.
I) Uvod
„Country road take me home
To the place I belong.“(1)
Duhovnost ili traganje za svojom krajnjom i nedeljivom suštinom, za samim početkom, osnovom ili „božjom česticom“ u nama samima, može se simbolički uporediti sa povratkom u svoj prvobitni zavičaj i rodnu kuću. Putevi kretanja ili metode rada i duhovne škole imaju taj zadatak da nam ukažu na moguće pristupe u tom našem ličnom tragalaštvu, te da nas usmeravaju i dovedu do samog praga „rodne kuće“. Nadalje važi ona Krišnamurtijeva izreka: „Istina je zemlja do koje nema utabane staze“. Tu, na samome pragu, završava se do tada korisna funkcija pristupa, metoda, škole ili učitelja, i dalje je na samome pojedincu da otvori vrata i stupi u taj sveti prostor. Na ispitu su njegova istinska volja, odlučnost, kao i potpuna otvorenost da se suoči sa novim i nepoznatim dimenzijama sopstvene prirode i postojanja. Nagrada za taj put i ispoljenu istrajnost, kako nam svedoče zapisi prosvetljenih i ostvarenih pojedinaca, vredna je svakog napora i ispoljenog truda, sa kojim smo se na tom putu suočavali.
.
II) Šta je duhovnost ?
Ne postoji jedna univerzalna definicija duhovnosti, te stoga ima mogućnosti za više, i to različitih pristupa ovoj temi. U osnovi, tiče se čovekove povezanosti sa nečim većim od nas samih, kao i našeg traganja za samim smislom svog postojanja i života uopšte. Odražava čovekovu težnju za spoznajom i vezom sa svojom prvobitnom formom. U religijama je to ideja Boga, onako kako je predstavljena u svetim tekstovima. Na samom početku Obreda DPŠR, koji je ovde predmet našeg razmatranja, stoji: „osnova definicija cilja izvođenja celokupnog rituala“ jeste „sjedinjavanje Mikrokosmosa s Makrokosmosom, budući da je Mikrokosmos izvanredno tačno predstavljen Makrokosmos.“ Dakle, jasno se potencira ideja, uverenje, ili ako hoćemo: najdublja Istina, da je čovek, pojedinac, ključ celokupnog Univerzuma, te u tom smislu treba razumeti i osnovnu poruku koja sledi na samoj Incijaciji: „Spoznaj samoga sebe“.
Dick Hontman, profesor Sociologije kulture, ukazuje na to da je „Moderna duhovnost mešavina humanističke psihologije, mističnih i ezoteričnih tradicija i istočnih religija“. (2). Namerno potenciram ovu definiciju, zbog toga što u Obredu (3) DPŠR možemo lako uočiti sve ove aspekte duhovnosti: psihološke, ezoterijske i religiozne, o čemu će dalje biti detaljnije reči u ovom tekstu.
Za naše razmatranje ove teme, takođe, smatram da je zanimljiva i definicija Waaiman Kees-a: „Duhovnost ( Spiritualnost) se odnosi na proces ponovnog formiranja ličnosti, to jest proces reformacije ličnosti.“(4). Ova definicija nas dovodi direktno u samo predvorje Hrama („Sobu izgubljenih koraka“) Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Obreda , odnosno na boravak i pripremu kandidata za Inicijaciju, neposredno pre uvođenja u Hram. U polumračnoj prostoriji, pored ostalih simbola i slika, dominira stari alhemijski natpis V.I.T.R.I.O.L., u prevodu: „Spusti se, zahvaljujući svom pročišćenom umu, do najdubljeg sloja sebe samoga, i pronađi kamen temeljac na kome ćeš izgraditi novu ličnost.“ Dakle, već na početku svog masonskog putovanja, kandidat se usmerava na put i zadatak dublje spoznaje samoga sebe, svoje svrhe i smisla, a onda i zadatka i dužnosti „gradnje“, koji iz toga dalje proističe. Mogli bismo da kažemo da se duhovnost bavi ključnim pitanjima o životu i njegovom smislu, kao što su: „Ko sam ja?“, „Odakle sam došao?“ i „Kuda idem?“. No, kada već pominjemu samu pripremu i „Sobu izgubljenih koraka“ da odmah pomenemo i još neke slike, predmeta i aktivnosti kandidata, jer imaju važnu duhovnu simboliku. To su: sveća (svetlost), petao (budnost i istrajnost), ogledalo (preispitivanje), peščani sat i lobanja (odnos prema vremenu, kao najvažnijem čovekovom resursu), alatka kosa i ljudske suze (neizbežnost ovozemaljskog, fizičkog, kraja, limiti MEST (5) univerzuma), pisanje oporuka (kompetentnost, sposobnost), i dr.
