Venera je druga planeta Sunčevog sistema po udalјenosti od Sunca. Jedna je od četiri čvrste planete, pripada grupi unutrašnjih planeta sistema zajedno sa planetama Merkur, Zemlјa i Mars. Posle Sunca i Meseca, najsjajniji je objekat na nebu, petnaest puta svetlija od zvezde Sirius A, najsjajnije zvezde na nebu. Poznata je kao jutarnja zvezda kada se pojavi na istoku u zoru, a večernja zvezda kada se pojavi na zapadu u sumrak, ili kako su je drevni narodi nazivali Hesperus uveče i Fosforus ujutru.
Svakih osam godina Venera označava tačku u vremenu kada se solarni, lunarni i sideralni kalendar poklapaju sa razlikom ne većom od dva minuta. Nakon pet ciklusa, odnosno četrdeset godina poklapanje je precizno do u delić sekunde. Sve do pedesetih godina prošlog veka, kada je došlo do razvitka atomskih časovnika, preciznost kalendara i časovnika je određivana merenjem kretanja planete Venere. Gledano sa Zemlјe, Venera je najprecizniji pokazatelј doba godine u čitavom solarnom sistemu. Preciznim merenjem ciklusa Venere tačno se određuje zimska kratkodnevnica. Jednostavno rečeno, Venera je metronom našeg sveta. Predstavlјa najvažniji astronomski instrument i direktno dovodi do pojave pentagrama i njegovoj značaja. Prividno se krećući preko astralnog plana Zodijaka, Venera prolazi istih pet tačaka približno svakih osam godina a potpuno tačno na pet takvih ciklusa, odnosno četrdeset godina. Kompletan ciklus prividnim kretanjem iscrtava na nebu prelepu rozetu – ružu sa pet latica – u čijem se srcu nalazi pentagram.
Zbog rastojanja i odnosa orbita Venere i Zemlјe od Sunca, Venera nije vidlјiva više od tri sata pre izlaska sunca kao ni tri sata posle zalaska sunca. Vidlјiva je u toku dana, ukoliko znate gde, i kada. To je bilo moguće zahvalјujući vekovnim astronomskim i planetarnim posmatranjima a od velikog značaja za rane civilizacije.
Shvatiti ovu i druge vitalne
prirodne pojave kao što su godišnja doba, plime i oseke, omogućavalo je da na taj način savladate
svoju okolinu
u korist polјoprivrede i pomorstva, i osiguravalo je da ćete obezbediti dovolјno hrane i uspešno trgovati. Uz poznavanje i poštovanje ovakvih pojava bilo je moguće uspešno izvoditi velike arhitektonske projekte koji su se morali realizovati i po više godina
pa i decenija.
Poznato je da je prvi poznati naziv za grad Jerusalim je bio Urušalim. “Uru” – što znači “osnovan od” i imena “Šalem”, što je ime Hananejskog božanstva sumraka koje odgovara Veneri u svom večernjem pojavlјivanju. Jevreji, a samim tim ni Kralј Solomon, na osnovu sopstvene tradicije i porekla nisu posedovali znanje potrebno za izgradnju tako pravilno konstruisane monumentalne građevine pa je razumlјivo da je ovaj zadatak poverio Feničanima i Hananejima koji su već u to vreme imali razvijenu arhitekturu, umetnost, materijale i zanatstvo. Sve ove veštine i sredstva su bile neophodne za izgradnju hrama koji će se pravilno povezivati tvorevinu sa tvorcem. Možemo biti sigurni da je i Solomonov Hram izgrađen od strane Hananeja za koje je poznato da su obožavali Šalem – Veneru.
Venera i njen pentagram nas i vode do kralјa Solomona i gradnje hrama, a razumevanje odnosa kralјa Solomona i pentagrama je od izuzetnog značaja za razumevanje masonskih radova i rituala.
Kako je tvorac postavio svetla na nebu da bi čovek određivao sate, dane i mesece, godišnja doba i godine
(Prva knjiga Mojsijeva
– Knjiga postanja 1:13, 1:14)
i prema njima počinjao
i završavao
poslove u za to prikladno
vreme, logično je zaklјučiti da je i Kralј Solomon upravlјao svoje poslove vodeći se prividnim kretanjem
tela na nebeskom svodu.
U Starom zavetu (Prva Knjiga o Carevima 11:5) Kralј Solomon čak zapada u nemilost pred Bogom zbog obožavanja boginje – feničanske i hananejske kralјice neba, Venere. Veruje se da su Feničani ili možda pre Hananeji prenosili svoja verovanja na kralјa Solomona i uticali na konačni izgled građevine.
Ipak Solomonov hram je okrenut u suprotnom smeru, ka Veneri kada se uzdiže na istoku kao zvezda Danica nasuprot paganskim hramovima koji su orijentisani prema zapadu.
