje simbola se ne može potpuno definisati rečima – kada bi to bilo moguće simboli se ne bi ni koristili. Znali mi to ili ne, simboli deluju na nas i višeslojni su. Izvodeći ovaj simbol pentagrama mi vršimo integraciju (koncentraciju) energije, jer je ovaj simbol složen i zatvoren u sebe i time zaokuplja našu svest, “crtajući” pentagram mi se koncentrišemo. Po različitim predanjima znak pentagrama se mora nacrtati u jednom potezu, što podseća na alhemičarsko pravilo da se započeti rad na nekom “velikom delu” ne sme prekinuti. Kako je jednopotezan (može se nacrtati iz jednog puta bez odvajanja olovke od papira), nije iznenađujuće to što je pentagram važan simbol u Magiji. Kako magični pokreti nisu samo položaji tela, tim pokretima čovek ponovo uspostavlja neupotrebljavanu vezu sa životnom silom koja ga održava.
Uz napomenu, da simbol poseduje istinsku vrednost samo ako vodi ostvarenju. Ljudsko biće koje ostvaruje pentagram u svomu mikrokosmosu, na svoj način je na putu transfiguracije ako manipuliše sopstvenom energijom u svrhe koje su njemu dobrodošle, a ne oštećuju drugog.
Brat K.R, „Nemanja“ Niš