Na kraju, radi upotpunjavanja jedne opšte slike i naše bolje pripreme za dalje razmatranje duhovnosti unutar prakse DPŠR, da pomenemo i nemačkog filozofa, poznatog ateistu Artura Šopehauera, koji duhovnost definiše kao: poniranje u samoga sebe (Self-transcedence) i prepoznavanje čovekove individualne povezanosti s drugim ljudima, kao ključ za etičan odnos u životu.
.
III) Ključne reči u DPŠR.
Da bismo mogli da se upustimo u pokušaj razmatranja i tumačenja simbolizma u Obredu DPŠR, neophodno je da razumemo značenje ključnih reči s kojima se u njemu susrećemo.
.
1. Hram
Često korišćena reč koja takođe ima više značenja. Da pomenemo samo dva: kao „osvećen prostor“, ložu, prostoriju, u kojoj se –odvija Obred (a.), i kao podsećanje na Solomonov hram (b.), kao jedan od najznačajnijih slobodno- zidarskih simbola, s kojima se srećemo na III stepenu majstora i naročito na višim filozofskim stepenima.
.
2. BIBLIJA
Kada je reč o Bibliji, treba praviti razliku između „crkvene“ Biblije i masonske Knjige svetih zakona. U čemu je razlika? U masonskoj Bibliji, ili Knjizi svetih zakona, na početku se nalazi tekst o istoriji datih tekstova, u kojima su iznete brojne naučne činjenice, teškoće i nedoumice koje su u vezi s njihovim nastajanjem, odabiranjem, prevođenjem i drugim, što je sve imalo uticaja na njihovu celovitost, originalnost i autentičnost. Stoga, s obzirom na masonski pristup, koji baštini stare i proverene principe operativne prakse: jednostavnost, praktičnost, proverljivost i druge atribute koje neki građevinski materijal i proces gradnje treba da udovolji, u cilju podizanja stabilne građevine, tekstu Biblije koji je stigao do nas, ne pristupa se sa stavom VERE, već se na njene stranice stavlja ugaonik i šestar, kao alati i simboli provere, merenja i davanja sebi slobode tumačenja , ne podcenjujući i ne umanjujući, pri tome, njen značaj. Uostalom, u svakoj ozbiljnoj i ne dogmatskoj duhovnoj praksi, tumačenju svetih tekstova se prilazi s pozicije ličnog iskustva i doživljaja.
.
3. Veliki Neimar Svemira
Kao što smo već rekli u prethodnoj stavci o Bibliji, u operativnoj masoneriji, stabilne i trajne građevine ne podižu se kao „kule od karata“ već od čvrstog i postojanog materijala, ranije najčešće kamena, a danas od betona i gvožđa. Gledano s te krajnje realne i pragmatične zanatske tačke gledišta, religijski termin Boga jeste previše apstraktan i zahtevan pojam za praktične delatnike. Na drugoj strani, svedoci smo očigledne stvarnosti za svakoga od nas, da u nama, kao pojedincima, postoji svesnost, kao i da postoji vidljivi spoljašnji svet, MEST univerzum, u čijoj je, u samoj biti postojanja, evidentno prisustvo nekave sile (energije), inteligencije, estetike … Čak, nije potrebno da se u sve to veruje, jer nam je to očigledno u svakom trenutku. I, opet posmatrano sa aspekta operativnih majstora zidara, kao što svaka građevina ima svog arhitektu, tako se i čitav Univerzum sagledava kao jedna velika gradnja čijeg su nevidljivog Tvorca, naši prethodnici u Zanatu, imenovali kao Veliki Neimar Svemira.
.