Savremeni Masonski hram je uređen po istim astronomskih linijama po kojima je napravlјen i hram u Jerusalimu, sa dva slobodnostojeća stuba Boaz i Jakin koji označavaju dve krajnje pozicije Sunca. Letnji solsticij – dugodnevnicu i zimski solsticij – kratkodnevnicu. U vreme ravnodnevica Sunce se nalazi između dva stuba u poziciji ka Istoku. U određenim danima godine planeta Venera prethodi kao sjajna zvezda Suncu i jarko sija kroz dovratak iznad vrata hrama osvetlјavajući svetinju nad svetinjama.
Izgled svakog masonskog hrama treba da predstavlјa izgled Solomonovog hrama. Svaki se Majstor Mason podiže iz privremene smrti licem prema svetlosti koja se javlјa pred svitanje – prema svetlosti jutarnje zvezde, zvezde Danice, planete Venere. Izlazak Venere je predstavlјao veoma važan događaj u Hananejskoj teologiji i povezan je sa uskrsnućem, kao što je i simbolički prikazano u jednom masonskom ritualu.
Kada se kandidat podiže iz njegovog simboličkog groba njegova glava se kreće lučno ka istoku u susret Veneri koja se takođe diže iznad horizonta. Linija koja se proteže po pravcu Istok-Zapad označava ekvinoks – ravnodnevnicu, tačku ravnoteže između dva solsticija, kada postoji dvanaest sati svetlosti i isto toliko tame. Časni Starešina upućuje kandidate da gledaju ka istoku gde se uočava petokraka plamena zvezda koja se diže pre Sunca u zoru. Rituali Kralјevske umetnosti u masoneriji su delom zasnovani na astronomskim pojavama i to pre više od pet hilјada godina. Planeta Venera se kreće na nebu i dodiruje putanju Sunca u pet tačaka iscrtavajući pentagram, a Časni Starešina Majstora Masona podiže iz privremene smrti hvatom i sa pet savršenih tačaka.
Kada je Mojsije od Gospoda dobio uputstvo za izradu Tabernakla – Šatora svetilišta u kojem je čuvana Svetinja nad svetinjama, sagradio ga je tako da je u vreme inicijacije na istoku bila vidlјiva plamena zvezda. Plamena zvezda je referenca na Veneru koji iscrtava prividnim kretanjem Pentagram – petokraku zvezdu na nebu.
Precizno pojavlјivanje Venere na određenom delu neba u određeno vreme bilo je od velikog značaja i kod jevrejskih kralјeva. Saul, David i Solomon, su vladali svaki po četrdeset godina, po jedan potpuni ciklus Venere.
Pentagram je dakle, jedan od najstarijih i najčešćih simbola u svim civilizacijama koje su postojale kroz epohe u kojima se lјudska vrsta rađala, razvijala, stradala i opet se nanovo rađala.
Drevni i prirodni
simbol koji se može videti u zvezdama, cveću, krista-lima, morskim zvezdama, ekstremitetima lјudskog tela. To je jednostavan simbol za crtanje, pa nije ni čudo što se koristi da predstavi
širok spektar vrednosti
i verovanja. Svakako je korišćen od strane
alhemičara, pagana, masona…
Možda su Venera i njen pentagram ili ruža nedostajuća karika između judaizma i hrišćanstva, s jedne strane i tajni u masonskim tradicijama sa druge strane. Slobodno zidarstvo je glavni neiskorišćeni izvor informacija o našoj prošlosti koji je u opasnosti da bude izgublјen, i to zauvek zbog nepoznavanja i nerazumevanja simbola i rituala. Ukoliko bi se informacije sakrivene u ritualima izgubile, pre nego što su ispravno objašnjene i shvaćene izgubilo bi se jedno od pravih blaga zapadnog sveta.
Oni koji ovo shvataju su pronašli lanac uverenja koji je preživeo i prošao kroz nekoliko različitih kultura a završava se u savremenim masonskom hramovima, Svedoci smo, na žalost, da se obredi sprovode uz poštovanje forme a bez shvatanja suštine, bez pravilnog razumevanja rituala i njegovog porekla, i šta on stvarno predstavlјa.
Ritual je mnogo više i dalјe od pokreta koji vidimo. Ritual je živa slika tokova sila koje nas stvaraju i čine živima.
Na nama je Braćo da pokušamo da ovo prevaziđemo. Mi treba da nastojimo da u našim životima u budućnosti gledamo dalјe od prostih čula i stvarnosti koju nam ona daju. Gledajmo iza pojavne stvarnosti, gledajmo suštinu, pogleda okrenutih ka svetlosti a ne od nje.
Br.:Z.P.,
PL “Nemanja”,Orijent: Niš