4. Inicijacija
Jedan od najpoznatijih i verovatno najtemeljnijih zapadnih filozofa-mistika Dr Rudolf Štajner govori o tome da su u dalekim starim vremenima ljudi mnogo neposrednije i direktnije bili u kontaktu sa svojom duhovnom suštinom i više su živeli u skladu s tom dubljom i suptilnijom duhovnom realnošću. Vremenom, materijalna dimenzija je jačala, i naročito u poslednja dva veka postaje dominantna u svim sferama, naročito u naučnim i društvenim oblastima života. Na početku dvadesetog veka, takođe jedan od velikana duhovnosti, ali i kontraverzniji od prethodno pomenutog, Alister Kroli, na početku svog najpoznatijeg dela „Knjige zakona“ kaže: „Divlji fašizam i brbljivi komunizam šire se planetom kao kuga.“ Drugim rečima, ušli smo u etapu materijalizma i duhovnog pomračenja, što se različito odražava na pojedine sfere života. Sigurno da je nauka i životni standard napredovao, ali je takođe sigurno da je opao nivo morala, etike i humanosti (I i II Sv.rat), ekologije i ostalog, što može dovesti čovečanstvo na ivicu provalije.
Inicijacija predstavlja ceremoniju predaje znanja za to pripremljenom i proverenom kandidatu, koji tome pristupa na osnovu sopstvene slobodne volje. Simbolički rečeno, to je prelazak iz tame u svetlost. To znanje se predajem putem simboličkih putovanja i ono je prevashodno duhovne prirode. Proističe iz tih ranijih vremena, kada je čovek bio bliži duhovnim izvorima, kao i od prosvetljenih pojedinaca, svih vremenskih perioda i prostora, a sa imenima nekih od njih srećemo se kod uzdizanja na Drugi pomoćnički stepen. Suštinski i najdublji cilj čovekovog života u duhovnom smislu svakako predstavlja Otkrovenje ili prosvetljenjea, te u tom smislu Inicijacija predstavlja prvi svesni i voljni korak na tom putu.
.
5. Svetlost
Pojam svetlosti je u vezi sa napred pomenutim pojmom Inicijacije. Na početku samog obreda kandidat nosi povez preko očiju, jer fizički mrak simbolizuje ignorisanje duhovnosti. Platon je govorio: „Neznalica pati zbog ignorisanja, kao što slepac pati zbog odsustva vida.“ Reči koje se izgovaraju tokom Obreda Inicijacije, kao i upaljene sveće u Hramu, podsećaju nas na reči u Bibliji: „Riječ je tvoja žižak nozi mojoj, a videlo stazi mojoj.“ (Psalam 105). U obredu Inicijacije DPŠR svetlost se predaje u nekoliko faza.
Simbolički gledano, svetlost se može tumačiti sa više aspekta: psihološkog, religijskog i ezoterijskog. U psihološkom smislu, misli se na kognitivni doživljaj „uvid“ ili kako se još naziva „Aha!!“ iskustvo, koje se obično odnosi na čovekove male i svakodnevne probleme i teškoće s kojima se trenutno ili hronično sapliće, te mu ovaj, po pravilu, iznenadni i neposredni doživljaj omogućava da stekne potpuniju i jasniju sliku date stvarnosti. Dođe do većeg stepena jasnoće po datom pitanju, stvari se slože i poraste razumevanje. Promeni se tačka gledišta. Kada su doživljaji ove vrste dublji i širi, onda govorimo o otkrovenju ili o prosvetljenju, te time ulazimo u sferu duhovnosti, religije i Istočnog misticizma. U ezoterijskom smislu, ovaj pojam se odnosi na tajno znanje ili gnozu.
Kod kritičara Slobodnog zidarstva često nailazi na ovaj pojam, praćen negativnim tumačenjem, i oštrim kritikama i optužbama, u smislu toga da se radi o slavljenju Anđela svetlosti Lucifera i praksi zastarelih paganskih rituala. Za čuđenje je koliko pojedini ljudi mogu da budu ostrašćeni i motivisani da ulaze u debatu o stvarima o kojima nemaju nikakvog praktičnog znanja ni iskustva.
.
6. Tajna
Slobodno zidarstvo je društvena organizacija sa izvesnim tajnama, kako onim koje se članovima otkrivaju tokom obreda inicijacije i unapređenja, tako i onim „izgubljenim rečima“ za kojima još tragamo. Koji je smisao toga? Prvi bi mogao biti čisto psihološke prirode, radi se o jednom testu ličnih sposobnosti. U pitanju je samokontrola uma i emotivna inteligencija, koje predstavljaju neophodne lične kvalitete. Drugi razlog je u vezi sa prednosti koju ima sam lični doživljaj i sopstveno iskustvo kandidata u procesu inicijacije, u odnosu na eventualno prethodno, puko prepričavanje i teoretisanje o tome, što bi samo moglo da mu umanji punoću i bogatstvo ličnog iskustva. Treći razlog je u vezi sa čovekovom psihološkom stabilnošću, centriranošću, ukorenjenošću i ankerisanošću u svakodnevnom životu i zemaljskim obavezama i dužnostima, koji predstavljaju neophodne preduslove za suočavanje sa spiritualnim znanjima i duhovnim izazovima. To je onaj isti razlog zašto, na primer, u jevrejskoj tradiciji nije dozvoljeno izučavanje Kabale pre čovekove navršene četrdesete godine života, odnosno sve dok se profesionalno i porodično nije snašao, ukorenio i u značajnoj meri već realizovao u svom svakodnevnom porodičnom i društvenom životu.
.
Smatra se da je jedna od najvećih masonski tajni upravo ovaj termin i već u Prvom učeničkom stepenu se srećemo sa izrazom „Udovica i njena deca.“ Ovde je u pitanju jedan važan i dubok ezoterijski aspekt masonske filozofije, odnosno poimanja samog pojma nastanka (ako ga je uopšte i bilo?) ili, kako se u Bibliji kaže, Stvaranja. Pojednostavljeno rečeno, razlika je u tome što u Bibliskom opisu, Bog je stvarao ovaj svet ni iz čega, ostavši i dalje takav kakav prvobitno jeste, ceo i nedeljiv. Takođe, prema kazivanju Biblije, nastavljajući da sa strane, kao Otac, posmatra i bar donekle upravlja svojom kreacijom. U ezoterijskom pristupu, to prvobitno i nepodeljeno Jedno, iz čega je sve nastalo, stvorilo je svet od samoga sebe i celog sebe, mogli bismo tako da kažemo, je velikodušno dalo, rastočilo, poklonilo i predalo, tom daljem procesu. Od tog momenta to „Jedno“ više ne postoji kao takvo, i nakon tog „momenta“ više ništa nije bilo isto. To je momenat začetka MEST univerzuma i poklapa se s naučnom paradigmom o Velikom prasku. Simbolično to označava smrt Oca, odnosno njegovo cepanje i predavanje daljem procesu razvoja i neprekidnog rađanja i nastajanja novih formi, koje se tumače i označavaju kao majčinski princip. Suštinski gledano, to je veoma krupna razlika između religijskog i ezoterijskog pristupa, koja ima važne psihološke konsekvence koje su u vezi s pojmom odgovornosti. U religijskom pristupu, Bog je ostao taj koji je i dalje odgovoran, dok je na čoveku da veruje, moli se i nada, ali u krajnjoj instanci stvar (volan života) nije u njegovim rukama. Nasuprot tome, ezoterijski pristup naglašava transfer odgovornotsi, to jest naše lično saučesništvo u svemu. Naravno da je taj pristup bliži masonskom shvatanju čoveka i njegove uloge spram samoga sebe, društva i prirode u naširem smislu. Društveni izraz toga nalazimo krajem osamnaestog veka u Američkoj povelji i Francuskoj deklaraciji o pravima čoveka, u kojima se prekida s preambulama u kojima se poziva na Boga i Kralja, već sam narod preuzima odgovornost u sopstvene ruke. U psihološkom smislu, to predstavlja prelazak u svet odraslih.
.
IV) RAZMATRANJE PRISUSTVA DUHOVNOG U DPŠR
Kao što smo već na početku citirali uvodne napomene o Obredu, kada se govori o Mikrokosmosu i Makrokosmosu, Loža ili Hram, kao i sve ono što se tokom izvođenja Obreda unutar tog prostora dešava, predstavljaja kristalizaciju viših duhovnih principa na ovozemaljskom nivou. Njihov ukupan sadržaj i bogatsvo u istaknutim pojedinostima predstavljaju izvanredne duhovne lekcije, koje je čovečanstvo skupljalo, čuvalo i prenosilo vekovima. U kojoj meri će one biti praktično doživljene, prepoznate i integrisane u svakodnevni i večni život svakakoga od nas, zavisi najpre od sopstvene psihološke otvorenosti i probuđenog i odškolovanog duhovnog senzibiliteta. Nema tu nikakve žurbe ni takmičenja, jer sve dolazi u svoje vreme. Bitan elemenat duhovnosti je svakako naglasak na toj celovitosti same grupe i svest o zajedništvu i međuzavisnosti, o jednosti u svojoj suštini, koja se odražava u reči Bratstvo, kao i praksi i cilju izgradnje harmoničnih međusobnih odnosa. Sve ono što je sa tim povezano, kao što je pojam tolerancije, bratske ljubavi, istrajnost i kontinuitet gradnje, međusobna podrška i pomaganje reprezentuje praktičnu primenu tih najviših duhovnih vrednosti i uzvišenih principa slobodnog zidarstva. U većini drugih pristupa duhovnosti, napredovanje i izbavljenje od „zemaljske patnje i ropstva“ se realizuje kroz individualno nastojanje i napor da se pojedinac odvoji od celine, sa obrazloženjem da ga drugi ljudi u tome ometaju i usporavaju. Zato se pojedinci odvajaju i usamljuju u svojim isposnicama u nastojanju da ubrzaju svoje duhovne proboje i vinu se u stanja duhovnog Prosvetljenja. U slobodnom zidarstvu nema te „žurbe“ i beznadežnog odnosa prema zajedništvu i ukupnom razvoju, već pojedinac prihvata svoju međuzavisnost i neraskidivost od drugih, istrajavajući u ukupnom civilizacijskom napretku i duhovnom razvoju. Dužina tog puta i prepreke na njemu ga ne obeshrabruju. „Kako je gore tako je i dole“ glasi stari ezoterisjki zakon, koji i ovde u ovom Obredu ima svoje pravo mesto.
Kada govorimo o međusobnom preplitanju i uzajamnoj zavisnosti naše prakse unutar Hrama i spoljašnjih aktivnosti, kao i o principu savremenosti, slično današnjoj savremenoj građevinskoj struci i masonerija treba da bude otvorena za sve nove i proverene vidove ličnog razvoja (nove psihološke i duhovne pristupe i tehnike) koji su dostupni današnjem čoveku. Istina je jedna i može joj se pristupati s raznih strana. Kao što se i danas u građevinarstvu primenjuju novi postupci, materijali i alati, tako isto i masonski rad ne treba da ostane samo istorijska i muzejska disciplina, već treba da ide u korak s današnjim vremenom i da čak u tome i prednjači.
Naredno važno pitanje, u vezi sa ovom temom jeste: Koliko duboko može čovek da prodre u svom duhovnom nastojanju i radu, odnosno s kakvim instrumentima, sposobnostima i kapacitetima u tom smislu raspolaže svako od nas, kao pojedinac? Za našu meditaciju na ovu temu, mogu biti poučna jedna slika starog majstora, bakrorez „Melanholija“, od Direra iz 1496. godine, koja reprezentuje čovekova ograničenja i kapitulaciju čovekovog uma pred nedokučivim duhovnim tajnama. Verujem da važan deo našeg odnosa prema duhovnosti predstavlja i prihvatanje svojih trenutnih psiholoških i duhovnih limita i ograničenja. Ona su prvenstveno umne, mentalne i emotivne prirode našeg bića, praćene zabludama i teškoćama, koje onemogućuju deindentifikaciju Individue ili pravog Ja od našeg ograničenog uma i svakodnevne Ego strukture. Ta sposobnost razlikovanja naše prave iskonske i božanske prirodne od one kasnije izgrađene i pridodate predstavlja prvi i najvažniji korak na pravcu duhovnog napredovanja, odnosno kontakta i veze sa svojim praiskonskim stanjem prvobitnog Jedinstva.
U vezi s proverom napretka i stabilnosti „gradnje“ i individualnog napredovanja na planu duhovnog razvoja, važno je i pitanje: kako se može meriti sopstveno napredovanje u slobodno zidarskom školovanju? Verovatno se na ovo pitanje može na više načina odgovoriti. No, kratko rečeno, i u skladu sa prethodno iznešenim, kada smo govorili o nastanku i sinovima udovica, logičan odgovor glasi: tako što će se unaprediti kvalitet njegovih odnosa s drugim ljudima. Ili još jednostavnije rečeno, imaće više prijatelja. U Obredu DPŠR, kod unapredjenja na Drugi stepen, jedno od pitanja novim kandidatima glasi: „Da li si od dolasku u Bratstvo, stekao nove prijatelje?“ Zvuči jednostavno i možda ne izgleda kao neko veliko napredovanje, no u čemu se onda sastoji ta logika i spiritualna dubina? U konceptu tog cepanja prvobitnog Jednog na mnošto novonastalih Individua, te se zato svako njihovo međusobno približavanje doživljava kao povratak u prvobitno Jedinstvo.
.
V) ZAKLJUČAK
Na osnovu svega iznešenog u prethodnom tekstu zaključujemo da Obred Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Reda predstavlja tekst čiji je sadržaj baziran na duhovnim saznanjima i nesumnjivim istinama koje su sakupile, uredile i doterevile prethodne generacije naše prosvetljene Braće. Kao i s većinom svetih tekstova (Biblija, Kuran, Upanišade, Tao Te Čing,…) nivo ličnog razumevanja ovog teksta Obreda je direktno proporcionalan s nivoom duhovne probuđenosti i razvoja onog pojedinca koji ga čita odnosno praktikuje. Takođe, ono ima i funkciju svojevrsnog ogledala. Naime, u meri u kojoj se u svakodnevnom životu i radu budemo više lično razvijali u toj meri će rasti i naš nivo razumevanja ovog teksta. Stalna i redovna praksa ovog Obreda, ponovno iščitavanje i meditacija o pojedinih segmenta, alatima i simbolima, te nastojanje da ih bolje razumemo, reflektovaće se pozitivno u svim aspektima čovekovog delovanja, te će imaće za rezultat više uspeha i ostvarenosti u svim domenima svog privatnog i poslovnog života. Ta dva procesa rada idu dakle uporedno i oni se međusobno potvrđuju i potkrepljuju.
Dodatnu vrednost Ritualu, u odnosu na pomenute svete tekstove, čini njegova praktična primena. To nije samo tekst za samostalno čitanje i promišljanje, već se i praktično sprovodi. Praktikuje se zajedno s drugom duhovno posvećenm braćom, u za to posebno pripremljenom prostoru Hramu. Činjenica da se tokom izvođenja Rituala u tome aktivno i predano učestvuje celim svojim bićem: pažnjom, kretanjem, govorom i određenim radnjama koje nas povezuju i harmonizuju sa ostalim učesnicima, ostvaruje se nesumnjivi i snažni duhovni efekati (svesni, podsvesni i primalni) na svakog od učesnika.
D.I.
Timakum, Knjaževac
.
FUSNOTE:
1). „Seoski putiću dovedi me do mog doma, do mesta gde pripadam.“ (Džon Denver, 1971.)
2). Žurnal za naučne studije religije, Tom 46, izdanje 3, str. 305-320, sept. 2007.
3). U Francuskoj masonskoj tradici postoji uzdržanost kada je u pitanju korišćenje reči Ritual, jer se smatra da je ova reč isuviše vezana za religiju.
4). Waaijman, Kees „Spirituality: Forms, Foundations, Methods“ Pethers pblishers (2002), p.315,
5). MEST, engl.skraćenica od: Materija, Energija, Prostor i Vreme.
.
LITERATURA:
1). „Rituali Prvog učeničkog, Drugog pomoćničkog i Trećeg majstorskog stepena“, Velika Nacionalna Loža Srbije, Beograd 6011.
2). Bernard E.Jones „Freemasons Guide and Compendium“, London 1975.
3). Danijel Ligu „Rečnik slobodnog zidarstva“, Beograd 2001.
4). ENCYCLOPEDIE DE LA FRANC-MACONNERIE, Paris 2000.
5). HOLY BIBLE, Masonic Edition, Collins, England. Bez godine i mesta izdavanja.
6). Stefano Cufi, „DIRER“, Beograd 2012.
7). Wikipedia
8). BIBLIJA ili SVETO PISMO STAROGA I NOVOGA ZAVJETA, Biblijsko Društvo, Beograd 2000.